Religija I tolerancija, Vol. VIII, Nº 13, Januar Jun, 2010
Yüklə 202,35 Kb. Pdf görüntüsü
|
Religija i tolerancija, Vol. VIII, Nº 13, Januar – Jun, 2010. 53 Distinkcija nepokretno-pokretno pojavljuje se jedino kod zastupnika tvrdnje da postoji samo jedno na čelo, pa su i jedini mislioci koju su razmatrali ἀ ρχή kao nepokretno bili monisti (elejci). Premda Ksenofan eksplicitno nije nigde pomenut, ve ć samo Parmenid i Melis, jasno je da bi se jedino sa nazorima ove dvojice filozofa moglo dovesti u vezu Kolofonjaninovo u čenje o jednom i nepokretnom bogu. Da ova dvojica, odnosno trojica, filozofa stoje, nekako, nasuprot ostalih (koji su imenovani kao οἱ φυσικοί), može se uočiti iz Phys.184b17, ali i iz nastavka pomenutog pasusa iz ''Fizike''. U Phys .184b25- 185a5, u stvari, pružaju se dva različita argumenta koja treba da pokažu da istraživanje da li je „biće (τὸ ὄν) jedno i nepokretno” ne pripada području prirodne filozofije. Iz dela pasusa u Phys.184b25-185a3 vidi se da stav da je bi će nepokretno (i nepromenljivo) zna či poricanje egzistencije prirode, jer je ona na čelo promene ili kretanje koje ima načelo u sebi samom. 27 Zato se i kaže da nije ni zadatak doti čne znanosti da raspravlja sa onima koju poriču njena prva načela, jer je to ili zadatak neke druge zn anosti ili to pripada „onoj zajedničkoj svima”, a to je najverovatnije metafizika (Met.1026a30-32). Potom, u Phys.185a3-5, stoji da re
ći da je biće jedno, i samo jedno, koje isključuje sve razlike, automatski zna
či i poricati ἀρχή κινήσεως tj. načelo promene. Istovremeno to znači i poricanje svakog mogu ćeg archea, jer načelo je načelo nečega i ono uključuje postojanje najmanje još jedne stvari mimo sebe. Elejci su, dakle, na ovaj ili onaj na čin, poricali jestost okružujućoj mnoštvenosti i možda Ksenofan i nije nameravao da odbaci mnoštvenost sveta, ali je izvesno da nije mogao ni ta čno da
prikaže njegov odnos sa jednim bogom. Aristotel u prvoj knjizi ''Metafizike'' (986b21-24) (Aristotel 2007: 20) piše: Ksenofan je bio prvi "jednaš" /
νίσας/ me đu ovima (priča se da je Parmenid bio njegov u čenik), ali on nije ništa jasno postavio, niti izgleda da je dosegao ijednu od ove dve prirode: on je bacio pogled na celo Nebo, pa rekao da je Jedno | bog. 28
(ὁ γὰρ Παρµενίδης τούτου λέγεται µαθητής) οὐθὲν διεσαφήνισεν, οὐδὲ τῆς φύσεως τούτων οὐδετέρας ἔοικε θιγεῖν, ἀλλ᾿ εἰς τὸν ὅλον οὐρανὸν ἀποβλέψας τὸ ἓν εἶναί φησι τὸν θεόν.ἓ ν εἶναί φησι τὸν θεόν.
27 Kao što i piše nešto kasnije u istom delu ( Phys.185a12-14). 28 Kada Stagiranin u Met.986b23 kaže „niti izgleda da je dosegao ijednu od ove dve prirode”, pod onim „ijednu od ove dve prirode” („ni jednoga od toga”, prev. T. Ladan) (
i
. Zato je možda bolje ovaj deo prevesti sa (prev. Ž. K.): „niti izgleda da je on dotakao prirodu ijednog od ovih (uzroka)”. Posebno je, naravno, pitanje to što je Aristotel „unapredio” Ksenofanove misli, a linija „unapređenja” ide od neutralnog određenja „jedan bog” (
εἷς θεός) ( DK21B23), završavajući se sa filozofskim iskazom „da je Jedno | bog” (τὸ ἓν εἶναί ... τὸν θεόν) (Met.986b24). Finkelberg (A. Finkelberg), u 66 strana dugoj studiji o Kolofonjaninu, smatra prikladnim da vlastitu diskusiju o Ksenofanovom u čenju započne baš sa ovim Aristotelovim prikazom, istina nešto šire zahva ćenim (Met.986b10-987a1) (Finkelberg 1990: 103). 54 Ž. Kaluđerović: Bog i pravda u fragmentima Barda iz Kolofona
54 Opšte karakteristike Ksenofanovog boga, koje se mogu utvrditi na osnovu beležaka različitih autora i samih Kolofonjaninovih fragmenata, razvrsta- ne su na slede ći način. Prvo, po Ksenofanu bog je nepokretan. Ova formulacija može se pronaći u njegovom 26. fragmentu (DK21B26) (Dils 1983: 134):
Uvijek na istom mjestu stoji bez ikakve kretnje I ne prili či mu da prelazi s mjesta na mjesto.
αἰεὶ δ᾿ ἐν ταὐτῶι µίµνει κινούµενος οὐδέν οὐδὲ µετέρχεσθαί µιν ἐπιπρέπει
λλοτε ἄλληι.
Drugo, bog je nenastao, odnosno Ksenofan tvrdi ve čnost boga. Kolofonjanin oštro kritikuje one koji su tvrdili da se bogovi ra đaju kao i one koji su smatrali da bogovi umiru, pošto iz obe teze proizilazi zaključak da bogovi nisu oduvek. O tome Ksenofan piše u 14. fragmentu ( DK21B14) (Dils 1983: 133):
A smrtnici misle da se bogovi ra đaju kao i oni
i da imaju haljine, govor i izgled njihov. 29
ἀ λλ᾿ οἱ βροτοὶ δοκέουσι γεννᾶσθαι θεούς, τὴν σφετέρην δ᾿ ἐσθῆτα ἔχειν φωνήν τε δέµας τε.
Tre će, ima jedan bog koji je najveći među bogovima i ljudima (
Jedan je bog, bogovima vrhovni vladar i ljudima, Ni likom nije nalik ni umom smrtnicima. 30
εἷς θεός, ἔν τε θεοῖσι καὶ ἀνθρώποισι µ
γιστος, οὔτι δέµας θνητοῖσιν ὁµοίιος οὐδὲ νόηµα.
Na osnovu naglašenog po četka 23. fragmenta „Jedan je bog” (u nekim prevodima „Bog je jedan”) može se zaključiti da je Ksenofanu ovakvo određenje bilo veoma važno. Ipak, iz konstrukcije εἷς θεός ne proizilazi nikakav pledoaje za kasnije nastalo monoteisti čko stanovište i prvu od deset božjih zapovesti: „Ja sam Gospod Bog tvoj ... Nemoj imati drugih Bogova uza me.” (Daničić 2007: 105) Uostalom u Ksenofanovom fragmentu ne kaže se da „postoji samo jedan bog”, nego se isti če da jedan bog koji je najveći među bogovima i ljudima ni na koji na čin nije sličan smrtnicima, ni po obliku ni po mislima. Ksenofan, kao uostalom ni drugi Grci, nije mnogo mario za pitanje monoteizma ili politeizma, nego mu je bilo važnije da istakne da ono što jeste jeste jedno, tako da Kolofonjanin u neku ruku može biti zagovornik monizma, ali teško da može biti anticipator monoteizma.
29 O ovome izveštava i Aristotel u svojoj Retorici (1399b6-9). 30 Možda bi prvu rečenicu trebalo prevesti na sledeći načina (Ž. K.): „Jedan bog, među bogo-vima i ljudima najveći.” Slično piše i u DK21A28, A31, A33, A34 i A35. Drugačije pak sto-ji u DK21A32, gde se ne dozvoljava ontološki primat jednog boga nad drugim bogovima.
Yüklə 202,35 Kb. Dostları ilə paylaş:
|