Nasilje u porodici
Yüklə 166,82 Kb.
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- Lada Protić
Mardži Pirs ZA JAKE ŽENE Jaka žena je žena koja se napreže. Jaka žena je žena koja stoji na prstima i podiže tegove dok pokušava da peva Borisa Godunova. Jaka žena je žena u poslu dok čisti vekovnu septičku jamu, i dok kopa, priča kako joj nije teško što plače, pročišćava kanale u očima, a povraćanje razvija stomačne mišiće, i nastavlja da kopa sa suzama u nosu.
glas ponavlja, rekao sam ti, ružna, nevaljala, kurvo, dosado, kreštavice, veštice, davežu, nikad te niko neće voleti, zašto nisi ženstvena, zašto nisi nežna, zašto nisi tiha, zašto nisi mrtva?
da učini nešto što drugi ne žele da se učini. Ona gura sa dna olovnog poklopca od kovčega. Pokušava da podigne glavom otvor kanalizacije, pokušava da izbori sebi put kroz željezni zid. Boli je glava. Svet koji čeka da se rupa napravi kaže, požuri, jaka si. Jaka žena je žena koja krvari iznutra. Jaka žena je žena koja se pravi svako jutro jaka dok joj zubi klimaju a kičma dobuje. Svaka beba, jedan zub, babice su nekad govorile, a sada svaka bitka jedan ožiljak. Jaka žena je masa tkiva sa ožiljcima koji bole kad pada kiša i ranama koje krvare kad ih udariš i sećanja koja naviru u toku noći i šetaju u čizmama napred nazad. Jaka žena je žena koja traži ljubav kao kiseonik ili poplavi daveći se. Jaka žena je žena koja voli jako i plače jako i jako je zastrašena i ima jake potrebe. Jaka žena je jaka na rečima, delima, vezama, osećanjima; nije jaka kao kamen već kao vučica koja doji svoju mladunčad. Snaga nije u njoj, ali je ona ispušta kao što vetar ispunjava jedro.
za njenu snagu kao i za njenu slabost koja iz nje preoizlazi, munja iz oblaka. Munja zapanjuje. Na kiši, oblaci se razilaze. Samo voda ostaje kao veza, protičući kroz nas. Jakima činimo jedna drugu. Dok sve ne budemo jake zajedno jaka žena je jako zaplašena. Prevela Jasmina Tešanović
DRUŠTVU FEMINISTKINJA Beograd 25.IV 1990. godine Drage moje, Oprostite mi na ovoj intimnosti. Starija sam žena i mislim da bih vam po godinama mogla biti majka. Zato vam se ovako obraćam. Još od 8. marta, kako sam saznala za vaše društvo, koje se bavi humanim radom i zalaganjem da pomogne nezaštićenim ženama, rešavam se da vam napišem par redaka u kojima bih pozdravila vašu akciju i poželela puno uspeha. Kako nisam mnogo pismena žena, ne znam da to izrazim onako kako to osećam ali se nadam da ćete razumeti i bez mnogo fraza. Obraćam vam se zato što sam i ja jedna od mnogobrojnih ponižavanih i omalovažavanih žena. Jedna od onih žena od kojih se traži da ćutke podnose psihička i fizička maltretiranja, a nemaju pravo da traže nikakva objašnjenja za to. Kako sam već navela starija sam žena, iza mene je 37 godina braka. Podigla sam dvoje dece. Uspjela sam od njih napraviti poštene i korisne članove ovog društva. Vole me i poštivaju, ali to ne mogu da kažem i za moj brak. Ja i moj suprug smo se uzeli iz ljubavi. Naš brak je počeo lepo, ali nažalost, kao i većina brakova brzo se raspao. Moj suprug je bio zaposlen, a ja sam po njegovoj želji ostala domaćica. On je imao svoj posao, kolege, koleginice, poslovne ručkove, večere, putovanja, a ja kuću, decu, njihovo vaspitanje, školovanje i sve ostalo što uz to ide. Povremeno je navraćao kući. Nije imao vremena ni za decu ni za mene. Stalno je ćutao. Nikada nisam znala gde je, s kim je, ni šta radi. Teško sam prihvatala takav život, ali sam ga ipak i preko svoje volje prihvatila. Trajalo je tako godinama. Niko nije video moje suze u kojima sam se kupala u mnogim neprospavanim noćima, čekajući ga. Kada bi konačno došao zaboravljala sam na trenutak sve probleme, a onda ispočetka. Vreme je prolazilo, moj suprug se penzionisao. Mislila sam konačno je došlo vreme da budemo zajedno. Imali smo sve uslove da nam starost bude lepa, kada nismo imali sreće u mladosti. Tako sam ja mislila ali ne i moj suprug. Njemu porodica i ja nismo mnogo značili. Iako je imao potpunu slobodu, osećao se sputano, pa je 1979. godine bez i jedne reči napustio kuću. Vratio se posle jednog meseca pun neke sile i neprihvatljivih uslova. Malo bi se smirio, pa ponovo bežanje. To traje već 10 godina. Pri odlasku pokupi sav novac koji se u kući zateče, zajedno sa zajedničkim štednim knjižicama. Odsustvuje u trajanju od 1-5 meseci. Po povratku kući sa mnom ne razgovara, a i ne viđamo se često. Navečer dođe da prespava, a ujutru odlazi ne znam kuda. Samo moja jedna reč izazvala bi burnu reakciju. Tako da među nama godinama nema nikakvog dijaloga osim povremenih svađa. Umorna od uvreda, ponižavanja svake vrste, omalovažavanja, psovki i ružnih reči, odlučila sam pod stare dane da zatražim razvod. Dugogodišnjim traumama moje zdravlje je dosta narušeno i sad mi je potreban samo mir. U cilju zdravlja 11.III 1988. godine podnela sam tužbu za razvod. Danas je 25. XI 1990. godine, punih 25 meseci ne mogu da dobijem razvod. Uverena da sam za 37 godina poštenog rada u kući, u kojoj je moj suprug bio samo povremeni gost zaslužila pristojno izdržavanje, to sam postavila kao uslov. "A TO MI I ZAKONOM PRIPADA". Moj suprug se služi svakakvim lažima, kako bi dokazao da sam za ovakvo stanje kriva ja, i da mi ne da ništa. Sudija mu ide na ruku i mesecima bez mog znanja stavlja predmet na mirovanje. Omogućava mom suprugu da se ponaša kako hoće, iako sam sud obavestila da 18 meseci nisam dobila ni jedan dinar za život, niti imam ikakvih sredstava. Pored svih problema koje žena u većini brakova ima najviše boli saznanje da ona ni pored svih žrtava koje podnosi nema nikakvog razumevanja ni od koga. Ovo pismo nisam napisala da bih vas zamolila da mi pomognete i zato ga neću ni potpisati. U. M. nasilje u porodici Feministkinje su za poslednjih 20 godina sistematskog rada sa ženama i decom koji su preživeli muško nasilje došle do zaključka da je najopasnije mesto za ženu njen sopstveni dom. Podaci u svetu se razlikuju u zavisnosti od parametara istraživanja. Od jednog šamara do dugogodišnjeg zlostavljanja - podaci o nasilju u heteroseksualnim porodicama se kreću od 11% do 83% u svakoj zemlji. Žene su prisiljene da trpe različite oblike nasilja, većina najučestalijih napada na žene je nasilje koje se dešava svakodnevno kod kuće, od strane ženama dobro poznatog nasilnika (muža, bivšeg muža, oca, brata, sina...). Muško nasilje u porodici se definiše kada jedna osoba - muškarac, ostvaruje nadmoć i kontrolu nad drugima, korišćenjem fizičke ili psihičke prisile. Nasilje u porodici obuhvata: fizičko, psihičko, verbalano, seksualno, ekonomsko nasilje, kontrolu kretanja, pretnje ubistvom, pokušaje ubistva i ubistva. Najčešće se radi o nasilju nad ženama i decom. Fizičko nasilje nad ženama je najdrastičniji izraz porodičnog nasilja; oblik destrukcije, predstavlja ugrožavanje osnovnog prava na život i fizički integritet. Posledice porodičnog nasilja nad ženama mogu biti: trajni invaliditet, izazivanje društvene izolacije, psihološki stresovi koji se mogu manifestovati raznim psihofizičkim bolestima, posebno depresijom, suicidom i ubistvom. U patrijahalnoj kulturi nasilje nad ženama predstavlja:
Porodično nasilje izražava odnos prema ženama kako na ličnom tako i na društvenom planu. Postojeće institucije najčešće ne identifikuju nasilje nad ženama, posebno u porodici. One to nasilje tretiraju kao privatni problem, a ne krivični delikt. Zakoni su prilagođeni tako da štite muškarce, postojeće društveno stanje, u kome muškarci kažnjavaju žene da bi potvrdili neprikosnoveni muški autoritet. Odnos institucija i društva prema nasilju nad ženama prepun je predrasuda koje je teorija zasnovana na praksi demantovala. Lada ProtićLepa Mlađenovićpredrasude o nasilju nad ženama Predrasude o muškom nasilju su funkcionalne, imaju za cilj da održe i učvrste dominaciju muškaraca nad ženama.
Smatra se da su odnosi u porodici privatna stvar i da se niko ne sme u to mešati. Nije tačno, jer kada je žena izložena nasilju to više nije njen privatni problem. Svaki čin nasilja je zločin, a svaki zločin je kršenje ljudskih prava i prema tome društveni problem. Muško nasilje nad ženama je isto tako i međunarodno pitanje jer se dogadja u svakom trenutku na svakom mestu na planeti.
Netačno. Okrivljavati ženu znači štititi nasilnika. Mnoge žene se osećaju nelagodno da kažu da su zlostavljane. Naš pristup je u tome da nasilje koje trpi žena nije nikakva sramota za tu ženu, da žena treba da se bori za svoja prava, za svoj fizički i psihički integritet kao osnovno ljudsko pravo. Sociološka analiza kaže da grupa koja ima moć kontroliše druge, izmedju ostalog, logikom, 'žrtva je kriva'. Krivica je nasilnikova. U Crnoj Gori se već stolećima kaže, 'žena je uvek kriva a muškarac je uvek u pravu'.
Patrijarhalna podela uloga u braku, zapravo, nalaže mužu da ima pravo da tuče svoju suprugu. U mnogim državama, supruga još uvek u braku ima status maloletnog lica. U Evropi u kojoj se teži demokratskom društvu jednakosti feministički pokret je insistiranjem uspeo da se uvedu zakoni kojima se kažnjava nasilje u porodici. Venčanje nije dozvola za zlostavljanje.
Patrijarhalna podela uloga u braku često nalaže ženama da ćute i trpe. Medjutim, što više žene ćute i trpe to su muškarci moćniji, a žene su više žrtve. Zbog toga je važno podržati ženu da shvati da su ovakvi kulturni zahtevi protiv žena.
Krivični zakon SR Jugoslavije nema nijedan član koji posebno sankcioniše nasilje u porodici. Ova kategorija ne postoji u policiji, u centrima za socijalni rad, ili bilo kojoj relevantoj instituciji, jer se nasilje u porodici i dalje smatra privatnim odnosima u porodici
Ova predrasuda polazi od netačne pretpostavke da žene provociraju svojim ponašanjem, navodno, mora da su nešto uradile kad dobiju batine. Ni jedna žena ne sme biti zlostavljana bez obzira šta je uradila, bez obzira da li je na pr. skuvala ili nije njegovo jelo, itd. Ne postoji opravdanje za nasilje, muškarci za nasilne radnje ne mogu naći izgovor.
Žene ne vole i ne žele nasilje. Muška logika je proizvela ovu predrasudu kao instrument odrzavanja žena u ulozi žrtve. Pored toga ova predrasuda ima za cilj da opravda nasilje i izražava nespremnost svih da reše ovaj problem. Netačno. Ova predrasuda opravdava nasilnka. Polazi od mačističke poslovice 'ko se voli taj se bije' koja nikada nije dokazana. Smara se da jedan šamar od strane muža znači da taj muž voli svoju ženu. SOS beleška pokazuje da žena kaže: 'Kada te prvi put udari, ti kreni vaznom na njega, jer ako mu ne vratiš prvi put, on će te opet udariti.'
Patrijarhalna kultura pritiska žene u brak i da u njemu ostanu, čak i protiv njihove volje i kada trpe teške oblike nasilja. Žena ima pravo da bira dali će biti udata, da li će živeti vanbračno sa muškarcem ili sa ženom, da li će živeti sama. Žena je slobodna kao ličnost i nije dužna da ćuti i trpi nasilje. Društveni stav nalaže ženi da je dužna da trpi sve što se u braku - porodici, događa, jer je to njena bračna dužnost, pogotovo kada se radi o seksualnom nasilju u braku. Smatra se nemoralnom ako se želi razvesti.
Iskustva SOS telefona u svetu pokazuju da je to netačno. Radi se o tome da institucije imaju veći pristup i mogućnost kontrole nad socijalno ugroženim, dok to nije slučaj sa višim društvenim slojevima. Nasilje je podjednako prisutno u svim socijalnim slojevima, ono ne poznaje granice, dešava se svuda. - Svi SOS telefoni u svetu beleže da nasilnici pripadaju svim društvenim slojevima: od članova predsedništva do direktora firmi, kulturnih i obrazovnih institucija, do pevača, glumaca i ostalih muškaraca.
Muško nasilje postoji sa i bez alkohola. Činjenica je da žene izjavljuju 'Tuče me i kad je trezan i kad je pijan'. Alkohol nije razlog za nasilje, ali može da ga intenzivira. Neki muškarci se napiju da bi sebi našli razlog za nasilje, (nisu se sećali, nisu se mogli kontrolisati). U više od 70% slučajeva nasilje čine muškarci koji nisu pod alkoholom. U slučajevima kada postoji alkohol žene se češće javljaju SOS telefonima jer je alkohol dodatni problem i otežava razrešenje situacije nasilja.
Statistike pokazuju da je procenat psihički poremećenih nasilnika jednak procentu psihički poremećenih u opštoj populaciji. Pored toga, najveći broj nasilnika uglavnom dobro funkcioniše na poslu i u društvenom smislu. Takve predrasude imaju za cilj da nasilje tumače kao individualnu devijaciju i oslobode nasilnika od odgovornosti.
Ova predrasuda se javlja kod gradske populacije i potpuno je netačna. Smatra se da je nasilje u porodici prouzrokovano novim društvenim promenama, koje donosi savremeni, brži tempo življenja. Nasilje prema ženama ima dugu istoriju, koliko i sama institucija braka. Čak je u raznim istorijskim periodima podsticano i dozvoljavano zakonima. Istina je u tome da je ono danas više prikriveno, jer žene iz raznih razloga ne prijavljuju kao krivično delo odnosno ne traže pomoć. Lada Protić Yüklə 166,82 Kb. Dostları ilə paylaş:
|