Uzimajući u razmatranje problem uma I dominacije unutar misaonog sklopa kritičke teorije društva suočavamo se na samom početku
Yüklə 1,02 Mb.
|
| 322 ibid., 77 323 ibid., 83 324 ibid., 86 325 ibid., 82 326 ibid., 89 327 ibid., 73-74 328 ibid., 80 329 ibid., 86 330 ibid., 78-79 331 ibid. 332 ibid., 17 333 ibid., 18 334 KR, 30 335 UR, 14 336 ibid. 337 KD, 79 338 ibid., 74, 90 339 ibid., 86-87 340 ibid., 87 341 UR, 10, 11 342 KD, 81 343 UR, 11-12 344 ibid., 271. Fridrih Julius Štal – ideolog pruske monarhije. 345 ibid., 349 347 «Po Hegelu, opšte se već adekvatno razvilo i identično je sa onim što se odvija. Razum (um - prim. M.K.) više nema potrebe da bude samokritičan prema sebi; on je kod Hegela postao afirmativan, još pre nego što stvarnost treba afirmisati kao razumsku (umsku - prim. M.K.). S obzirom na realno i dalje postojeće protivrečnosti ljudske egzistencije, s obzirom na nemoć individua pred odnosima koje su one same stvorile, ovo rešenje se javlja kao privatna tvrdnja, kao mir koji filozof lično zaključuje sa neljudskim svetom», Horkhajmer, Tradicionalna i kritička teorija, BIGZ, Beograd 1976., str. 52 348 UR, 220-221 349 ibid., 12 350 ibid., 350 351 ibid. 352 ibid., 237 353 ibid., 241 354 ibid., 246-247 355 ibid., 228 356 ibid., 12-13 357 ibid., 25 358 ibid., 20 359 Korać, Marksovo shvatanje čoveka, istorije i društva, BIGZ, Beograd 1982., str. 271-272 360 UR, 248 361 ibid., 221 362 ibid., 221, 37-38, 217-218 363 ibid., 46 364 KD, 44-45, 48 365 ibid., 52, 55-56 366 ibid., 56 367 ibid., 58 368 ibid., 59 369 ibid., 66 370 ibid., 56-57 371 ibid., 108-109, 110-111 372 ibid., 48 373 ibid., 109 374 ibid., 111 375 ibid., 7 376 ibid., 59 377 ibid., 67 378 ibid., 49 379 ibid., 59-60 380 ibid., 51 381 ibid., 63-64 382 ibid., 91 383 ibid., 92, 98, 100, 105 384 ibid., 104, 105, 106 385 ibid., 100 386 ibid., 93 387 UR, 13 388 ibid. 389 KD, 105, 114, 118 390 ibid., 93-94, 96-97, 115 391 ibid., 97 392 ibid., 107 393 ibid., 112 394 ibid., 113 395 ibid., 96, 114, 115, 112 396 ibid., 116, 118-119 397 ibid., 108, 112, 113 398 EC, 27 399 KD, 185 400 EC, 87 401 IP, 115 402 EC, 126 403 ibid., 65, 66-67 404 ibid., 215-216 405 ibid., 39 406 ibid., 25 407 ibid., 123 408 ibid., 39-40 409 ibid., 225 410 ibid., 56-57 411 Markuze često naglašava da se snage Erosa i Thanatosa nalaze u obrnutoj srazmeri – što više jačaju prve, slabe druge, i obrnuto (EC, 49, 79, 81). Stoga se može izvesti zaključak da su tu ne radi o dva nezavisna nagona, već o jedinstvenoj nagonskoj energiji čije manifestacije zavise od intenziteta i oblika njenog potiskivanja. 412 ibid., 55-56 413 ibid., 84 414 ibid., 102 415 ibid. 416 ibid., 103 417 ibid. 418 ibid., 115, 143 419 ibid., 114 420 ibid., 46 421 ibid., 46-47, 53 422 ibid., 53 423 ibid. 424 ibid., 46 425 ibid., 28 426 ibid., 59 427 ibid., 105 428 ibid., 122 429 Čitava Frojdova teorija biće određena ovim uvidom – pošto je ontogeneza samo skraćeno ponavljanje filogeneze, autoritet oca i borba protiv tog autoriteta su presudni i za razumevanje čovekovog individualno-psihološkog razvoja. 430 ibid., 62 431 ibid., 63 432 ibid. 433 ibid. 434 ibid., 64 435 ibid. 436 ibid., 65 437 ibid., 64 438 ibid., 65 439 ibid. 440 ibid., 67 441 ibid., 87 442 ibid. 443 ibid., 27 444 ibid., 198 445 ibid., 11, 14 446 Pošto razvoj proizvodnih snaga i ukidanje privatnih proizvodnih odnosa ne doprinose sami po sebi novim vrednostima. 447 ibid., 87 449 EC, 86, 88, 92-93, 11, 50, 51, 94-95 450 KD, 184 451 ibid., 177, EC, 91 452 ibid., 182-183 453 ibid., 183 454 ibid. 455 ibid., 186 456 ibid., 183 457 ibid., 188 458 EC, 86 459 ibid., 11 460 ibid., 79 461 ibid., 27 462 ibid., 28 463 ibid., 188 464 ibid., 28 465 ibid., 133 466 ibid., 18 467 ibid., 43 468 ibid., 41 469 ibid., 121-122 470 ibid., 43-44 471 ibid., 42 472 ibid. 473 ibid., 44 474 ibid., 122-123 475 ibid., 50 476 Tako se «pod vlašću načela izvedbe, tijelo i duh pretvaraju u oruđa otuđenog rada; oni mogu djelovati kao takva oruđa samo ako se odreknu slobode libidnog subjekta-objekta, što ljudski organizam prvenstveno jest i koji želi. Raspodjela vremena igra osnovnu ulogu u tom preoblikovanju. Čovjek egzistira samo jednim dijelom vremena, za vrijeme radnih dana, kao oruđe otuđene izvedbe; za ostalo vrijeme on je slobodan...To slobodno vrijeme bi potencijalno bilo na raspolaganju užitku...» (ibid., 51). Međutim, «od radnog dana, otuđenje i discipliniranje se prenosi i na slobodno vrijeme...Temeljna kontrola slobodnog vremena se postiže samom dužinom radnog dana, zamornom i mehaničkom rutinom otuđenog rada; oni zahtijevaju da slobodno vrijeme bude pasivna relaksacija i rekreacija energije za rad» (ibid., 52). 477 ibid., 126 478 ibid., 85 479 ibid. 480 ibid., 187 481 ibid., 48-49 482 ibid., 140 483 ibid., 134 484 ibid., 141, 137, 119, 18; IP, 115, 118 485 ibid., 115 486 ibid., 26-27, 49, 101 487 ibid., 174, 166-167, 13 488 ibid., 101 489 ibid., 130 490 ibid., 130-131 491 UR, 44 492 ibid., 45 493 EC, 131 494 ibid., 29 495 ibid. 496 ibid., 29-30 497 ibid., 135 498 ibid. Nasuprot tome, zaboravljanje se pokazuje kao sposobnost koja se razvija pod prinudom postojećeg načela stvarnosti – u potiskivanju sećanja na ono drugačije od postojećeg, koje dovodi do uvida u njegov represivan karakter, reprodukuju se postojeća nepravda i dominacija (ibid., 204) 499 ibid., 136 500 ibid., 86 501 ibid., 18 502 ibid., 149 503 ibid., 149, 151-152, 154 504 ibid., 154 505 ibid., 164 506 ibid., 165 507 ibid., 169-170 508 ibid., 13 509 IP, 107, 108; Nasuprot «začaranom krugu» tehničkog progresa, u kome «rastuća produktivnost društvenog rada ostaje vezana za rastuću represiju, koja sama opet doprinosi povećanju produktivnosti» (ibid., 113), Markuze ističe «konzervativnost nerepresivnog načela progresa» (ibid., 117). Ovaj progres vezan je zadovoljenje nagona i potreba. «A niko drugi – osim samog Frojda – nije podvukao činjenicu da su nagoni po svojoj dubokoj prirodi konzervativni. Ono što nagoni zapravo žele nije beskonačna i uvek nezadovoljavajuća promena, stremljenje ka jednom uvek sve više i nikada dostignutom stanju, već ravnoteža, stabilizacija i reprodukovanje stanja u kojima bi sve potrebe mogle biti zadovoljene i u kojima se nove potrebe javljaju samo ako mogu biit zadovoljene na način koji pruža i zadovoljstvo» (ibid.). Ova ideja proističe iz Frojdovog otkrića zajedničkog podređivanja nagona života i nagona smrti načelu Nirvane. 510 EC, 166, 169 511 ibid., 167 512 ibid., 168 513 ibid., 13 514 ibid., 186 515 ibid., 197 516 ibid., 103-104 517 ibid., 106-107 518 ibid., 112 519 ibid., 113 520 ibid., 14 521 ČJD, 12 522 ibid., 123 523 ibid., 9 524 ibid., 28 525 ibid., 230 526 ibid., 25 527 ibid., 235 528 ibid., 13, 14 529 ibid., 13 530 ibid. 531 ibid., 12-13 532 ibid., 49 533 STD 534 NDI, 441 535 Fetscher, Uvjeti preživljavanja čovečanstva, Globus, Zagreb 1989., str. 58 536 Topić, Kapitalizam, tehnologija i nemačka sociologija, Institut društvenih nauka, Beograd 1982., str. 186 537 ČJD, 101-102 538 Milić, Buržoaski konzervativizam u savremenoj sociološkoj teoriji, Filozofija 4/1970, str. 107-108 539 ibid., str. 101 540 Milić, Buržoaski konzervativizam u savremenoj sociološkoj teoriji, Filozofija 2-3/1970, str. 5 541 ibid., str. 21-22 543 Fetscher, ibid., str. 58 544 Milić, Buržoaski konzervativizam u savremenoj sociološkoj teoriji, Filozofija 2-3/1970, str. 34 545 Tadić, Tradicija i revolucija, Srpska književna zadruga, Beograd 1972., str. 173 546 NDI, 446 547 ibid., 458-459 548 Habermas, ibid., str. 327 549 ibid. 550 ibid., str. 329 551 Tadić, ibid., str. 177 552 STD, 265, tačka 3 553 Milić, Buržoaski konzervativizam u savremenoj sociološkoj teoriji, Filozofija 2-3/1970, str. 33 554 ibid. 555 ibid., str. 39 556 STD, 265, tačka 4 557 Niko nije dublje od Horkhajmera uvideo suštinu strahovite dijalektike između sve veće pristupačnosti naučno-tehnoloških pronalazaka i rastućeg bezličnog nadziranja: «Kao da neizbrojivi zakoni, propisi i upute, kojima moramo udovoljavati, voze auto, a ne mi. Tu su granice brzine, upozorenja za sporu vožnju, za zaustavljanje, za vožnju stanovitim prolazima i čak dijagrami koji pokazuju oblik zavoja pred nama. Mi moramo pažljivo motriti cestu i biti spremni da u svakom trenutku reagiramo pravom kretnjom. Naša spontanost je zamenjena oblikom duha koji nas prisiljava da odbacimo svako čuvstvo ili ideju koja bi mogla oslabiti našu opreznost prema bezličnim zahtjevima koji na nas navaljuju», u: Kritika instrumentalnog uma, Globus, Zagreb 1988., str. 71 558 ČJD, 47 559 STD, 266, tačke 5, 7, 9 560 Topić, ibid., str. 172 561 Fetscher, ibid., str. 58 562 Topić, ibid., str. 171-172 563 Habermas, ibid., str. 350 564 ibid., str. 313-314 565 Tadić, ibid. str. 174 566 Topić, ibid., str. 140 567 NDI, 445 568 ibid., 454 569 ibid., 461 570 ibid., 444 571 ibid., 447 572 ibid., 450 573 ČJD, 29 574 Nešto umerenije pristalice tog učenja, kao na primer Gehlen, bar će pristati na to da je čovek slobodan «u svojim uslovima». 575 Kada je Marks govorio o povesnom kretanju kao dijalektičkom jedinstvu slobode i nužnosti, on je upravo koristio ovo značenje reči «tendencija». 576 Habermas, ibid., str. 306-307 577 ibid., str. 307 578 ibid. 579 Milić, Buržoaski konzervativizam u savremenoj sociološkoj teoriji, Filozofija 4/1970, str. 107 580 NDI, 446-447, 449; ČJD, 33 581 Habermas, ibid, str. 322-323 582 ibid., str. 327-328 583 ibid., str. 322 584 Habermas, Tehnika i znanost kao «ideologija», str. 54 585 ČJD, 152 586 NDI, 448 587 ČJD, 10 588 ibid., 22 589 ibid., 61-62 590 ibid., 79-80 591 ibid., 82-83 592 ibid., 81 593 ibid., 29 594 ibid., 27 595 ibid., 15, 22, 35 596 ibid., 147-148 597 ibid., 149 598 ibid., 148 599 ibid., 149 600 ibid., 151 601 ibid. 602 ibid., 152 603 ibid., 155 604 ibid., 153 605 ibid., 157 606 ibid., 30-31 607 ibid., 137 608 ibid., 136 609 ibid., 161 610 ibid., 114 611 ibid., 161 612 ibid., 163 613 ibid., 169 614 ibid., 166 615 ibid., 201 616 ibid., 202 617 ibid., 166 618 ibid., 171 619 ibid. 620 ibid., 180 621 ibid., 181, 182 622 ibid., 166 623 ibid., 140 624 ibid. 625 ibid., str. 95 626 ibid., str. 96 627 NDI, 448 628 ibid., 452 629 ČJD, 160 630 Habermas, ibid., str. 97 631 Horkheimer, ibid., str.69 632 Habermas, ibid., str. 87 633 ibid., str. 96 634 NDI, 441 635 Habermas, ibid., str. 97 636 ibid., str. 75 637 ibid., str. 78 Yüklə 1,02 Mb. Dostları ilə paylaş:
|