Pravilnik o nastavnom planu za prvi, drugi, treći I čETVRTi razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja I NASTAVNOM PROGRAMU ZA treći razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

Opšti cilj zdravstvenog vaspitanja jeste da učenici ovladaju osnovnim znanjima, veštinama, stavovima i vrednostima iz oblasti zdravstvenog vaspitanja, kroz učenje zasnovano na iskustavu.

Učenje sadržaja zdravstvenog vaspitanja podrazumeva prevođenje onoga što znamo o zdravlju u željeni način ponašanja, uz prepoznavanje pravih životnih vrednosti i podsticanje optimalnog razvoja ličnosti.

Ostali ciljevi i zadaci zdravstvenog vaspitanja su:

- sticanje znanja, formiranje stavova i ponašanja učenika u vezi sa zdravljem i zdravim načinom života i razvojem humanizacije među ljudima,

- unapređivanje higijenskih i radnih uslova u školi i eliminisanje uticaja koji štetno deluju na zdravlje,

- ostvarivanje aktivnog odnosa i uzajamne saradnje škole, porodice i zajednice na razvoju, zaštiti i unapređivanju zdravlja,

- podsticanje roditelja na aktivnosti za unapređenje zdravlja dece,

- razvijanje motivacije učenika u odnosu na zdravlje i zdrave stilove života,

- podsticanje vannastavnih aktivnosti osmišljenim akcijama za unapređivanje zdravlja na nivou lokalne zajednice,

- sticanje novih saznanja o rađanju, reprodukciji i polnim razlikama,

- motivisanje učenika za akciono delovanje u pravcu razvoja ponašanja koje čuva zdravlje,

- porast nivoa svesti o rizičnom ponašanju kao "uzročniku" niza zdravstvenih problema.

Sadržaji programa

I tema: Pubertet

Značenje razvoja, sazrevanja ličnosti u odnosu na fizički rast sa osvrtom na bogatstvo različitosti.

Kvalitativne promene u toku biološkog sazrevanja.

Psihoemotivni činioci - razvojne karakteristike u pubertetu.

Uloga roditelja u stvaranju atmosfere odrastanja i funkcionisanja.

Mentalna higijena i odnosi sa osobama iz neposredne okoline.

II tema: Seksualno vaspitanje - ciljevi seksualnog vaspitanja. Primarne i sekundarne seksualne karakteristike. Saznanje o polnosti - seksualni identitet. Odnosi među polovima. Kako sam došao na svet. Tradicija i zdravlje. Izgrađivanje humanih odnosa među polovima.

III tema: Higijena i zdravlje - higijena je zdravlje. "Moj zdravstveni profil". Određivanje sopstvenog ponašanja u oblasti zdravlja i stila života. Šta za tebe znači biti zdrav? Lična higijena, higijena prostora i okoline. Putevi prenošenja bolesti - kapljične infekcije, bolesti prljavih ruku, hrana, insekti. Bolesti koje nastaju zbog lošeg održavanja higijene.

IV tema: Ishrana - Znanje i stavovi u vezi sa ishranom. Tvoje navike u ishrani. Bolesti nepravilne ishrane - gojaznost i mršavost, anoreksija. Uzimanje hrane u školi i oko škole. Nedelja zdrave ishrane.

V tema: Bolesti zavisnosti - Od radoznalosti do zavisnosti. Osnovni pojmovi o drogama. Faktori rizika za nastanak bolesti zavisnosti. Ponašanja u situaciji izloženosti riziku. Posledice zloupotrebe droga: zdravstvene, pravne, socijalne i finansijske. Prevencija zloupotrebe. Budi odlučan i siguran u sebe. Šta je HIV-infekcija? Deca, HIV i prava. Sve što znam o štetnosti nikotina i alkohola.

VI tema: Povrede i stanja u kojima je moguće ukazati prvu pomoć. Stres u funkciji zaštite mentalnog zdravlja. Upravljanje ljutnjom. Život bez straha i panike. Stres i psihološka prva pomoć. Moja duševna zadovoljstva.

Preporuke za ostvarivanje programa slobodnih aktivnosti (hor i orkestar)

Hor

Učešćem u horu mlada ličnost se socijalizira i sagledava vrednosti zajedničkog učestvovanja u postizanju određenog umetničkog izraza. Hor je najmasovniji vid kolektivnog muziciranja u osnovnoj školi i od njegovog rada zavisi i ugled škole. Jedino se kod hora traži jedinstven (pevani) odgovor od svih učenika.

Horsko pevanje može biti:

- odeljenjsko horsko pevanje,

- razredno horsko pevanje,

- horsko pevanje mlađih razreda.

Pevanje u odeljenjskom horu ima obrazovni i vaspitni cilj. Obrazovni cilj obuhvata razvijanje sluha i ritma, širenje glasovnih mogućnosti, učvršćivanje intonacije. Vaspitni cilj obuhvata razvijanje osećanja pripadnosti kolektivu, razvijanje estetskih osećanja, upoznavanje novih reči, odnosa u prirodi i među ljudima i sl.

Razredni hor obuhvata sva odeljenja istog uzrasta u školi.

Hor učenika mlađih razreda obuhvata uzrast učenika od I do IV razreda, sa nedeljnim fondom od 3 časa.

Časovi hora ulaze u fond časova neposrednog rada sa učenicima.

Na repertoaru hora mlađih učenika treba da se nađu jednoglasne i dvoglasne kompozicije u izvođenju a capella ili uz instrumentalnu pratnju. Repertoar hora obuhvata dela domaćih i stranih kompozitora.

U toku školske godine potrebno je sa horom uraditi osam do deset kompozicija i nastupati na smotrama, takmičenjima i drugim muzičkim manifestacijama.

Orkestar

Orkestar koji najbolje odgovara mogućnostima i interesovanju učenika osnovne škole jeste Orfov instrumentarij. Kako se na ovim instrumentima lako savladava tehnika sviranja i svira od prvog razreda, velika je mogućnost da se odaberu najbolje uvežbani učenici za ovaj sastav.

Na početku rada sviranje na Orfovim instrumentima svodi se na praćenje ritma pevane pesme, brojalice ili muzičke igre. Sviranje na melodijskim instrumentima uvodi se kasnije kada se učenici priviknu na zajedničko sviranje.

U školi se može formirati orkestar sastavljen i od neke druge kombinacije instrumenata (npr. harmonike, mandoline, tambure, blok flaute).

Časovi orkestra (3 časa sedmično) ulaze u fond časova neposrednog rada sa učenicima.

U toku školske godine potrebno je sa orkestrom uraditi najmanje pet kompozicija i nastupati na smotrama, takmičenjima i drugim muzičkim manifestacijama.

UPUTSTVO
ZA OSTVARIVANJE NASTAVE U PRIRODI U PRVOM CIKLUSU OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Nastava u prirodi je oblik obrazovno-vaspitnog rada kojim se ostvaruju obavezni i izborni nastavni predmeti i vannastavne aktivnosti iz nastavnog plana i programa za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja - u klimatski pogodnom mestu iz zdravstveno-rekreativnih, obrazovno-vaspitnih i socijalnih razloga.

Za ukupan razvoj ličnosti učenika nastava u prirodi ima višestruki značaj - zdravstveni, pedagoški i socijalni. Uz povećani obim fizičke aktivnosti, u zdravoj životnoj sredini, ovaj oblik obrazovno-vaspitnog rada doprinosi očuvanju i unapređivanju ukupnog zdravlja učenika. Obrazovna-vaspitna vrednost nastave u prirodi je u tome što se neposrednim opažanjem prirodne i društvene sredine i potpunim doživljajem stvarnosti, koju treba proučavati, omogućuje utvrđivanje i proširivanje postojećih i sticanje potpunijih, dubljih i trajnijih znanja. Direktan kontakt i interakcija sa prirodnim okruženjem doprinosi boljem uočavanju zakonitosti koje važe u prirodi i shvatanju značaja njene zaštite i očuvanja. Boravak učenika u prirodi doprinosi i njihovoj socijalizaciji jer se kroz celodnevne zajedničke aktivnosti međusobno bolje upoznaju, sarađuju i zbližavaju. Podstiče se, takođe, njihova odgovornost i samostalnost u obavljanju lične higijene i brige o sebi.

Pri organizaciji nastave u prirodi potrebno je pridržavati se stručnih pedagoško-psiholoških i didaktičko-metodičkih uputstava kako bi se u što većoj meri ostvarili postavljeni ciljevi.

Nastava u prirodi organizuje se za učenike od prvog do četvrtog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja, u trajanju od 7 do 10 dana, uz pismenu saglasnost roditelja, za najmanje dve trećine učenika odeljenja.

Za učenike koji ne odlaze na nastavu u prirodi škola je dužna da organizuje nastavu.

Nastava u prirodi može se izvoditi u objektima koji ispunjavaju uslove za izvođenje predviđenih nastavnih i vannastavnih sadržaja.

Pre polaska na nastavu u prirodi organizuje se lekarski pregled svih učenika.

Ciljevi nastave u prirodi su:

- očuvanje, podsticanje i unapređivanje ukupnog zdravstvenog stanja učenika, njihovog pravilnog psihofizičkog i socijalnog razvoja;

- stvaranje osnova za usvajanje aktivnog, zdravog i kreativnog načina života i organizovanja i korišćenja slobodnog vremena;

- proširivanje postojećih i sticanje novih znanja i iskustava o neposrednom prirodnom i društvenom okruženju;

- razvijanje ekološke svesti i podsticanje učenika na lični i kolektivni angažman u zaštiti prirode;

- socijalizacija učenika i sticanje iskustava u kolektivnom životu, uz razvijanje tolerancije i odgovornog odnosa prema sebi, drugima, okruženju i kulturnom nasleđu;

- razvijanje pozitivnih odnosa prema nacionalnim, kulturnim i estetskim vrednostima.

Zadaci i sadržaji nastave u prirodi ostvaruju se na osnovu nastavnog plana i programa obrazovno-vaspitnog rada i školskog programa i sastavni su deo godišnjeg programa rada škole.

Zadaci koji se ostvaruju realizacijom programa nastave u prirodi su:

- poboljšanje zdravlja i razvijanje fizičkih i motoričkih sposobnosti učenika;

- zadovoljavanje osnovnih dečijih potreba za kretanjem i igrom;

- očuvanje prirodne dečije radoznalosti za pojave u prirodi i podsticanje interesovanja i sposobnosti za njihovo upoznavanje kroz odgovarajuće aktivnosti;

- razvijanje sposobnosti zapažanja osnovnih svojstava objekata, pojava i procesa u okruženju i uočavanje njihove povezanosti u konkretnim prirodnim i društvenim uslovima;

- podsticanje samostalnosti u procesu sticanja znanja kroz neposredne istraživačke zadatke;

- razvijanje svesti o potrebi zaštite, negovanja, čuvanja i unapređivanja prirodne i životne sredine i izgrađivanje ekoloških navika;

- upoznavanje prirodno-geografskih, kulturno-istorijskih znamenitosti i lepote mesta i okoline;

- upoznavanje sa načinom života i rada ljudi pojedinih krajeva;

- upoznavanje raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta pojedinih krajeva, uočavanje njihove povezanosti i promenljivosti;

- upoznavanje sa karakteristikama godišnjih doba u prirodi i smenjivanje vremenskih prilika;

- razvijanje sposobnosti snalaženja tj. orijentisanja u prostoru i vremenu;

- osposobljavanje učenika za bezbedan i pravilan boravak u prirodi;

- razvijanje pravilnih higijensko-zdravstvenih navika i podsticanje samostalnosti u obavljanju lične higijene i brige o sebi;

- podsticanje i stvaranje navike za negovanje redovne fizičke aktivnosti i za što češći boravak u prirodi;

- formiranje navika redovne i pravilne ishrane;

- navikavanje na pravilno smenjivanje rada, odmora i sna;

- razumevanje i uvažavanje različitosti među pojedincima;

- podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje sa vršnjacima i odraslima kroz odgovarajuće aktivnosti.

Nastava u prirodi pruža mogućnosti interdisciplinarnog povezivanja sadržaja različitih nastavnih predmeta i drugih vannastavnih aktivnosti. Planiranje sadržaja ovog oblika rada vrši se na osnovu nastavnih programa obaveznih i izbornih nastavnih predmeta iz kojih se izdvajaju oni sadržaji koji su pogodni za ostvarivanje ciljeva i zadataka nastave u prirodi, a odgovaraju uslovima u kojima se ona realizuje. U samim nastavnim programima za pojedine predmete mogu se naći sadržaji koji eksplicitno ili implicitno upućuju na pogodnost ovog oblika obrazovno-vaspitnog rada (svet oko nas, priroda i društvo, fizičko vaspitanje, likovna kultura, muzička kultura, čuvari prirode, narodna tradicija, građansko vaspitanje...).

Jedan od bitnih uslova uspešne realizacije ovog oblika obrazovno-vaspitnog rada jeste priprema učenika, roditelja i nastavnika.

Odvajanje učenika od porodice u dužem vremenskom periodu i boravak u novim uslovima predstavlja ozbiljan zahtev za učenike tog uzrasta i zato je važno da budu dobro pripremljeni za ono što ih očekuje na nastavi u prirodi. Priprema podrazumeva da se učenici unapred upoznaju sa mestom u koje odlaze, uslovima života u kojima se organizuje nastava u prirodi, oblicima i sadržajima rada, načinom prevoza i ponašanjem u toku puta, potrebnim knjigama, priboru, odeći, obući, pojedinim sportsko-rekreativnim aktivnostima koje će se tamo realizovati. Učenicima treba pružiti priliku da pitaju i dobiju odgovor o svemu što ih zanima, a nastavnik treba da čuje i uvaži, u meri u kojoj je to moguće, njihove potrebe, želje i interesovanja. Posebnu pažnju treba posvetiti delu pripreme u kome se nastavnik sa učenicima dogovora oko pravila ponašanja tokom izvođenja nastave u prirodi - uz razumevanje zašto je važno njihovo poštovanje.

Priprema roditelja podrazumeva organizovanje roditeljskih sastanaka i pružanje informacija o osnovnim geografskim karakteristikama i klimatskim uslovima kraja u kome se organizuje nastava u prirodi, vremenu odlaska, dužini boravka, ceni, dokumentaciji koju treba pripremiti, uslovima smeštaja, ishrane, zdravstvene zaštite, uslovima života i rada učenika, mogućnostima komunikacije sa decom i sl. Istovremeno se roditeljima daju detaljna uputstva o pripremi dece, sa spiskom neophodnog pribora za ličnu higijenu, pisanje, potrebnom garderobom... Radi prikupljanja važnih informacija vezanih za zdravstveni i psihofizički status dece, njihove osobenosti, specifične navike i interesovanja, organizuju se sa roditeljima posebni razgovori.

Priprema nastavnika obuhvata individualnu i zajedničku pripremu. Zajednička priprema se odvija putem kraćih sastanaka na nivou škole. Na njima se razmatraju najvažnija organizaciona pitanja o mestu i uslovima boravka, ceni i sl. Individualna priprema obuhvata dobro informisanje nastavnika o geografskim i geološkim karakteristikama kraja, o flori i fauni, istorijskim podacima, značajnim kulturnim, privrednim i drugim objektima koji se mogu posetiti, običajima i etnografskim karakteristikama područja i mesta na kome će se odvijati nastava u prirodi. Na osnovu prikupljenih podataka i postavljenih ciljeva i zadataka nastave u prirodi, nastavnik sastavlja program koji će se realizovati (pored sadržaja nastave program poseduje i sportsko-rekreativne i kulturne aktivnosti, društvene igre, tipske večernje programe...), odabira metode i oblike rada, određuje dinamiku aktivnosti i priprema sve što će mu obezbediti efikasan i uspešan rad. Dobar program nastave u prirodi poseduje čvrstu strukturu, koja pre svega ukazuje šta treba postići. Kako je nemoguće predvideti sve faktore koji su od uticaja na njenu realizaciju neophodni su i operativni planovi koji poseduju fleksibilnost, odnosno prilagodljivost datim okolnostima npr. lošim vremenskim uslovima.

Realizacija postavljenih ciljeva nastave u prirodi u velikoj meri zavisi od sposobnosti nastavnika da sa učenicima uspešno radi i van učionice. Njegova uloga je sada složenija i zahtevnija jer, osim što organizuje i realizuje redovnu nastavu i predviđene aktivnosti, brine i o bezbednosti učenika. U svom radu on treba da uvažava individualne karakteristike učenika, razlike u njihovim potrebama i mogućnostima, da podstiče saradnju i timski rad, samostalnost i ličnu odgovornost.

Prilikom ostvarivanja programa nastave u prirodi treba što više nastavnih i vannastavnih aktivnosti realizovati u prirodnom okruženju - uz smenjivanje redovne nastave, samostalnih aktivnosti učenika, sportsko-rekreativnih i kulturnih aktivnosti, igre i zabave, pasivnog i aktivnog odmora.

Po povratku sa nastave u prirodi, stečena znanja i iskustva treba što više integrisati u nastavni proces i omogućiti učenicima da iskažu svoje utiske i osećanja o onome što su doživeli.