Nasilje u porodici
nasilje nad ženama kao zdravstveni problem
Yüklə 166,82 Kb.
|
nasilje nad ženama kao zdravstveni problemNasilje nad ženama do sada je najmanje prepoznata zloupotreba ljudskih prava na celom svetu. Nasilje je takođe i dubok zdravstveni problem koji iscrpljuje ženske fizičke i psihičke potencijale i podriva njihovo poverenje u postizanje određenih ciljeva u napredak u ljudskim odnosima uopšte. Nasilje nas ženama se u novijoj feminističkoj literaturi još zove i polno nasilje. Najopštije gledano, polno nasilje uključuje svaki čin nasilja ili prinude koji ozbiljno ugrožava život, telo, psihološki integritet ili slobodu žena uz pretnju i/ili upotrebu sile od strane muškaraca u cilju kontrole. Pod ovim se podrazumeva silovanje, prebijanje, ubistvo, incest, psihološka zloupotreba, prisilna prostitucija, seksualna trgovina ženama, seksualno uznemiravanje i genitalna mutilacija. Takođe nisu zanemarljivi ni različiti oblici medicinskog nasilja kao što je neopravdano izvođenje carskog reza ili prinudna sterilizacija. Nešto proširena definicija muškog nasilja koja se pomera izvan individualnog čina uključuje institucionalizovani seksizam koji ozbiljno ugrožava zdravlje žene i njeno blagostanje. Ovaj širi okvir uključuje diskriminaciju ženske dece u pogledu ishrane i medicinske pomoći, abortuse ženskih fetusa, nedostatak sigurne kontracepcije i abortusa, zakonsku i socijalnu politiku koja podržava žensku podređenost. Najprošireniji vid nasilja nad ženama je nasilje u porodici, tj. nasilje muža u bračnoj ili partnera u vanbračnoj zajednici. Statistički podaci pokazuju da u SAD svake godine bude pretučeno 3-4 miliona žena. Prognoze predviđaju da će između 21-30% žena u SAD biti prebijene bar jedanput u životu. Prebijanje ima tendenciju porasta i tokom vremena postaje sve surovije. Više od polovine registrovanih nasilnika tuku svoje patrnerke najmanje tri puta u toku godine. Slični podaci važe i za ostale zemlje širom sveta, npr. u Norveškoj 25% žena koje se jave na ginekološki pregled su fizički ili seksualno zlostavljane od svojih partnera. Zdravstvene posledice nasilja su ogromne. U SAD povrede od batina su na prvom mestu, čak su češće i od posledica saobraćajnih nezgoda. Nasilje je takođe prvenstveni razlog za mnoge druge zdravstvene probleme. Pretučenim ženama je pet do šest puta više potrebna pomoć i lečenje kod psihijatra, a pokušaji samoubistva su četri puta češći kod žena koje dobijaju batine nego kod onih koje ih ne dobijaju. Trećina pretučenih žena pati od teške depresije, a ne mali broj njih odaju se alkoholu ili drogi. Žene počinju da piju da bi na taj način "pobegle" iz nepodnošljive situacije nasilja. Podaci iz ostalih zemalja takođe ukazuju na velike zdravstvene posledice porodičnog nasilja. U Peruu svaka treća žena koja se obraća hitnoj pomoći je žrtva nasilja. U Kini 6% teških po život opasnih povreda ili onih koje imaju smrtni ishod rezultat su nasilja u porodici; 18% udatih žena u Novoj Gvineji leči se bolnički od povreda koje su im naneli muževi. Takođe ne treba podceniti ni smrtnost prouzrokovanu nasiljem nad ženama. Najčešće se radi o samoubistvima i ubistvima. U nekim zemljma Okeanije kulturološki je prepoznato da žene izvršavaju samoubistva kao "osvetu" onima koji im život čine nepodnošljivim. Ubisva kao posledica nasilja nisu retkost. U Bangladešu na pr. ubistva žena od strane muževa čine 50% svih ubistava. U Kanadi 1987. godine, 62% ubijenih žena bile su žrtve porodičnog nasilja. Porodično nasilje kao svakodnevna pojava koju neki nazivaju i "skrivena epidemija" može se u odnosu na zdravlje žene podvesti pod hronični stres sa uzrokom koji je specifičan za žene. Simptomi stresa su mnogobrojni. Nekada se javljaju izolovano, a nekada i više njih istovremeno tako da ozbiljno ugrožavaju zdravlje i remete normalno odvijanje života. Simptomi hroničnog stresa su:
Po jednoj od savremenih teorija izloženost dugotrajnom stresu dovodi do oštećenja imunološkog sistema organizma što može da rezultira pojavom čitavog niza različitih bolesti. Moguće dugotrajne posledice života u stresnoj situaciji su čir u stomaku, visok krvni pritisak, visok rizik od koronarnih srčanih oboljenja (angina pektoris, infarkt), reumatiodni artritis i rak. Iz svega ovoga se vidi da radom na podršci žena da izađu iz situacije nasilja i radom na prevenciji muškog nasilja nad ženama u isto vreme se radi na pospešivanju ženskog zdravlja. Stanislava Otašević razumevanje nasiljaDa bismo razumjele muško nasilje u porodici, neophodno je da prostudiramo njegova obilježja preko kojih se ono manifestuje. Ovu podelu prenosimo kako ga je objasnila Dijana Rasel (Diana Russel), feministička aktivistkinja i teoretičarka iz SAD, koja od 1970 godine radi na pitanju muškog nasilja. 1. IZOLACIJA materjalna / prostorna / strah / ucene / zabrana kontakata: njoj/deci Ženi je zabranjeno da kontaktira sa ljudima sa kojima njeguje prijateljske i rodbinske odnose. Nasilnik joj ograničava mogućnost kretanja, zabranjuje joj da ide na posao optužujući je da je pošla u flertovanje. Zahtijeva od nje da bude stalno kući, tvrdeći da joj je tu mjesto. Žena gubi vezu sa okolinom, postaje neinformisana i isključena iz svih životnih tokova. 2. ISCRPLJIVANJE fizički / psihički / strah / ljubomora Iscrpljivanje može biti fizičko, psihičko i ekonomsko. Kod seksualnog iscrpljivanja, muškarac odlučuje o njenom tijelu, ne dozvoljavajući joj da bira način, mjesto i vrijeme kada će stupati u seksualne odnose. Žena se iscrpljuje batinama, nanošenjem teških tjelesnih povreda, brutalnim i svirepim ponašanjem njenog partnera. Ona nije samo iznemogla od svakodnevnog terora i maltretiranja, već je umorna i od uvreda, psovki, teških i ružnih riječi. 3. PONIŽAVANJE verbalno / psihičko / seksualno / ekonomsko / fizički On je ponižava fizički, psihički, seksualno, verbalno, dok su same i dok su u društvu; gestovima i verbalno pred prijateljima, kolegama, udvara se njenim drugaricama sa svesnom namjerom da nju omalovaži i iskompromituje. Pokušava da kod nje stvori osjećaj niže vrijednosti svakodnevnom pričom da je neobrazovana, nekulturna, glupa, ružna i nesposobna za život. 4. PRIJETNJE kome: njoj / deci / njenima / svojima. Prijetnje da će je ubiti, spaliti. Prijetnje su sastavni deo muškog nasilja. One izazivaju strah koji potpuno parališe ženu i sprečavaju je da mu se suprotstavi. Muškarac prijeti ubistvom, silovanjem, govori da će je osakatiti i hendikepirati za cio život. 'Spaliću ti kosu' 'Baciću te niz stenice', 'staviću ti nož pod grlo', 'izbaciću te iz kuće'. 5. NAMETANJE BESMISLENIH ZAHTJEVA Žena je prinuđena da obavlja Sizifov posao ispunjavajući apsurdne zahtjeve partnera koji su proizvod njegovog hira ili bizarnosti, a sve sa željom da oteža njen ionako ugroženi položaj. 6. TOTALNA NADMOĆ I KONTROLA fizički /seksualno/ materijalno / psihički Svi činovi nasilja dovode do toga da muškarac nasilnik ima totalnu nadmoć i kontrolu. On se ponaša superiorno kao da ima dato pravo da upravlja životom žene i porodice. Smatra da ima apsolutno pravo da upravlja njihovim životima, kontroliše njihove ambicije i usmjerava volju žrtava u svom pravcu. To podrazumeva da žena na pr. ne može apsolutno nigdje da ode i ništa da uradi bez njegovog odobrenja. Sve akcije nasilnika su usmjerene ka tome da se zadovolje njegove emotivne, fizičke i seksualne potrebe. Članove svoje porodice koristi kao objekte koji mu omogućavaju da dobije ono što želi. 7. POVREMENE MILOSTI cveće / kafa / ćevapčići To je faza u ciklusu nasilja kada muškarac najviše manipuliše, šalje ženi pozitivne poruke. Traži oproštaj, radi ono što ona voli, obećava da će se promijeniti, što je često propraćeno izlivom nježnosti koje izaziva saosjećanje kod žene i spremnost da mu oprosti. Na pr. muž izvodi ženu na ćevapčiće, kupuje cvijeće, donosi igračke djeci, vodi je u bioskop... Ovi činovi utvrdjuju njegov status nasilnika, jer nakon toga žena se nada će se on promijeniti, a on tada može da nastavi nasilje i kontrolu. 8. ISKRIVLJENJA VIĐENJA SITUACIJE pravdanje njega / okrivljavanje sebe/ lažne nade/ To su situacije kada je Ona - žena u zabludi i neobjektivno posmatra svoj problem. na pr. vidi sebe kao jedinog krivca, smatrajući sebe uzrokom njegovog bijesa i ljutnje. Gaji lažne nade da će sutra biti bolje i da će naći svoje mjesto pod suncem, opravdavajući nasilje izjavama da je to sastavni dio bračnog života... Ovaj mehanizam održava situaciju nasilja. 'Kriva sam', 'loš mu je dan', 'umoran je', 'šef ga je naljutio', 'to je zbog njegove mame', 'zbog alkohola'...... Mi podržavamo žene da vrate samopouzdanje koje je kod žrtava svakodnevnog nasilja uglavnom razoreno, kako bi imale šansu da se oslobode straha, zavisnosti i sramote. Panel vodila: Violeta Krasnić, na skupu Mreže nasilja protiv žena, aprila 1997. Zabeležila: Žana Bošković ciklus zlostavljanja u porodici Zlostavljanje žena je sistem kontrole. To je način na koji muškarac održava moć nad ženom i porodicom. To je način na koji muškarac prisiljava ženu ili porodicu da zadovolje njegove potrebe - emotivne, fizičke ili seksualne. Važno je znati da je zlostavljanje u porodici (nasilje nad ženom i decom) sistem kontrole. To je način da muškarac dobije ono što želi i da prisili žene i decu da pre svega zadovolje njegove potrebe. Postoji neka pravilnost koja prati slučajeve nasilja u porodici. To se naziva ciklus zlostavljanja. Postoje tri faze u ovom ciklusu: 1) faza podizanja tenzije; 2) faza akutnog zlostavljanja i 3) faza ponovnog uspostavljanja veze (ili faza medenog meseca). - Faza podizanja tenzije može biti dugačka ili kratka (dani ili minuti). To je ono vreme kada u muškarcu počinje da se nagomilava bes. Ponekad je besan na nju ili porodicu, ponekad je ljut zbog svog posla ili nečeg što nema nikakve veze sa ženom i decom. Na primer, na SOS-u je primećeno da su muškarci nasilni nad ženama zbog osećanja frustriranosti posle TV emisija o ratu ili nasilnih filmova. Kako muškarac postaje više nasilan, ova faza (podizanja tenzije) može imati manje epizode nasilja, kao što su verbalno nasilje ili neko ćuškanje (guranje). Takođe, za vreme ove faze muškarac može početi da pije alkohol. Potrebno je shvatiti da su njegov bes i pomisao na nasilje prisutni i pre nego što počne da pije. Alkohol ne prouzrokuje nasilje, on samo omogućava da se ono desi i pruža muškarcu izvinjenje. - Nakon toga, muškarčev bes eksplodira i on počinje da maltretira ženu. Može da je udari, ošamari, šutne, gurne. Može da baca stvari na nju. Ponekad će uništiti stvari koje su za nju vredne. Ova faza akutnog zlostavljanja može trajati nekoliko sekundi ili minuta, a ponekad može da traje celu noć ili dan. Muškarac može da prati ženu iz sobe u sobu vičući na nju i vršeći nasilje nad njom. Nasilje može da uključi i silovanje i seksualno maltretiranje. Konačno, muškarac iskali svoj bes i stane. - Krajnja faza je faza ponovnog uspostavljanja veze. Mnogi ljudi ne prepoznaju ovo kao deo ciklusa nasilja jer tu nema ni besa ni nasilja. To je onaj period kada se muškarac izvinjava i često obećava da nikada više neće opet povrediti ženu. Ponekad će čak i zaplakati i moliti za oproštaj. Govoriće ženi kako mu je ona neophodna. Mada je moguće da muškarac stvarno veruje ono što govori, ovo je vreme kada on uveliko manipuliše. On često objašnjava ženi šta je to ona uradila čime je izazvala njegov bes i time okrivljuje ženu za svoje ponašanje. Važno je shvatiti kako je ova teza deo ciklusa nasilja. Setimo se da je maltretiranje sistem kontrole kojim se postiže da žena zadovolji želje i zahteve muškarca. Nakon faze akutnog maltretiranja, žena je uznemirena, povređena i ljuta. Ako muškarac želi da sačuva kontrolu nad njom tako da ona zadovoljava sve njegove emotivne, fizičke i seksualne potrebe, tj. da kuva za njega, brine se o njegovoj deci, ima seks sa njim, brine o njemu emotivno, onda on mora ponovo da uspostavi dobar odnos sa njom. U ovoj fazi muškarac se ponaša vrlo lepo i čini sve da nagovori ženu da ostane sa njim. Često žena misli da nema mnogo izbora ako ga napusti, pa mu tako veruje kada joj kaže da neće to ponovo uraditi. Sve je mirno neko vreme, a onda opet počinje faza podizanja tenzije. Sa eskalacijom nasilja ciklus se ponavlja sve brže. Takođe, ako se nasilje odvija već godinama, često se poslednja faza (ponovno uspostavljanje veze) više ni ne događa. Muškarac zna da će žena ostati tako da nema više potrebe da manipuliše sa njom. Rad na SOS-u je pokazao da su muškarci više nasilni za vreme razvoda. Često je slučaj da će muškarac biti najviše nasilan kada žena pokuša da ga napusti. Ponekad žene bivaju ubijene kada pokušaju da napuste svog nasilnika. Ako je cilj nasilja kontrola nad ženom, onda ima logike u tome da će se nasilje pogoršati kada žena pokuša da napusti muškarca. Ona znači sada preti da ode van domašaja njegove kontrole. On će postati sve više nasilan u svom pokušaju da je vrati pod svoju kontrolu. Kada žena živi pod ovim uslovima, ona razvije psihološke odbrambene mehanizme. Ona mora da nađe način da preživi u ovom svetu nasilja. Mnogim ljudima koji nikada nisu živeli pod takvim uslovima je teško da razumeju zašto se žene ponašaju onako kako se ponašaju. Imenovan je i psihološki sindrom koji označava ponašanje ljudi koji su bili povređeni ili kojima je prećeno nasiljem od koga ne mogu da pobegnu. On je nazvan Stokholmski sindrom. Sindrom je prvi put uočen 1973. godine kada su četiri službenice/službenika banke bile držane kao taoci za vreme pljačke banke u Stokholmu, Švedska. Od tog vremena su ljudi koji rade sa ženama žrtvama nasilja shvatili da žene razvijaju isti sindrom u cilju da prežive. Stokholmski sindrom se definiše kao reakcija zatočenika na nasilje koje ne mogu da izbegnu. Uočeno je da kidnapovani taoci lakše prežive kada uspostave vezu sa onima koji ih drže u zatočeništvu. Postoje četiri uslova neophodna da bi se razvio Stokholmski sindrom. Sve ove stvari važe i za ženu i porodicu gde je muškarac nasilan. Ta četiri uslova koji će prouzrokovati da se žena veže za svog nasilnika su sledeći: 1) nasilnik preti da će je ubiti ili joj naneti velike povrede dovodi u pitanje njen opstanak; 2) ona ne može da pobegne ili misli da ne može da pobegne; 3) ona postaje izolovana od drugih; 4) nasilnik pokazuje izvesnu nežnost. Ako ne uspostavi vezu sa nasilnikom ili pokuša da pobegne, nasilje nad ženom postaje još gore. Ako nasilnik pokaže i najmanju nežnost (što on i radi u fazi ponovnog uspostavljanja veze), ona će poricati teror i uspostaviti vezu sa pozitivnom stranom nasilnika. Maltretirana žena počinje da obraća ogromnu pažnju na nasilnikove potrebe totalno negirajući svoje sopstvene i percipirajući sebe i svet kroz njegove oči. Indikacija da je žena razvila Stokholmski sindrom je da ga brani i pokazuje zahvalnost za njegove male ljubaznosti. Različite grupe žena razvijaju ovaj sindrom: žene zlostavljane u braku, taoci, žrtve incesta, maltretirana deca, žrtve koncentracionih kampova, članice kulta, prostitutke sa makroima, žrtve/zatvorenice rata. Postoje mnogi dugotrajni efekti prouzrokovani zlostavljanjem.
Donna M. Hughes Prevela Kaća Jeremić točak nasilja nad ženama Točak nasilja nad ženama opisuje dinamiku nasilja u porodici i približava svakodnevnicu žene koja trpi nasilje od strane partnera. Nasilje u porodici predstavlja obrazac različitih ponašanja koja polaze od ponižavajućih komentara, grubih šala, preko ekonomske eksploatacije, udaranja i šutiranja, manipulacije decom, izolacije, do seksualnog zlostavljanja, davljenja, sakaćenja i ubistva. Točak nasilja u svom centru pokazuje cilj svakog nasilnog ponašanja i to je demonstracija moći i uspostavljanje kontrole nad osobom koja trpi nasilje. Cilj odgovara na pitanje šta partner želi da postigne nasilnim ponašanjem. Strategije/taktike (emocionalno, ekonomsko, seksualno zlostavljanje, manipulisanje decom, pretnje, korišćenje muške privilegije, zastrašivanje, izolacija) kojima se nasilnik služi da bi postigao za njega željeni cilj predstavlja zbir radnji koje mogu biti korišćene pojedinačno ili u nekoj kombinaciji pojedinih. Ne znači da su sve korišćene u isto vreme ili da nasilnik uopšte koristi čitav niz. Izbor, načini primene, intenzitet, učestalost itd. zavise od procene nasilnika u pogledu postizanja za njega u određenom trenutku željenog cilja. Spoljašnji krug točka označava radnje koje pripadaju fizičkom nasilju na koje najčešće odmah i pomislimo kad se kaže "nasilje u porodici". Međutim, fizičkom nasilju nasilnik pribegava samo kada mu prethodno navedene strategije ne donose željeni cilj ili kada sprovođenje strategija želi da olakša/učvrsti. Dušica Popadić SHEMA: FIZIČKO NASILJE - priručnik – str. 136 Yüklə 166,82 Kb. Dostları ilə paylaş:
|