Baliqlar ekologiyasi fanidan ma’ruzalar Kirish Baliqlar ekologiyasi fanining mohiyati va rivojlanishi



Yüklə 152,5 Kb.
səhifə9/10
tarix21.05.2022
ölçüsü152,5 Kb.
#87511
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Baliqlar ekologiyasi

12. Баликлариниг хажми усиши ва ёши
Усиш бу баликлар хажмининг ошиши ва тана огирлигиниг купаиши хамда буларниниг доими алмашинувидир .Усиш бу доимий овкат талаб килиши уни узлаштириши ваш у сабабга организим танасини тузиш.
Усиш баликлар учун спеуификлик хусусиятга эга Секин усувчи ва кичик хажмга эга булган баликлар популяцияси кенг таркалган . шу сабабли булар анчоуслар ,гамбузий,бычковлар ва бошкалар йирткичлараг озука хисобланади.Тез усувчи ва катта хажмга эга булган баликлар узларини душманлардан химоялайдилар качонки яхши озукавий бахалар булса . Буларга осетровлар ,окулалар,сомва бошкалар.
Баликларининг хажми ва яшаш даври хилма хилдир.Баликлар ва хайвонлар ичига энг кичиги бырок –Рапбача рудталаниниг узунлиги 7,5 11,5мм .Бычак Mistichhtys lusanensis нинг хажми 12-14 мм .Бу иккала турга мансуб баликлар Филиппин оролида яшайди.
Баликлар ичида энг катта хажмага эга булганлари хам мавжуд. Поляр акуласаи- Cetorhinus maximus -15мертгача китовая акула Rhincoolon tupus -18 метр ва ва ундан хам узунлари бор.
Чучук сувдв яшовчи баликлардан энг каттаси белуча –Hiso-huso ўгирлиги 1.5 тонна арапайма Аropaima gigas ning огирлиги 160 кг ,Обикновений сом Silurus glanis -200 kg Меконгиза яшовчиларнинг узунлиги 2-2.5 мертгача.
Баликлариниг яшаш хаёти даврида хам хар хил .Мисол учун Соbiidac ва scpelidol ning яшаши бир йил .Белуча эса 100 йилдан ошик яшайди..
Айрим баликларнинг хажми ва ёши жадвалда курсатилган.

Балик турлари

Сув хавзалари

Хажми см

Ёши йили

Хамса

Азов денгизи

13

3

Шпрат

Болтики

16

6

Вобла

Северний каваиз

35

10

Леш

Аральская море

45

15

Серебряний карась

Амур

40

12

Сазан

Амур

90

16

Океаническая сельдь

Север денгизи

37

23

Треска

Баренуеводнгизи

169

25

Севрюга

Кура

214

31

Белуча

Северний
Каспий

576

120 кун

Баликлариниг юкори хажми ва ёши спецификхарактерига эга.
Айримлари киска мудддатда яшаш айримлари 25-30 йил хаттоки 100 йилгача яшаши мумкин.
Битта популяцияда яшовчи баликларни уртача ва юкори хажмга эга булиши яшаб турган мухитига озикага боглик .Сокинлин билан учувчи баликлар кечрок етилади ва шу сабабли хажми ва ёши катта булади баликларнинг табиий холатда хаёт кечириши моддалар алмашинувига боглик .Купгина баликлар турлири биринчи нерестатидан кейинги холда кетиб куп микдорда улади.Биринчи нерестдан кейин дальнавосточнийе лосос ва обикновний угарь турлича халок булади. Куп микдорда халок булган дальнавосточний лосослар уз турлари учун катта фойда келтиради ,яъне улик таркибидаги органик моддаларга баликлар учун керак булган фауналар келади. Ва улар органик моддалар хисобига купайиб баликларга озука булади . Baliqlarning o’sishi yil davomida va ontogenez jarayonida ham bir xil bo’lmaydi.
Ularning hajmi va o’sishi birinchi yilda tezlik bilan boradi. Og’irlikning oshihsi katta yoshlarda sodir bo’ladi. Har yil baliqlarning osishi bir xil bo’lmaganligi ularning skletlaridagi yillik halqalarida yaqqol seziladi. Yillik halqalarga qarab ularning yoshi ham aniqlanadi. Asosan baliq yoshini aniqlashda uning tangachalaridan foydalaniladi.
Baliq yoshini aniqlash uchun yelka suzgich qanotining ostidan tangacha olinib bloknot qog’ozga qo’yiladi va o’sha betga qaysi baliqdan olinganligi, uzunligi, og’irligi, jinsi, ushlangan joyi, ushlangan vaqti, ushlangan asbobi va boshqalar yoziladi. Tangachadagi halqalar sonini aniqlash uchun tangachani kuchsiz nashatir spirtida yuviladi va ikkita predmet oynasi o’rtasiga joylashtirilib lupa yoki mikraskop ostida aniqlanadi.



Yüklə 152,5 Kb.

Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©www.genderi.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə