Pravilnik o nastavnom planu za drugi ciklus osnovnog obrazovanja I vaspitanja I nastavnom programu za peti razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

Peti razred

Opšti operativni zadaci:

- podsticanje rasta i razvoja i uticanje na pravilno držanje tela;

- razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti;

- sticanje motoričkih umenja koja su, kao sadržaji, utvrđeni programom fizičkog vaspitanja i sticanje teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje;

- usvajanje znanja radi razumevanja značaja i suštine fizičkog vaspitanja definisanih ciljem ovog vaspitno-obrazovnog područja;

- formiranje moralno-voljnih kvaliteta ličnosti;

- osposobljavanje učenika da stečena umenja, znanja i navike koriste u svakodnevnim uslovima života i rada.

Posebni operativni zadaci:

- razvoj osnovnih motoričkih sposobnosti, prvenstveno gipkosti, brzine i koordinacije;

- sticanje i usavršavanje motoričkih umenja i navika predviđenih programom fizičkog vaspitanja;

- primena stečenih znanja, umenja i navika u složenijim uslovima (kroz igru, takmičenja i sl.);

- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem i grupnim poistovećivanjem i dr;

- estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti;

- usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika.

ORGANIZACIONI OBLICI RADA

Cilj fizičkog vaspitanja ostvaruje se putem sledećih organizacionih oblika rada:

- časova fizičkog vaspitanja;

- korektivno-pedagoškog rada;

- slobodnih aktivnosti;

- kroseva;

- logorovanja;

- zimovanja;

- sportskih aktivnosti od značaja za društvenu sredinu;

- školskih i drugih sportskih takmičenja,

- priredbi i drugih društvenih aktivnosti škole na planu fizičke kulture.

SADRŽAJI PROGRAMA

Programski sadržaji ovog vaspitno-obrazovnog područja usmereni su na:

- razvijanje fizičkih sposobnosti;

- usvajanje motoričkih znanja, umenja i navika;

- teorijsko obrazovanje.

I. RAZVIJANJE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI

Na svim časovima kao i na drugim organizacionim oblicima rada, posvećuje se pažnja:

- razvijanju fizičkih sposobnosti brzine, snage, izdržljivosti i pokretljivosti - u pripremnom delu časa u okviru vežbi oblikovanja ili i, u drugim delovima časa putem onih oblika i metoda rada, koje polaze od individualnih mogućnosti učenika i primerene su deci školskog uzrasta i specifičnim materijalnim i prostornim uslovima rada u kojima se nastava fizičkog vaspitanja izvodi;

- učvršćivanju pravilnog držanja tela.

II. USVAJANJE MOTORIČKIH ZNANJA, UMENJA I NAVIKA

ATLETIKA

- Sprintersko trčanje - tehnika sprinterskog trčanja (rad nogu i ruku, položaj trupa i glave); tehnika niskog starta i startnog ubrzanja; trčanje deonica do 50 m; štafetno trčanje - izmena štafete u formi štafetnih igara;

- Trčanje na srednjim distancama i kros (500 m učenice, 800 m učenici). Primeniti kontinuirani, ravnomerni metod trčanja ponavljanjem na različitim distancama;

- Kros poligon u školskom dvorištu, obližnjem parku; trčanje po različitim podlogama (trava, zemlja, i dr.);

- Skok udalj - varijanta tehnike "uvinuće";

- Skok uvis - prekoračna varijanta tehnike ("makaze");

- Bacanje loptice od 200 gr.; bacanje kugle (hvat i držanje; stvaranje osećaja za rekvizit - veličine, oblika, težine; imitacioni pokreti i sa rekvizitima težine do 2 kg).

VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU

Tlo (za učenike i učenice): ponoviti vežbe i kombinacije vežbi iz četvrtog razreda; iz stava raskoračnog kolut nazad do stava raskoračnog; iz stava raskoračnog kolut napred do stava raskoračnog; kolut leteći (na sunđer strunjače); premet uporom strance; stav na šakama uz pomoć; most zaklonom i usklon uz pomoć.

Za naprednije učenike i učenice: premet strance uporom u obe strane; dva premeta strance povezano; stav na šakama; pripremne vežbe za prekopit (ukoliko škola poseduje odgovarajuće strunjače);

Preskok (za učenike i učenice): ponoviti pripremne vežbe za preskok; raznoška preko kozlića 110 cm; obuka zgrčke.

Dvovisinski razboj - ili neka druga sprava za vežbe u visu i uporu (učenice): sunožnim odrazom uzmak do upora prednjeg, uz pomoć; iz upora prednjeg premah odnožno do upora jašućeg; premah odnožno zanožnom do upora stražnjeg; saskok sasedom (zamahom nogama unapred i odbijanjem od pritke); vis prosti prednji: dva puta izvesti prednjih i zanjih, saskok iz drugog zanjiha, uz pomoć.

Paralelni razboj (učenici): ponoviti vežbe iz četvrtog razreda; njih u uporu, saskok prednoška; njih u uporu, saskok zanoška.

Za naprednije učenike: njih u potporu; prednjihom upor do seda raznožnog, sasedom snožiti i zanjihom saskok.

Greda (učenice):

- niska greda: ponoviti vežbe iz četvrtog razreda; bokom pored grede: sunožnim odskokom naskok na gredu sunožno (jedna noga malo ispred druge); različiti načini hodanja: u usponu, sa zgrčenim prednoženjem, sa zanoženjem, sa odnoženjem, sa visokim prednoženjem; skok sunožnim odskokom, sunožni doskok na mesto odskoka; vaga pretklonom i zanoženjem; saskok zgrčeno;

- visoka greda: naskok u upor prednji, upor odnožno desnom (levom) okretom za 900 udesno i prehvatom bočno (palčevi su okrenuti jedan prema drugom), upor klečeći na desnoj sa zanoženjem leve (mala vaga); osnovna kretanja iz prethodnih razreda na niskoj gredi izvesti na srednjoj ili visokoj gredi.

Vratilo (učenici): ponoviti vežbe iz četvrtog razreda;

- dočelno vratilo: uzmak sunožnim odrazom do upora prednjeg: njih u visu zavesom o potkoleno i sp. naupor jašući do upora prednjeg; prehvat u pothvat i premahom odnožno zanožnom odnoška sa okretom za 900;

- doskočno vratilo: dva puta ponoviti prednjih i zanjih, saskok iz drugog zanjiha, uz pomoć.

Krugovi (učenici i učenice):

- dohvatni krugovi: ponoviti vežbe iz prethodnog razreda; vučenjem vis uzneto, vis strmoglavo, vis stražnji, saskok;

- doskočni krugovi (učenici): njih u visu prednjem, saskok u zanjihu uz pomoć.

Konj sa hvataljkama (učenici): ponoviti vežbe iz prethodnog razreda; iz upora prednjeg (stražnjeg) odnožiti jednom sa prenosom težine u drugu stranu - isto sa odnoženjem druge noge - povezano (zamasi). Za naprednije učenike: iz upora prednjeg premah odnožno u upor jašući (naznačiti), premah drugom nogom u upor stražnji, premah desnom nazad, premah levom nazad - povezano, saskok zamahom nogama unazad.

Na svim spravama kombinacije vežbi iz četvrtog razreda dopuniti novim vežbama ili delovima iz obaveznih sastava za školsko takmičenje - diferencirano prema polu i sposobnostima učenika.

Organizovati međurazredno takmičenje u obaveznom sastavu na tlu i spravama prema programu stručnog veća.

RUKOMET

Ponoviti elementarne igre koje sadrže osnovne elemente rukometa: "između dve i četiri vatre", "lopta putuje" ("graničari"), "neka bije, neka bije", "lopta je spas"

Obučavanje osnovnih elemenata tehnike sa loptom (uz upoznavanje sa osnovnim pravilima rukometa): držanje lopte jednom i obema rukama; vođenje lopte u mestu sa promenom visine vođenja, promenom ruke, promenom polaznog položaja (stojeći, sedeći, ležeći ...); vođenje lopte u kretanju, pravolinijski, sa promenom pravca i ruke kojom se vodi, sa promenom brzine trčanja, vođenje u kretanju sa zaustavljanjem u dva koraka; bacanje lopte tzv. "kratkim zamahom" (manje rastojanje); bacanje lopte tzv. "dugim zamahom" (veće rastojanje) uz primenu nekog od zaleta (bočni-donožni, bočni-zanožni, čeoni); hvatanje precizno bačenih lopti (u visini grudi i glave); hvatanje neprecizno bačenih lopti (bočnih, iznad visine glave, u visini kolena); šutiranje na gol sa osloncem na tlu - bočni ("šase") šut; šutiranje na gol sa osloncem - čeoni šut (šut iz trka); šutiranje na gol u skoku; jednostruka finta u "jaču" stranu sa izvođenjem skok šuta na gol.

Obučavanje osnovnih elemenata bez lopte: u fazi napada - dubinsko, bočno i dijagonalno kretanje, utrčavanje u prazne prostore, promena smera kretanja, otkrivanje za prijem lopte, blokada odbrambenog igrača telom, izmena pozicije sa saigračima, zalet ka golu bez lopte, padovi; fazi odbrane - odbrambeni blok, oduzimanje lopte od protivničkog napadača, ometanje napadača sa loptom, ometanje napadača bez lopte, presecanje putanje lopte kod dodavanja; elementi tehnike golmana (osnovni stav, kretanje na golu, odbrana visokih i niskih lopti, odbrana šuteva sa krila, odbrana sedmerca).

Igra na dva gola uz primenu prethodno obučavanih elemenata. Primena pojedinih elemenata koji su obučavani na času, tokom igre, stimulisati posebno (npr. gol koji je postignut "čeonim šutem" vrednovati duplo, ako je na tom času on bio tema).

U uslovima koji nisu odgovarajući za rukomet primenjivati igru u formi mini rukometa (četiri igrača u polju i golman, uz obaveznu primenu individualne odbrane ("čovek-čoveka").

Unutar odeljenja organizovati utakmice dveju ekipa ("plavi" - "beli") koje su prethodno ujednačene po mogućnostima. Zatim, održati takmičenje između svih odeljenja petog razreda i na kraju, od selektiranih igrača iz najboljih odeljenja napraviti školski tim koji će se nadmetati sa protivnicima iz drugih škola. Uz ovo, treba organizovati i "prateće" aktivnosti, kao što je takmičenje za najboljeg golmana ili "penaldžiju".

RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLESOVI

Ponoviti gradivo iz nižih razreda; estetsko oblikovanje koraka pored ribstola i u kretanju; rad ruku i kombinacije sa koracima; kombinacije galop koraka sa dečjim, mačjim, dalekovisokim i polkinim korakom. Obavezni sastav bez rekvizita.

Vijača: ponoviti vežbe iz nižih razreda; mačji skok i za naprednije učenice dalekovisoki skok kroz vijaču.

Lopta: bacanja u čeonoj i bočnoj ravni, povezano sa naučenim poskocima i skokovima.

Obruč: ponoviti vežbe iz nižih razreda; vrtenje obruča oko ruke; kotrljanje obruča po tlu povezano sa poskocima i skokovima.

Plesovi: "Divna, Divna", "Moravac" (prva varijanta). Jedno kolo iz kraja u kojem se nalazi škola.

Plivanje

Naučiti plivanje jednom tehnikom.

III. TEORIJSKO OBRAZOVANJE

Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje određenih znanja putem kojih će učenici upoznati suštinu vežbaonog procesa i zakonitosti razvoja mladog organizma kao i sticanje higijenskih navika kako bi shvatili krajnji cilj koji fizičkim vaspitanjem treba da se ostvari. Sadržaji se realizuje na redovnim časovima i na vančasovnim i vanškolskim aktivnostima uz praktičan rad i za to se ne predviđaju posebni časovi. Nastavnik određuje teme shodno uzrasnom i obrazovnom nivou učenika.

Minimalni obrazovni zahtevi:

Atletika: Minimalni obrazovni zahtevi

Prikaz tehnike trčanja; prikaz tehnike skoka u dalj - varijanta "uvinuće"; prikaz tehnike skoka u vis varijanta "makaze"; višeboj - troboj: 50 m, skok u dalj i bacanje loptice od 200 gr.

Vežbe na spravama i tlu (učenice) - kombinacije vežbi: na tlu, gredi i razboju, preskok; (učenici) - kombinacije vežbi: na tlu, preskok i jedne sprave u uporu i visu.

Rukomet: jedna kombinacija elemenata tehnike primenjenih u situaciji igre (dodavanje, vođenje i šutiranje).

Ritmička gimnastika i narodni plesovi: (za učenice) obavezni sastav bez rekvizita; zamasi, kruženja, trčanja, poskoci i skokovi kroz vijaču. Za učenike i učenice: jedno kolo uz muziku.

Plivanje: preplivati 20 m naučenom tehnikom.

KOREKTIVNO-PEDAGOŠKI RAD

Korektivno-pedagoški rad organizuje se sa učenicima smanjenih fizičkih sposobnosti, oslabljenog zdravlja, sa telesnim deformitetima i lošim držanjem tela i to:

- sa učenicima smanjenih fizičkih sposobnosti radi se na savladavanju programskih sadržaja, koje učenici nisu uspeli da savladaju na redovnoj nastavi, kao i na razvijanju fizičkih sposobnosti, uglavnom snage, brzine i izdržljivosti;

- sa učenicima oslabljenog zdravlja rad se organizuje u saradnji sa lekarom - specijalistom, koji određuje vrstu vežbe i stepen opterećenja;

- sa učenicima koji imaju loše držanje tela ili deformitete rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom-fizijatrom koji utvrđuje vrstu i stepen deformiteta i, s tim u vezi, vežbe koje treba primeniti; teži slučajevi telesnih deformiteta se tretiraju u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.

Svi učenici, koji se upućuju i na korektivno-pedagoški rad, uz ograničenja vežbaju na redovnim časovima i najmanje jednom nedeljno na časovima korektivno-pedagoškog rada. Program, koji je primeren zdravstvenom stanju učenika, sačinjavaju nastavnik i lekar-specijalista. Na taj način praktično nema učenika koji su oslobođeni nastave fizičkog vaspitanja, već se njihovo vežbanje prilagođava individualnim mogućnostima.

SLOBODNE AKTIVNOSTI

Rad se odvija u sportskim sekcijama ili školskim ekipama koje se formiraju prema interesovanju i polu učenika. Nastavnik sačinjava poseban program uzimajući u obzir materijalne i prostorne uslove rada, uzrasne karakteristike i sposobnosti učenika, kao i program školskih sportskih takmičenja učenika Srbije.

AKTIVNOSTI U PRIRODI - OBAVEZNI PROGRAM

Iz fonda radnih dana, predviđenih zajedničkim planom, škola organizuje aktivnosti u prirodi:

- dva krosa - jesenji i prolećni (dužinu staze određuje stručno veće);

- zimovanje - organizuje se za vreme zimskog raspusta; sadržaj: obuka smučanja, klizanja, kraći izleti na smučkama ili sankama.

KURSNI OBLICI

Iz fonda časova i radnih dana, predviđenih planom rada, škola organizuje aktivnosti u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada.

Sportska aktivnost od značaja za društvenu sredinu

Iz fonda časova za zajednički programski sadržaj škola može da planira 12 časova za onu sportsku aktivnost koja nije obuhvaćena ovim zajedničkim programom, a za koju sredina u kojoj škola živi i radi ima interesa (stoni tenis, borilački sportovi, veslanje, kajak...). Ova aktivnost planira se za učenike od trećeg do osmog razreda, a program sačinjava i sprovodi nastavnik fizičkog vaspitanja.

ŠKOLSKA I DRUGA TAKMIČENJA

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja kao integralni deo procesa fizičkog vaspitanja prema planu stručnog veća i to obavezna unutarškolska (međuodeljenska i međurazredna ) u:

- gimnastici (u zimskom periodu);

- atletici (u prolećnom periodu);

- najmanje u jednoj sportskoj igri (u toku godine).

Stručno veće sačinjava plan i program unutarškolskih i sportskih takmičenja učenika Srbije, kao mogući deo plana rada škole, na početku školske godine i sprovodi ga tokom cele godine u skladu sa materijalnim i prostornim uslovima rada.

Plan i program vančasovnih i vanškolskih aktivnosti se, na predlog stručnog veća, usvaja kao deo godišnjeg programa rada škole.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

I. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA

- Programska koncepcija fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi zasniva se na jedinstvu časovnih, vančasovnih i vanškolskih organizacionih oblika rada, kao osnovne pretpostavke za ostvarivanje cilja fizičkog vaspitanja.

- Program fizičkog vaspitanja pretpostavlja da se kroz razvijanje fizičkih sposobnosti i sticanja mnoštva raznovrsnih znanja i umenja učenici osposobljavaju za zadovoljavanje individualnih potreba i sklonosti za korišćenje fizičkog vežbanja u svakodnevnom životu. Iz tih razloga u programu su precizirani operativni ciljevi s obzirom na pol i uzrast učenika, a program se ostvaruje kroz sledeće faze: utvrđivanje stanja; određivanje radnih zadataka za pojedince i grupe učenika; utvrđivanje sredstava i metoda za ostvarivanje radnih zadataka; ostvarivanje vaspitnih zadataka; praćenje i vrednovanje efekata rada; ocenjivanje.

- Programski zadaci ostvaruju se, osim na redovnim časovima, i kroz vančasovne i vanškolske organizacione oblike rada kao što su: kros, zimovanje, kursni oblici, slobodne aktivnosti, takmičenja, korektivno-pedagoški rad i priredbe i javni nastupi.

- Da bi fizičko obrazovanje bilo u skladu sa individualnim karakteristikama učenika, koje se uzimaju kao kriterijum u diferenciranom pristupu, nastavnik će svakog učenika usmeravati na one programske sadržaje u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada koji odgovaraju njegovim individualnim interesovanjima i mogućnostima.

- Program polazi od činjenice da se cilj fizičkog vaspitanja ne može ostvariti bez aktivnog i svesnog učešća učenika u nastavnim i drugim oblicima rada, te se predviđa sticanje određenih teorijskih znanja koja omogućavaju učeniku da shvati zakonitosti procesa na kojima se zasniva fizičko vežbanje. Teorijsko obrazovanje treba da bude usklađeno sa nivoom intelektualne zrelosti i znanjima koje su učenici stekli u drugim nastavnim predmetima. Za obradu pojedinih tema ne predviđaju se posebni časovi, već se koriste razne mogućnosti da se u toku vežbanja učenicima pružaju potrebne informacije u vezi sa konkretnim zadatkom.

- Učenicima, koji usled oslabljenog zdravlja, smanjenih fizičkih ili funkcionalnih sposobnosti i lošeg držanja tela i telesnih deformiteta, ne mogu da prate obavezni program, obezbeđen je korektivno-pedagoški rad koji se realizuje u saradnji za odgovarajućom zdravstvenom ustanovom.

- Programski sadržaji odnose se na one vežbe i motoričke aktivnosti koje čine osnov za sticanje trajnih navika za vežbanjem i za koje škola ima najviše uslova da ih realizuje (prirodni oblici kretanja, vežbe oblikovanja, atletika, vežbe na tlu i spravama, ritmička gimnastika, sportske igre). Kako su za ostvarivanje postavljenog cilja pogodne i one motoričke aktivnosti koje nisu obuhvaćene obaveznim programom, predviđaju se kursni oblici nastave. To su skijanje, plivanje, klizanje, kao i one aktivnosti za koje je zainteresovana sredina u kojoj škola živi i radi.

- Radi ostvarivanja postavljenih programskih zadataka, određenim zakonskim regulativima, precizira se obaveza škole da obezbedi sve prostorne i materijalne uslove rada za uspešno ostvarivanje vrlo složenih društvenih interesa u školskom fizičkom vaspitanju.

II. ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

Proces fizičkog vaspitanja usmeren je na:

- razvijanje fizičkih sposobnosti,

- usvajanje motoričkih znanja, umenja i navika,

- teorijsko obrazovanje.

Ove komponente čine jedinstven i veoma složen proces fizičkog vaspitanja i u praksi svi ti zadaci se prožimaju i povezuju sa situacijama koje nastaju u toku rada.

U cilju razvijanja fizičkih sposobnosti - snage, brzine, izdržljivosti, preciznosti, gipkosti i koordinacije na svim časovima, vančasovnim i vanškolskim oblicima rada sprovodi se niz postupaka (metoda) i oblika rada putem kojih se postižu optimalne vrednosti ovih sposobnosti, kao osnove za uspešno sticanje motoričkih znanja, umenja i navika i formiranja pravilnog držanja tela.

Program za razvijanje fizičkih sposobnosti sačinjava nastavnik. Ovaj program se izvodi putem vežbi oblikovanja, frontalno, najčešće u pripremnom delu časa. U toku rada nastavnik treba postepeno da usmerava učenike na samostalno izvođenje vežbi, kako bi njegova pažnja bila usmerena na ispravljanje grešaka. Takođe, u ovom delu časa mogu se koristiti i vežbe koje, kao delovi biomehaničke strukture glavnog zadatka, služe za obuku i uvežbavanje konkretnog programskog zadatka. Učenicima, koji iz zdravstvenih razloga izvode specifične vežbe, potrebno je obezbediti posebno mesto za vežbanje u ovom delu časa. Zatim, program treba da bude u funkciji razvijanja, pre svega, gipkosti, snage, brzine i izdržljivosti. Najpogodnije metode za školsko fizičko vaspitanje, prilagođene iz sportskog treninga. Pri tom, nastavnik za svakog učenika sačinjava radni karton, sa programom vežbi i individualnim opterećenjem za svaku vežbu.

Nastavnik može da koristi i druge metode koje su poznate u teoriji i praksi.

Programski sadržaji su, uglavnom, isti za oba pola, a prema potrebi se razlikuju. Akcenat se stavlja na one motoričke aktivnosti kojima se najuspešnije može suprotstaviti posledicama svakodnevne hipokinezije i na one koji su u našoj sredini najrazvijeniji i za koje ima interesovanja u pojedinim sredinama.

U programu su dati samo ključni programski sadržaji, ali ne i veći izbor vežbi pomoću kojih one treba da se ostvare. To je učinjeno radi toga da bi nastavnik fizičkog vaspitanja mogao slobodno i kreativno da iznalazi efikasna rešenja i bira vežbe pomoću kojih će tok fizičkog vežbanja da prilagođava specifičnostima učeničkih mogućnosti (diferencirani pristup) i prostornim i materijalnim uslovima rada.

Programom se predviđaju aktivnosti koje su od interesa za sredinu u kojoj škola živi i radi (stoni tenis, veslanje, borilački sportovi...). Ove aktivnosti smatraju se integralnim delom obaveznog nastavnog programa i, s obzirom na to da se za njihovu realizaciju traže specifični materijalni uslovi, to će se ova nastava organizovati na poseban način: na časovima u rasporedu redovne nastave (stoni tenis, borilački sportovi...) na drugim objektima, ili u suprotnoj smeni od redovne nastave.

Od organizacionih oblika rada koji treba da doprinesu usvajanju onih umenja i navika koji su od značaja za svakodnevni život program se realizuje u vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada i predviđa:

- upućivanje učenika na samostalno vežbanje;

- korektivno-pedagoški rad;

- slobodne aktivnosti;

- krosevi;

- zimovanje;

- takmičenja.

Nastavnik treba da upućuje učenike da u slobodno vreme samostalno vežbaju jer se sadržaji u najvećoj meri savladavaju samo na času fizičkog vaspitanja. Zbog toga bi se ova uputstva prvenstveno odnosila na one učenike čije fizičke sposobnosti ne zadovoljavaju, ali i na ostale, kako bi stekli trajnu naviku za vežbanjem. U tom smislu, tokom časova fizičkog vaspitanja, nastavnik treba da prikaže i objasni vežbe koje će učenici realizovati kao domaći zadatak, samostalno, ili uz pomoć drugih. Nastavnik će na kontrolisati šta je učenik ostvario.

Korektivno-pedagoški rad: svi učenici, koji se upućuju i na korektivno-pedagoški rad, uz ograničenja, vežbaju na redovnim časovima i najmanje jednom nedeljno na časovima korektivno-pedagoškog rada. Program, koji je primeren zdravstvenom stanju učenika, sačinjava nastavnik i lekar-specijalista. Na taj način maksimalno se smanjuje broj učenika koji su oslobođeni nastave fizičkog vaspitanja, već se njihovo vežbanje prilagođava individualnim mogućnostima.

Krosevi se održavaju dva puta godišnje za sve učenike. Organizacija ovog zadatka je, zbog velikog broja učesnika, osim nastavnika fizičkog vaspitanja, zadatak i svih nastavnika škole. Održavanje kroseva pretpostavlja blagovremene i dobre pripreme učenika. Kros se održava u okviru radnih dana, planiranih za ovu aktivnost. Stručno veće nastavnika utvrđuje mesto održavanja i dužinu staze, kao i celokupnu organizaciju.

Takmičenja učenika čine integralnu komponentnu procesa fizičkog vaspitanja na kojima učenik proverava rezultat svoga rada. Škola je obavezna da stvori materijalne, organizacione i druge uslove kako bi školska takmičenja bila dostupna svim učenicima. Stručno veće nastavnika na početku školske godine sačinjava plan takmičenja (propozicije, vreme...), koja se organizuju posle redovne nastave. Obavezna su međuodeljenjska ili međurazredna takmičenja iz atletike, vežbi na tlu i jedne sportske igre. Učenici mogu učestvuju i na takmičenjima koja su u sistemu školskih sportskih takmičenja Srbije.

Zimovanje se organizuje u trajanju od najmanje sedam dana. U okviru ovih oblika rada organizuju se one aktivnosti koje se ne mogu ostvariti za vreme redovnih časova (skijanje, klizanje), a koje doprinose aktivnom odmoru i jačanju zdravlja i navikavanju na kolektivni život. Stručno veće sačinjava konkretan plan i program aktivnosti, koji se sprovodi na zimovanju. Svaki učenik za vreme osnovne škole treba da bar jednom boravi na zimovanju.

Slobodne aktivnosti organizuju se najmanje jednom nedeljno prema planu rada kojeg sačinjava nastavnik fizičkog vaspitanja. Na počeku školske godine učenici se opredeljuju za jednu od aktivnosti za koje škola ima uslova da ih organizuje. Ukoliko u školi nastavu fizičkog vaspitanja izvodi samo jedan nastavnik, on može da u toku školske godine organizuje časove slobodnih aktivnosti za više sportskih grana tako što će za određeni vremenski period planirati i određenu sportsku granu (npr. u jesenjem za atletiku, u zimskom za košarku itd.). Na taj način zadovoljila bi se interesovanja učenika za različite sportske aktivnosti.

Zahtev da se cilj fizičkog vaspitanja ostvaruje i preko onih organizacionih oblika rada koji se organizuju u vančasovno i vanškolsko vreme, podrazumeva i prilagođavanje celokupne organizacije i režima rada škole te će se u koncipiranju godišnjeg programa rada vaspitno-obrazovno delovanje proširiti i na ove organizacione oblike rada i za njihovu realizaciju obezbediti potreban broj dana i neophodne materijalne uslove rada. Na taj način čitav proces fizičkog vaspitanja u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada biće jedinstven i pod kontrolnom ulogom škole, kao najodgovornijeg i najstručnijeg društveno-vaspitnog faktora, kako bi se sačuvala osnovna programska koncepcija nastave fizičkog vaspitanja.

Časovi fizičkog vaspitanja - organizacija i osnovni didaktičko-metodički elementi

Osnovne karakteristike časova fizičkog vaspitanja treba da budu: jasnoća nastavnog sadržaja; optimalno korišćenje raspoloživog prostora, sprava i rekvizita; izbor racionalnih oblika i metoda rada; izbor vežbi optimalne obrazovne vrednosti; funkcionalna povezanost svih delova časa - unutar jednog i više uzastopnih časova jedne nastavne teme.

Ukoliko na času istovremeno vežbaju dva odeljenja nastava se obavezno sprovodi odvojeno za učenike i učenice, bez obzira na pol nastavnika.

U realizovanju programa vežbi na spravama značajno je iskoristiti sve sprave koje su na raspolaganju, na kojima se, bez obzira na pol, mogu izvesti vežbe na tlu, vežbe u visu i uporu, vežbe na smanjenoj površini oslonca i preskoci. Određene vežbe, koje su predviđene za učenike mogu izvoditi i učenice (paralelni razboj, krugovi, konj sa hvataljkama), a učenici treba da izvode vežbe ravnoteže na švedskoj klupi i gredi. Individualni pristup učenicima se postiže diferenciranim pristupom, na svakoj spravi posebno.

Planiranje strukture časa mora da polazi od glavnog dela časa, a da ostali delovi budu u funkciji obučavanja i uvežbavanja nastavne teme, naravno i na svim uzastopnim časovima jedne teme. Takva funkcionalna konzistentnost svih delova časa unutar jednog i više uzastopnih časova jedne nastavne teme doprinosi efikasnijem usvajanju konkretnog zadatka i intenzivnijem uticaju vežbanja na razvoj motoričkih sposobnosti.

Prilikom izbora oblika rada nastavnik treba da uzme u obzir prostorne uslove rada, broj učenika na času, broj sprava i rekvizita i dinamiku obučavanja i uvežbavanju nastavnog zadatka, što znači da prednost ima onaj oblik rada (frontalni, grupni, individualni) koji se pravovremeno primenjuje. Frontalni rad se obično primenjuje u početnoj fazi obučavanja i kada je obezbeđen dovoljan prostor i broj rekvizita u odnosu na broj učenika (trčanja, vežbe na tlu, elementi sportskih igara); grupni rad sa različitim zadacima se primenjuje u fazi uvežbavanja i to tako da su grupe stalne za jednu tematsku oblast, sastavljene prema individualnim sposobnostima učenika (homogenizirane), a koje i čine osnov u diferenciranom pristupu u izboru sadržaja u odnosu na te individualne sposobnosti. Radna mesta u grupnom radu, osim glavnog zadatka, treba da sadrže i pomoćne sprave za uvežbavanje delova biomehaničke strukture glavne vežbe (predvežbe), kao i one vežbe koje se odnose na razvijanje one sposobnosti koja je relevantna za izvođenje glavne vežbe (najviše tri vežbe iz radnog kartona). Na taj način radno mesto je po sadržaju konzistentno u odnosu na glavni zadatak, što je u skladu sa principima intenzivno organizovane nastave.

Individualan rad se, uglavnom, primenjuje za učenike manjih sposobnosti, kao i za učenike natprosečnih sposobnosti.

Prilikom izbora metodskih postupaka obučavanja i uvežbavanja motoričkog zadatka nastavnik treba da odabere vežbe takve obrazovne vrednosti koje će za raspoloživ broj časova obezbediti optimalno usvajanje tog zadatka.

Demonstracija zadatka mora da bude jasna i precizna što podrazumeva korišćenje savremenih tehničkih mogućnosti (konturogrami i video-tehnika) kako bi nastavnik efikasnije upućivao učenike na zakonitosti koje vladaju kretanjem, čime se, tokom vežbanja, ostvaruje njihova motorička i misaona aktivnost.

III. PLANIRANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

Nastavnik treba da izradi:

- opšti globalni plan rada, koji sadrži sve organizacione oblike rada u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada sa operativnim elementima za konkretnu školu;

- opšti globalni plan po razredima, koji sadrži organizacione oblike rada koji su predviđeni za konkretan razred i njihova distribucija po ciklusima; zatim, ovaj plan rada sadrži distribuciju nastavnog sadržaja i broj časova po ciklusima i služi kao osnova za izradu operativnog plana rada po ciklusima;

- plan rada po ciklusima sadrži obrazovno-vaspitne zadatke, sve organizacione oblike rada koji se realizuju u konkretnom ciklusu, raspored nastavnog sadržaja sa vremenskom artikulacijom (mesec, broj časova i redni broj časova) i metodskim napomenama.

Nastavno gradivo podeljeno je u tri ili četiri ciklusa, ukoliko se za taj razred predviđa aktivnost od značaja za društvenu sredinu oblik. To su:

- jedan ciklus za atletiku;

- jedan ciklus za vežbe na tlu i spravama;

- jedan ciklus za sportsku igru.

Broj časova po ciklusima planira se u odnosu na prostorne i materijalne uslove, a preporučuje da se od ukupnog broja časova planira za:

- atletiku 35%;

- vežbe na tlu i spravama 35%;

- sportsku igru 30%.

Ukoliko se organizuju aktivnosti od značaja za društvenu sredinu u časovnoj organizaciji rada, onda se planira četvrti ciklus od 12 časova. Nastavno gradivo po ciklusima može da se ostvaruje u kontinuitetu za jedan vremenski period (npr. atletika u jesenjem, vežbe na tlu i spravama zimskom i sportska igra u prolećnom) ili u dva perioda (npr. trčanja i skokovi iz atletike u jesenjem, a bacanja u prolećnom periodu.

IV. PRAĆENJE I OCENJIVANJE

U cilju sagledavanja efekata uticaja radnih procesa u nastavi fizičkog vaspitanja nastavnik prati i vrednuje:

- stanje motoričkih sposobnosti;

- dostignut nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika;

- odnos učenika prema radu.

Praćenje i vrednovanje motoričkih sposobnosti sprovodi se u prostoru koordinacije, statičke, repetativne i eksplozivne snage, gipkosti i izdržljivosti. Merenje se vrši pomoću mernih instrumenata (testova) valjanih i pouzdanih mernih karakteristika. Posebnim Uputstvom, kao pisanim materijalom, određuju se merni instrumenti, način izvođenja zadataka u testu, prostor, oprema, zadaci merioca i metodologija vrednovanja i interpretacije rezultata kao obaveznog jezgra, a nastavniku i stručnim aktivima ostavlja se mogućnost primene i drugih testova na nivou škole ili šire (okruga, regiona...), kao i metodologija obrade i interpretacije rezultata. Merenje se sprovodi uz uvežbavanje određenog programskog zadatka, kako se ne bi gubilo raspoloživo vreme za vežbanje, a dinamika je utvrđena pomenutim Uputstvom.

Ocenjivanje stepena savladanosti motoričkih znanja i umenja sprovodi se prema utvrđenim minimalnim obrazovnim zahtevima.

Odnos učenika prema radu prati se tokom cele školske godine i to: urednost opreme za vežbanje, redovno prisustvovanje na časovima fizičkog vaspitanja, dosledno izvršavanje radnih zadataka, angažovanje u sportskom životu škole i svoje sredine i dr.

V. PEDAGOŠKA DOKUMENTACIJA I DIDAKTIČKI MATERIJAL

Obavezna pedagoška dokumentacija

- Dnevnik rada: struktura i sadržaj utvrđuje se na republičkom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se ostavlja mogućnost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.

- Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan stručnog aktiva, plan vančasovnih i vanškolskih aktivnosti i praćenje njihove realizacije.

- Pisane pripreme: nastavnik sačinjava pripreme za pojedine nastavne teme koje sadrže: vremensku artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj časova, vreme realizacije), konzistentnu didaktičku strukturu časova (oblike rada, metodske postupke obučavanja i uvežbavanja).

- Radni karton: ima svaki učenik sa programom sadržaja. Karton sačinjava nastavnik, i prilagođava ga konkretnim uslovima rada.

- Formulari za obradu podataka za: stanje fizičkih sposobnosti, realizaciju programskih sadržaja u časovnoj i vančasovnoj organizaciji rada.

- Očigledna sredstva: crteži, konturogrami, video-trake, aranžirane tablice orijentacionih vrednosti motoričkih sposobnosti, raznovrsna obeležavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upućuju učenike na lakše razumevanje radnih zadataka.

OBAVEZNI IZBORNI NASTAVNI PREDMETI