O nastavnom planu I programu za prvi I drugi razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

MUZIČKA KULTURA

Cilj i zadaci

Cilj

- razvijanje interesovanja, muzičke osetljivosti i kreativnosti;

- osposobljavanje za razumevanje mogućnosti muzičkog izražavanja;

- razvijanje osetljivosti za muzičke vrednosti upoznavanjem umetničke tradicije i kulture svoga i drugih naroda.

Zadaci

- negovanje sposobnosti izvođenja muzike (pevanje/sviranje);

- sticanje navike slušanja muzike, podsticanje doživljaja i osposobljavanje za razumevanje muzičkih poruka;

- podsticanje stvaralačkog angažovanja u svim muzičkim aktivnostima (izvođenje, slušanje, istraživanje i stvaranje zvuka);

- upoznavanje tradicionalne i umetničke muzike svoga i drugih naroda;

- razvijanje kritičkog mišljenja (iskazivanje osećanja o muzici koja se izvodi i sluša);

- upoznavanje osnova muzičke pismenosti i izražajnih sredstava muzičke umetnosti.

Sadržaje muzičke kulture čine sledeće aktivnosti: izvođenje (pevanje/sviranje), slušanje i stvaranje muzike.

Prvi razred

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- pevaju po sluhu;

- slušaju vredna dela umetničke i narodne muzike;

- izvode muzičke igre;

- sviraju na dečjim muzičkim instrumentima.

Sadržaji programa

Izvođenje muzike

a) Pevanje:

- Pevanje pesama (učenje po sluhu) različitog sadržaja i raspoloženja, tradicionalne i umetničke muzike koje su primerene glasovnim mogućnostima i uzrastu učenika. Poželjno je povezivanje sadržaja pesama sa sadržajima ostalih nastavnih predmeta ukoliko je moguće (učenici i škola, godišnja doba, praznici i običaji, zavičaj i domovina, priroda i okolina, životinje...).

- Pevanje i izvođenje muzičkih igara (igre uz pokret, didaktičke igre).

- Pevanje jednostavnih modela i namenskih pesama kao zvučne pripreme za postavku muzičke pismenosti.

b) Sviranje:

- Postupno upoznavanje muzičkih ritmičkih dečjih instrumenata i načina sviranja na njima (štapići, bubanj, zvečke, triangl, čineli, daire).

- Pravljenje dečjih instrumenata.

- Auditavno razlikovanje dečjih instrumenata po boji zvuka.

- Razvijanje ritmičkog pulsa i ritma sviranjem pratnje za brojalice i pesme na različitim izvorima zvuka (telo, predmeti, ritmički dečji instrumenti).

Na osnovu iskustva u izvođenju muzike, prepoznati: zvuke koje stvara glas (govor-pevanje), stepene jačine zvuka (glasno-tiho), različita tempa (brz-spor), trajanje (kratak-dug), pesmu na osnovu karakterističnog odlomka melodije, načine na koje pesma učestvuje u porodičnom životu (porodična slavlja i praznici).

Slušanje muzike

- Slušanje vokalno-instrumentalnih kompozicija za decu i kratkih instrumentalnih kompozicija različitog sadržaja i raspoloženja, kao i muzičkih priča.

- Slušanje narodnih pesama i igara.

U slušanim delima razlikovati: specifične zvuke iz okruženja, ljudske glasove (ženski, muški, dečji), muzičke instrumente, stepene jačine zvuka (glasno-tiho), različita tempa (brz-spor), trajanje (kratak-dug). Osposobljavati učenike da prepoznaju kompoziciju koju su ranije slušali, na osnovu karakterističnog odlomka.

Stvaranje muzike

- Oponašanje zvukova iz neposredne okoline, spontanom ili dogovorenom improvizacijom (zvuci u kući, zvuci grada, zvuci u prirodi...);

- Ritmičkim i zvučnim efektima kreirati jednostavne pratnje za brojalice, pesme, priče, stihove, muzičke igre, koristeći pri tom različite izvore zvuka (glas, telo, dečji ritmički instrumenti).

- Smišljanje malih ritmičkih celina pomoću različitih izvora zvuka (govorom, izgovaranjem grupa glasova, različitim predmetima, dečjim instrumentima).

- Sastavljanje malih muzičkih igara uz pokret.

Drugi razred

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- pevaju pesme po sluhu;

- slušaju vredna dela umetničke i narodne muzike;

- sviraju na dečjim muzičkim instrumentima;

- izvode dečje, narodne i umetničke muzičke igre.

Sadržaji programa

Izvođenje muzike

a) Pevanje:

- Pevanje pesama (učenje po sluhu) različitog sadržaja i raspoloženja, tradicionalne i umetničke muzike koje su primerene glasovnim mogućnostima i uzrastu učenika. Poželjno je povezivanje sadržaja pesama sa sadržajima ostalih nastavnih predmeta ukoliko je moguće (učenici i škola, godišnja doba, praznici i običaji, zavičaj i domovina, priroda i okolina, životinje...);

- Pevanje i izvođenje muzičkih igara (igre uz pokret, didaktičke igre).

- Pevanje jednostavnih modela i namenskih pesama kao zvučne pripreme za postavku muzičke pismenosti.

b) Sviranje:

- Sviranje pratnje za brojalice, pesme, igre na različitim izvorima zvuka (telo, predmeti, ritmički dečji instrumenti).

Na osnovu iskustva u izvođenju muzike, prepoznati: tempo (brzo - sporo), dinamičke razlike (glasno - tiho, postepeno pojačavanje i utišavanje), različita raspoloženja (veselo, šaljivo, tužno, nežno, odlučno...) na osnovu izražajnih elemenata (dinamika, tempo, ritam, melodija), poznatu pesmu na osnovu karakterističnog odlomka melodije.

Slušanje muzike

- Slušanje vokalno-instrumentalnih kompozicija za decu i kratkih instrumentalnih kompozicija različitog sadržaja i raspoloženja, kao i muzičkih priča.

- Slušanje narodnih pesama i igara.

U slušanim primerima prepoznati: različite tonske boje (glasove i instrumente), različita tempa, dinamičke razlike, različita raspoloženja na osnovu izražajnih elemenata, kao i kompoziciju koju su slušali, a na osnovu karakterističnog odlomka. Osposobljavati učenike da navedu primere prisustva muzike u svakodnevnom životu.

Stvaranje muzike

- Oponašanje zvukova iz neposredne okoline, spontanom ili dogovorenom improvizacijom (zvuci u kući, zvuci grada, zvuci u prirodi...).

- Ritmičkim i zvučnim efektima kreirati jednostavne pratnje za brojalice, pesme, priče, stihove, muzičke igre, koristeći pri tom različite izvore zvuka (glas, telo, dečji ritmički instrumenti).

- Kreiranje pokreta uz muziku koju pevaju ili slušaju učenici.

- Smišljanje malih ritmičkih celina pomoću različitih izvora zvuka (govor, izgovaranje grupe glasova, različitim predmetima, dečji instrumenti).

- Improvizovanje ritmičkog dijaloga na različitim izvorima zvuka.

Način ostvarivanja programa

Nastava muzičke kulture u osnovnoj školi, svojim sadržajima i aktivnostima značajno doprinosi celokupnom razvoju učenika. Kod učenika se razvija ljubav prema muzičkoj umetnosti i smisao za lepo i uzvišeno, potpomaže njegov svestrani razvoj, oplemenjuje ga i ulepšava mu život.

Tokom nastave, u vidu osmišljenih aktivnosti, omogućuje se razvijanje sposobnosti izražavanja zvučnim sredstvima (glasom ili instrumentom), upoznavanje vrednih dela muzičke umetnosti i sticanje potrebe za samostalnim upoznavanjem muzičkih dela iz oblasti narodnog i umetničkog stvaralaštva.

Savladavanjem muzičke pismenosti i razvijanjem ukusa, osposobljavamo učenike da aktivno učestvuju u muzičkom životu svoje okoline.

Nastava muzičke kulture ostvaruje se međusobnim prožimanjem sledećih muzičkih aktivnosti:

- pevanje i sviranje, uz postupno upoznavanje i usvajanje ritmičkih struktura, muzičkog pisma i intonacije;

- slušanje muzike i usvajanje osnovnih pojmova iz opšte muzičke kulture;

- aktivnosti u muzičkom stvaralaštvu.

U razrednoj nastavi pevanje i sviranje ostvaruje se po sluhu, oponašanjem demonstracije učitelja, ili uz pomoć različitih zvučnih i vizuelnih pomagala (crteža, odnosno nekih dogovorenih znakova s učenicima). Upoznavanje muzičkog pisma započinje u trećem razredu i proteže se do kraja osnovnog školovanja. Usvajanje najosnovnije veštine čitanja nota omogućava učenicima lakše i tačnije pevanje jednostavnih melodija, kao i aktivno sticanje informacija o sviranju pojedinih instrumenata. Poželjno je povezivanje muzičkih sadržaja sa sadržajima ostalih nastavnih predmeta ukoliko je to moguće ostvariti.

Zadaci nastave muzičke kulture u osnovnoj školi jesu:

- postupnost u usvajanju narodnih i umetničkih kompozicija različitih sadržaja;

- razvijanje izvođačkih veština učenika i njihov stvaralački pristup pevanju/sviranju;

- razvijanje intelektualnih i motoričkih sposobnosti učenika;

- razvijanje i podsticanje stvaralačkih mogućnosti muzičkog izražavanja učenika;

- upoznavanje osnovne muzičke pismenosti i izražajnih sredstava muzičke umetnosti.

Preporuke za ostvarivanje programa u prvom razredu

Slušanje muzike

Slušanjem muzike ostvaruju se sledeći zadaci:

- sticanje iskustva u slušnom razlikovanju zvučnih boja (ljudski glasovi, neki instrumenti, zvuci iz životnog okruženja);

- razvijanje memorije učenika;

- navikavanje učenika na pažljivo slušanje muzike (što je uslov za kvalitetno doživljavanje muzičkih dela);

- upoznavanje muzičkih dela umetničkog i narodnog stvaralaštva.

Pevanje pesama po sluhu i uvođenje u osnove muzičke pismenosti

- Brojalice;

- Dečje pesme;

- Igre s pevanjem.

Usvajanje muzičkog rečnika u vezi sa pevanjem (suprotnosti):

- dubok ton i visok ton;

- duži i kraći ton;

- glasno i tiho;

- brzo i sporo.

Sviranje

- Postupno upoznavanje muzičkih dečjih instrumenata i način sviranja pojedinog instrumenta (štapići, triangl, činele, bubanj, daire, zvečke, metalofon, ksilofon).

- Pravljenje vlastitih dečjih instrumenata.

- Razlikovanje pojedinih instrumenata sluhom po boji zvuka i njihovo različito kombinovanje prema izboru učenika.

- Izvođenje ritma pojedinih brojalica pomoću dečjih instrumenata.

- Utvrđivanje doživljaja ritmičkog pulsa odgovarajućom instrumentalnom pratnjom ostvarenom pomoću dečjih instrumenata.

- Usvajanje muzičkog rečnika u vezi sa sviranjem (suprotnosti):

- pevanje - sviranje;

- hor - jedan pevač;

- orkestar - jedan svirač;

- klavir - klavirista;

- violina - violinist;

- truba - trubač;

- harmonika - harmonikaš;

- bubanj - bubnjar

Muzičko stvaralaštvo

- Podsticanje učenika na izražajno pevanje.

- Obeležavanje pojedinih reči ili fraza tokom izvođenja melodije zvukom nekih instrumenata, prema izboru učenika.

- Oponašanje zvuka iz neposredne okoline spontanom ili dogovorenom improvizacijom (zvuci u kući, zvuci grada, zvuci u prirodi).

- Smišljanje malih ritmičkih celina ostvarenih govorom ili spontano izgovorenih grupa glasova.

- Potpuno slobodna zvučna improvizacija ostvarena rukama ili nogama, odnosno dečjim instrumentima.

- Slobodan, improvizovan zvučni razgovor ostvaren jednim od prethodno navedenih načina.

- Male, dogovorom sastavljene muzičke igre uz pokret.

Preporuke za ostvarivanje programa u drugom razredu

Dečje pesme i igre s pevanjem

(Učenici i škola; jesen; Božić i Nova godina; zima; proleće; majka i uspavanka; kuća, zavičaj i domovina; dečja igra; priroda, životinje i okolina; običaji; ostalo).

Usvajanje muzičkog rečnika u vezi sa pevanjem: tonovi uzlaze - tonovi silaze; glasno - srednje; glasno - tiho; brzo - umereno; brzo - sporo; nežno - tužno; nežno - radosno. (Navedeni izrazi se upoznaju putem iskustva, bez postavljanja definicije).

Sviranje

- Pevanje dopuniti obeležavanjem svakog taktovnog dela udarcem o instrument u skladu sa tempom izvođenja;

- pomoću udaraljki izvesti neki ritam naučene melodije uz istovremeno ritmičko recitovanje ili pevanje;

- izvođenje ritma poznate melodije pljeskanjem ili ritmičkim instrumentom uz istovremeno zamišljanje melodije u sebi;

- ponavljanje kraćeg zadatog ritmičkog motiva (vežba pamćenja i brzog snalaženja);

- sviranje ritma pojedinih govornih reči s različitim brojem slogova ili kraćih rečenica.

Slušanje muzike

Usvajanje muzičkog rečnika u vezi sa slušanjem:

- orkestar, duvački orkestar;

- flauta - flautist;

- gitara - gitarist;

- dečji, ženski i muški glas.

Svi izrazi se upoznaju na liniji razumevanja značenja reči i prepoznavanja zvuka.

Muzičko stvaralaštvo

- Stalno podsticanje učenika na što izražajnije pevanje naučenih pesmica;

- oponašanje zvukova iz okoline, spontanom ili dogovorenom improvizacijom (zvuci u kući, gradu, prirodi - razgovor životinja, razgovor stabala šuštanjem lišća);

- izmišljanje malih ritmičkih celina ostvarenih spontano izgovorenim ili otpevanim grupama glasova (izmišljanje grupe sastavljene samo od samoglasnika ili samo od suglasnika), ko će duže, ko će zanimljivije, razigrane grupe glasova;

- improvizacija ostvarena rukama ili nogama, odnosno dečjim instrumentima (uz stajanje na jednom mestu ili kretanjem kroz prostor);

- slobodno improvizovani dijalozi pomoću dečjih instrumenata (deca biraju iste ili različite instrumente);

- improvizacija dečje melodije na vlastit ili od učitelja predložen stih;

- slobodno izmišljanje pokreta uz muziku (npr. za neko kolo uz naučenu novu melodiju).

Didaktičko - metodička uputstva

Nastavni predmet Muzička kultura treba kod učenika da razvije estetski doživljaj, maštu, veštine, navike i stvaralački impuls.

U osnovnoj školi nastava muzičke kulture, zajedno sa drugim nastavnim predmetima, utiče na svestrani razvoj ličnosti deteta i predstavlja jednu od važnih disciplina.

Obavezni i preporučeni sadržaji ovog nastavnog predmeta treba da pruže znanja i informacije učenicima kako bi mogli da s razumevanjem i radošću prate, razlikuju, doživljavaju i procenjuju muzičke vrednosti.

Da bi bili realizovani ciljevi prvog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja, kao i zadaci programa obrazovanja i vaspitanja, potrebno je obezbediti nastavna sredstva u skladu sa važećim normativima.

Saznajni proces u nastavi muzičke kulture zasniva se na doživljavanju muzike kroz pesmu i slušanje muzike. Učenicima se prenose neophodni elementi, koji čine osnovu muzičke pismenosti i znanja, a u funkciji su boljeg razumevanja muzike.

Osnovni princip u ostvarivanju ciljeva i zadataka treba da bude aktivno učešće učenika na času, a čas muzičke kulture treba da bude doživljaj za učenike. Usvajanje znanja učenika zavisi od dobre organizacije časa, koji mora biti dobro planiran, osmišljen i zanimljiv. Nastava treba da se odvija u vedroj i radnoj atmosferi. Raznim oblicima rada, tehnikama i očiglednim sredstvima učenicima se prenose znanja i kombinuju razne metode u nastavi. Prema svojim sadržajima nastavni program se realizuje u nekoliko etapa. U prvoj etapi nastava se svodi na forme rada koje najviše odgovaraju psihofizičkom razvoju učenika. To su: brojalice, pesme, muzičke igre, slušanje muzike i sviranje na dečjim ritmičkim instrumentima.

Domaće pismene zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate ne treba zadavati u okviru ovog predmeta ni u jednom razredu.

Nastavu treba uvek povezivati sa muzičkim životom društvene sredine uz učestvovanje na takmičenjima i muzičkim priredbama.

Sadržaj Muzičke kulture čine aktivnosti:

- izvođenje muzike (pevanje/sviranje),

- slušanje muzike,

- stvaranje muzike,

- horsko i orkestarsko muziciranje.

Zahtevi programa po aktivnostima

Izvođenje muzike

Pevanje u razrednoj nastavi je pevanje po sluhu. Učenici treba izražajno da pevaju određen broj časova i to u I razredu 20, a u II razredu 25 časova.

U I i II razredu postavljaju se zvučni slojevi tako što se pevanjem odgovarajućih pesama po sluhu stiče predstava o tonovima. Zvuk koji učenici pamte u raznim pesmama i igrama (igre opažanja, prepoznavanje tonova i ritmičkih kretanja) kasnije povezuju sa notnim pismom. Tako se postupno uvode u tajne pevanja iz notnog teksta.

Pevanje dečjih pesama u osnovnoj školi treba da bude osnovni sadržaj rada u nastavi muzičke kulture. Nastava nema zadatak da stvara umetnike, već kod učenika razvija ljubav prema muzičkoj umetnosti i smisao za lepo i uzvišeno, potpomaže njihov svestrani razvoj, oplemenjuje ga i ulepšava mu život. Ovo se može postići samo praktičnom nastavom (pevanjem/sviranjem), a manje teoretisanjem.

Izborom kompozicija pruža se mogućnost i proširivanja znanja iz drugih oblasti. Učenjem pesama deca mogu lakše da savladaju pravilnu dikciju, kako našeg tako i stranog jezika. Prilikom izbora kompozicija nastavnik ima slobodu, ali mora paziti da budu zastupljene dečje, narodne, prigodne pesme drugih naroda, kao i pesme savremenog muzičkog stvaralaštva za decu. Nastavnik treba, radi aktualizacije programa, da nauči decu i neku pesmu koja nije navedena u preporučenom izboru za pevanje, ako to odgovara cilju i zadacima programa i ako zadovoljava kriterijume vaspitne i umetničke vrednosti.

Pre obrade pesme poželjno je da se ispriča priča čiji je sadržaj u vezi sa tekstom, kako bi se probudilo interesovanje za pesmu, a samim tim i razvila učenikova mašta.

Stvaranje pogodne atmosfere za učenje nove pesme potrebno je da bi dete svaku pesmu maksimalno pozitivno doživelo, da u sebi stvori one potrebne emocije koje su podstakle kompozitora i nadahnule ga da stvori pesmu. Nastavnik treba da peva iz srca, izražajno. Potrebno je takođe da vodi računa i ispravlja nepravilno disanje učenika pri pevanju ili loše držanje tela prilikom sedenja. Za pravilan izbor pesama neophodno je primeniti i didaktičke principe. To se posebno odnosi na princip postupnosti i dostupnosti. U okviru principa postupnosti treba imati u vidu tri pravila:

- od poznatog ka nepoznatom;

- od lakšeg ka težem;

- od bližeg ka daljem.

U muzičkoj nastavi za trajno usvajanje znanja veoma je značajan princip doživljaja. Kada je pesma usvojena i, ukoliko to zadovoljava tekst naučenu pesmu treba:

- dramatizovati;

- slobodno improvizovati pokretima;

- likovno izraziti;

- pratiti ritmičkim instrumentima.

Na početku godine trebalo bi davati lakše primere za obradu, a na kraju teže, kako bi učenici lakše shvatili i usvojili nove kompozicije, a samim tim postali sigurni u svoje mogućnosti. S principom postupnosti usko je povezan princip dostupnosti, jer samo dostupan program omogućava postepeno i uspešno razvijanje muzičkih sposobnosti učenika. Dostupan program ne bi trebalo mešati sa lakim, jer lakšim izborom ne stvara se veće interesovanje za savladavanje programa, kao ni mogućnost za uspešno muzičko razvijanje. Neželjeni efekti se javljaju i kod preteškog programa.

U trenucima kada učenici pokazuju zamor i dekoncentraciju na bilo kom času, nekoliko minuta pevanja veselih dečjih pesama, uz pokret, razvedriće premorena lica i omogućiti im da ponovo krenu na usvajanje novih znanja iz različitih predmeta. Svaki školski dan poželjno je početi i završiti pevanjem pesama.

Sviranje

Sviranje je dogradnja pevanju i postoje opravdani razlozi za postojanje te aktivnosti. U svakom odeljenju postoji jedan broj učenika koji ima veće ili manje poteškoće u pevanju. Da dete ne bi postalo malodušno, izbegavalo učestvovanje u muzici, pružati mu i druge mogućnosti afirmacije na muzičkom području, a to je upravo sviranje.

U I i II razredu učenici sviraju na dečjim ritmičkim instrumentima (bubanj, zvečke, štapići, triangl, čineli). Njih mogu napraviti i sami od najrazličitijih materijala (praznih kartonskih, drvenih ili plastičnih kutija, kanapa, žice, drveta, cevi, kukuruza, šišarke, kestena i dr. kao npr. svirale od zove ili vrbe, bubnjići od drveta i kože, tikve, itd.). U II razredu postepeno uvoditi melodijske instrumente (metalofon) i upućivati učenike da sviraju po sluhu jednostavne melodije.

Osnovni oblici sviranja na dečjim ritmičkim instrumentima:

I razred:

- sviranje takta,

- sviranje ritma.

II razred:

- sviranje takta,

- sviranje ritma,

- sviranje melodije,

- sviranje pauza.

Sviranje u I i II razredu, gde započinje ostvarivanje ove oblasti rada, vokalno-instrumentalni aranžman je jednostavan i sastoji se od dve do tri grupe instrumenata. Prva grupa instrumanata donosi osnovni ritam, druga grupa svira naglašen deo takta, a treća nenaglašeni deo takta. Sviranje aranžmana u I i II razredu se izvodi po sluhu, a postupak rada može biti podeljen u nekoliko etapa:

- učenike podeliti u grupe i dati im instrumente, a zatim pevanjem obnoviti staru ili naučiti novu pesmu;

- savladati ritam pesme pljeskanjem, i istovremeno pevati pesmu;

- učenici uzimaju svoje instrumente i sviraju naučeni ritam (svaka grupa instrumenata svira ritam koji je savladala pljeskanjem i istovremeno pevaju pesmu);

- uz upornost i ozbiljnost u radu prevazilaze se teškoće koje mogu nastati u zajedničkom sviranju (npr. prelazak na sviranje deonice neke druge grupe).

Muzičke igre

Najspontaniji način na koji dete izražava svoje muzičke sposobnosti (osećanje za ritam i doživljavanje melodije i teksta) jeste muzička igra. U nižim razredima planirano je izvođenje igara laganog tempa da bi se razvila veština pokreta. U situacijama kada su pravila igre složenija i zahtevaju veći napor dece nastavnik ih može podeliti u dve grupe, od kojih jedna peva, a druga izvodi pokret. Jednostavne reči pesama proširuju dečje poznavanje okoline u kojoj žive, prirode... i podstiču ih na pantomimičko izražavanje. Igre se izvode, uglavnom, kolektivno sa različitim rasporedom uloga. Posle stvorene atmosfere za novu igru, igra se uči prvo sa manjom grupom sposobnijih učenika, kako bi ostali od njih mogli da nauče. Igra se savlađuje u celini, a pevanje mora da počne tačnim intoniranjem početnog tona. Nove pokrete treba uvežbati pre savlađivanja čitave igre.

Muzičke igre mogu da budu: didaktičke, igre sa pevanjem, igre uz instrumentalnu pratnju, male muzičke dramatizacije. One omogućuju učenicima da nesvesno savladaju razne ritmičko-melodijske pojave koje će kasnije svesno obraditi u momentu opismenjavanja. Osnovni zadatak brojalica je razvijanje ritmičkog osećanja i pomoć onima sa labilnijim ritmom. Za razvijanje sluha mogu se izvoditi brojalice na zadatom tonu. Pri izvođenju brojalica treba da se stvori atmosfera igre, jer pored toga što u igri najbolje uče, učenici doživljavaju nastavu kao nešto što relaksira i zabavlja. U početnom radu na obradi brojalica pažnju treba posvetiti ravnomernom i razgovetnom ritmičkom izgovaranju slogova i reči brojalica u tempu. Treba ih takođe izgovarati umerenom jačinom i slobodnom intonacijom. Kasnije se može tražiti da ih izgovaraju na određenoj tonskoj visini. Početi sa radom brojalica koje su u 2/4 ili 4/4 taktu (jer je lakše za početak), a kasnije učiti i brojalice u 3/4 taktu. Zainteresovati učenike da sami sastavljaju nove brojalice, razbrajalice i sl. koristeći dvosložne, trosložne i četvorosložne reči. Pevane brojalice su zahtevnije za rad, jer, pored teksta i reči, dodaje se učenje melodije. Ritam brojalica se može izvoditi na više načina istovremeno: jedna grupa učenika izvodi ritam na udaračkim instrumentima, druga hoda, treća udara rukama.

Slušanje muzike

Organizacija časa slušanja muzike treba da bude sasvim jasna, sa pripremljenim očiglednim nastavnim sredstvima. Od prvog dana dete treba da bude u kontaktu sa dobrom muzikom koja odgovara njegovom uzrastu. Budući da muzika do njih dolazi auditivnim putem učenike treba psihički pripremiti kako bi svu svoju pažnju mogli usmeriti samo na muzički doživljaj.

Uzrastu I i II razreda odgovaraju najviše vokalno-instrumentalne kompozicije, koje po svom sadržaju moraju da im budu vrlo bliske Prilikom slušanja učenicima se može dozvoliti sloboda emotivnog izraza (crtežom, mimikom, pokretom, tekstom itd.). U I i II razredu treba više organizovati globalno slušanje muzike i inspirisati učenike da opažaju i uočavaju sve važnije elemente slušane kompozicije. Poželjno je da učenici sami objašnjavaju svoja osećanja i zapažanja posle odslušane kompozicije, a da nastavnik usmerava i sređuje njihove utiske. Kroz različit doživljaj umetničkog dela, učenici će razvijati svoju kritičnost, individualan odnos prema umetnosti, što je od posebnog značaja za njihova dalja iskustva.

Svoj doživljaj muzičkog dela učenici mogu izraziti pantomimom. Oni će spontano dočarati sviranje na instrumentu koji su prepoznali, a sam karakter slušane kompozicije podstaknuće ih na određene pokrete.

Slušanje muzičke priče je vrlo omiljen oblik kod mlađih učenika. Zbog dužine trajanja ovog književno-muzičkog oblika slušanje treba raščlaniti na dve do tri manje celine. Dobro je posle svake takve celine prekinuti slušanje i proveriti da li su učenici shvatili sadržaj priče do tog trenutka. Slušanje samostalnih muzičkih celina iz priče može se ponoviti i drugom prilikom, kao podsećanje na priču. Svako novo slušanje će dovesti do novih saznanja. Slušanje nekih kompozicija iz prethodnog razreda može se ponoviti i u sledećem razredu.