O nastavnom planu I programu za prvi I drugi razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

Priprema za čas

Postoje dve vrste pripreme u nastavi likovne kulture. Prva priprema je vizuelna ili likovna priprema. Za svaku nastavnu jedinicu (svaki čas obrade novog gradiva), nastavnik treba da uradi likovni rad na nivou zahteva programa i pretpostavljenih zahteva prema učenicima, u skladu sa obrazovnim standardima i uzrasnim mogućnostima učenika. Kao što nastavnik treba da bude pripremljen za druge oblasti (zna matematiku), tako treba da bude pripremljen i za nastavu likovne kulture, jer je neprimereno da nastavnik od učenika traži nešto što ni sam ne može da uradi. Deca na tom uzrastu, po svojoj prirodi imaju potrebu za imitacijom, a nastavnik treba da zna da njihove psihofizičke i motoričke sposobnosti nisu na tom nivou, da bi ih podsticao na imitaciju (mimezis). To znači da im neće nuditi tehnike i materijale neprimerene njihovim mogućnostima i vremenu koje imaju na raspolaganju. Na taj način će stvoriti uslove da kod učenika gradi iskustvo na iskustvo, po principu očekivanja neočekivanog. U ovoj oblasti treba predvideti oko 50% znanja i oko 50% osećaja, vodeći računa o neposrednom estetskom doživljaju učenika u procesu rada i u procesu gledanja umetničkih dela koja odgovaraju planiranoj celini programa. Isto tako, na kraju svakog časa treba izložiti sve učeničke radove na flanelografu. Voditi razgovor o uspešnosti rada u celini, kada će se uočiti razlike u likovnom izrazu kod učenika. Neki učenici neće biti uspešni u jednom radu, ali će biti uspešniji u nekom drugom radu, što znači da bi do kraja školske godine svi učenici trebalo da budu uspešni zavisno od njihove individualnosti. Nastavnik bi trebalo da zabeleži uspešnost njihovog rada u svojoj svesci koju interno vodi, a ocene treba da daje na kraju završene celine programa. Na kraju i sam nastavnik će osetiti smisao svog likovnog rada koga je na početku časa sačinio za početak ovog časa, a u skladu sa planiranim sadržajem.

Pismena priprema

Pismenom pripremom ćemo predvideti osnovne vrednosti nekog predviđenog sadržaja. Na primer, kretanje oblika u prostoru. Tu ćemo se odrediti prema jednom pojmu. U ovom slučaju to može da bude kretanje. To bi bio osnovni pojam o kome ćemo voditi razgovor sa učenicima opažajući prirodu, na primer, kretanje lišća na drveću, kretanje učenika na časovima fizičkog vaspitanja, i slično. Potpojmovi će tada biti oblici i prostor. To znači da su oni (podpojmovi) u funkciji shvatanja osnovnog pojma. Učenicima tog uzrasta treba ponuditi onoliko informacija, koliko ih to neće opteretiti, što znači oko 5 do 10 informacija. Informacija može da bude reč, rečenica, neki mali kontekst. Iz toga izvlačimo cilj. Cilj treba da ima obrazovno značenje, koje uključuje i neposredni estetski doživljaj. Iz cilja proizlaze zadaci estetičkog karaktera, u ovom slučaju oslonci mogu da se traže u kinetičkoj umetnosti, zatim, zadaci obrazovnog karaktera, što znači oslanjamo se na dostupne informacije vezane za kretanje koje učenici spoznaju kroz druge oblasti, ali i oblast moderne umetnosti. Kada govorimo o vaspitnim zadacima, tu pre svega mislimo na socijalizaciju i emancipaciju učenika. Stvaraćemo uslove za oblikovanje kolektiva po ličnim, kreativnim mogućnostima učenika pojedinačno. Kolektiv treba da bude grupa kreativnih pojedinaca, čime želimo da izbegnemo formiranje kolektiva po obrascu nastavnika. Osvešćivanjem učenika o sadržajima koje savladava, ne opterećujući ga kroz igru, stvaramo uslove i za njegovu emancipaciju. Planiranjem treba da predvidimo i praktične zadatke, u situaciji kada treba da učenike naučimo da praktično koriste sredstva i tehnike, kako bi što uspešnije realizovao svoje ideje. U procesu planiranja treba da brinemo o korelaciji sa drugim nastavnim oblastima, što znači da se oslanjamo na njihova znanja iz drugih oblasti, što će olakšati kreativni pristup i u likovnom radu. Ne treba da zapostavimo i korelaciju sadržaja likovne kulture u vertikali. Tu mislimo na oslanjanje učenika na prethodna iskustva iz ove oblasti sa pretpostavkom rada na narednim časovima. Iz toga će proizaći saznanje da vodimo računa da ne opteretimo učenike zahtevima na jednom času. Rečju, treba smanjivati zahteve usmerene prema učenicima, kako bi razvijali svoja saznanja u toku cele godine.

Za sve to vreme treba razmišljati i o didaktičkim principima, odnosno prilagođavanju zahteva uzrasnim mogućnostima učenika, nastavnom vremenu koje je na raspolaganju, ali isto tako i o minimalnim sredstvima sa kojim učenici treba da realizuju zadatak (nastavnik će to sam najbolje uočiti u toku svog rada na vizuelnoj pripremi). To možemo tumačiti i na drugačiji način u ovoj oblasti, kada treba da načinimo kompoziciju časa, jer sve celine programa su različitog karaktera, pa je potreban i drugačiji redosled zahteva u toku jednog časa. Ako je kretanje oblika u prostoru postavljeni zahtev, onda sve vreme treba da pratimo i da učestvujemo u svim fazama rada zajedno sa učenicima, kako bismo pomogli u tehničkom smislu uspešnu realizaciju zadatka. Kako smo učenicima već na prethodnom času saopštili koje materijale treba da donesu, uputićemo ih u načine korišćenja tog materijala po etapama. Da li je to, kako je to u ovom uputstvu navedeno, konstrukcija nekog starog kišobrana, na kome će se kačiti neki oblici, ili su to štapići, učeniku treba pomoći da se to u određenom prostoru postavi. Zatim, u nekoj sledećoj fazi treba im pokazati kako da koriste kanap, kako da dolaze do svojih originalnih rešenja za sačinjavanje oblika, kako im pomoći da takve oblike, po svom nahođenju postavljaju u određeni prostor. A isto tako je korisno da, kada završe takav rad, učenici na nekom papiriću pišu o čemu razmišljaju dok gledaju svoj završen rad, što je prilika da pored obrazovnog značenja (mislimo na objekte fizičkog karaktera), uočimo i, eventualni, njihov neposredni estetski doživljaj. U ovom slučaju to će biti kombinovana tehnika, a uz to ako je crtao ili slikao oblike koje je sačinjavao na istom času, imaćemo više tehnika. Na taj način racionalizujemo vreme i ne izdvajamo posebno crtačke, slikarske ili vajarske tehnike, ali treba nastojati da do kraja školske godine svi učenici prođu kroz sve likovne tehnike koristeći sve predviđene materijale. Iz ovoga se vidi da je moguće predvideti i frontalni i grupni rad učenika, ali ne smeta da se planira rad u parovima, kao i individualni rad učenika. Nastavnik će sam uočiti, prema preferencijama učenika, a i njegovom pedagoškom odnosu prema učenicima, kako će formirati grupe i kojim će učenicima omogućiti individualni rad. Metode rada biće u skladu sa karakterom zadatka i nastavnikovom kreativnošću, što znači da nastavnik treba da bude kreativan u stvaranju uslova za te aktivnosti učenika.

Tok časa: Uvodni deo časa može da traje od 8 do 15 minuta, zavisno od pripremljenosti učenika. Da bismo ostvarili planirani sadržaj, misli se na znanja koja su učenici stekli i u drugim oblastima. Razume se, takav zadatak rešavaće iz aspekta likovne kulture. Glavni deo časa podrazumeva stručnost nastavnika, odnosno njegovu sposobnost da napiše neku vrstu malog eseja o predviđenom zadatku, kroz koji će provući sve faze rada sa učenicima, kao i svoje eventualne intervencije u individualnom radu sa grupama ili pojedincima. To će ujedno biti prilika, da za učenike koji pokazuju pojačano interesovanje za oblast likovne kulture, pojačava zahteve, a kada je reč o učenicima koji su manje zainteresovani za rešenje tog zadatka, da pronalaze odgovarajuće načine za motivacione sadržaje, kako bi i oni bili uključeni u rešavanje postavljenog zadatka. Iz ovog proizlazi da je planirani sadržaj namenjen ukupnoj učeničkoj populaciji. Obavezno treba predvideti desetak minuta pri kraju časa, za razgovor o uspešnosti rada.

Obrazovni standardi

U ovoj oblasti su predviđene četiri dimenzije obrazovnih standarda. Prva dimenzija je opažanje. Na primer opažanje kretanja oblika u prostoru. Druga dimenzija je primanje, što znači, treba opredmetiti opažaj kretanja, jer nam se vrlo često dešava da prolazimo godinama pored neke zgrade, i ako bi nas neko pitao kako izgleda fasada takve zgrade, teško bismo mogli opisati pomenutu fasadu. Zato je potrebno da vodimo razgovor o karakteristikama opaženih vrednosti, da bismo to upamtili. Treća dimenzija je razumevanje opažene i primljene vizuelne informacije. Da bismo razumeli nešto što smo opažali i primili kao informaciju, obično se vodi razgovor o strukturiranju karaktera takve informacije. Četvrta dimenzija je postupanje prema opaženoj i primljenoj informaciji, a uz sve to smo je i razumeli, onda postupanje može da bude u formi reči, rečenica, pisanog konteksta, a u našoj oblasti je važno da tako shvaćen na individualan način, učenici postupaju preko medijuma i primerenih materijala. Govoreći o opažajima, mislimo na sve opažaje koji se mogu opisati, ili likovnim - vizuelnim jezikom izraziti. Tako ćemo doći u situaciju da koreliramo opažaje (auditivne, vizuelne, taktilne...) Prilikom ocenjivanja, treba da imamo u vidu obrazovne standarde, ali i znanje protkano osećajima ili osećaje obogaćene znanjem pretpostavljene neposrednim estetskim doživljajem učenika. Uvek treba imati na umu postavljeni cilj i zadatke. U kojoj meri je realizovan cilj i kako su ostvareni zadaci, tam pre što sebe uvek treba da preispitujemo kako bi učenik, ako nije bio uspešan u nekoj tehnici, rešio postavljeni problem, kako bi ga rešio u nekoj drugoj tehnici sa drugim materijalima. Na tome treba da insistiramo i u procesima vežbanja, jer se u praksi takve situacije vrlo često dešavaju, da učenik bude uspešniji u nekoj drugoj tehnici. Prilikom ocenjivanja, treba se osloboditi nagrađivanja učenika za mimetička rešavanja (imitacije, kopiranja, oponašanja prirode i čovekovih tvorevina), to zbog toga što je već rečeno da učenici osnovnoškolskog uzrasta ne mogu rešavati takve zahteve. Ako učenici po svojoj prirodi imaju potrebu da imitiraju, to im ne treba sporiti, ali mi od njih nemamo pravo da tražimo imitaciju. Ukoliko smo uočili da je on ušao u manir, pa je samim tam postao i vešt u kopiranju samog sebe, treba ga podsticati načinom ocenjivanja da se oslobodi manira.

Preporuke za ostvarivanje programa

Na prvim časovima likovne kulture od učenika treba tražiti da crtaju i slikaju različitim materijalima, kako bi nastavnik uočio situaciju, odnosno sa kojom vrstom iskustva deca dolaze u osnovnu školu. Neka deca su u vrtićima već prihvatila pojedine sheme i šablone koje su stekli kao naviku kroz likovne aktivnosti. Neka deca su u svojim porodicama samostalno crtala želeći u svojoj prirodi da komuniciraju sa svojom sredinom. I u jednoj i u drugoj situaciji, dobijali su pohvale za svoje crteže, na osnovu "kriterijuma" koji su rezultat socio-kulturnog miljea iz kog deca dolaze. Nastavnik bi trebalo da ima obimniju svesku u koju će upisati imena učenika, a uz njihova imena i svoja opažanja o karakteristikama i navikama učenika da crtaju istim materijalima (flomasteri, olovke u boji, grafitne olovke), shematski prikaz predmeta i objekata njegove okoline, što proizlazi iz likovnih tipova dece. Prve intervencije nastavnika na tim časovima biće da insistira kod učenika, koji su navikli da crtaju istim materijalom, da menjaju materijal kojim će crtati i slikati, kako bismo ih oslobodili stečenih navika. U svesci to sve treba da bude zabeleženo, a bilo bi dobro kada bi nastavnik imao svesku ili sveske, da prati razvojnu liniju učenika sve do 4. razreda. Time će ujedno imati uvid u uspešnost svog rada. To će mu dati istovremeno i priliku da izvrši intervencije u načinima svog rada, rečju, to mu je prilika i za lično usavršavanje. Treba napomenuti da u toku četvorogodišnjeg rada poželjno je da nastavnik šalje učeničke radove na kolektivne konkurse, što je još jedna prilika za njihovo vrednovanje.

Preporuke za ostvarivanje programa u prvom razredu

I Oblici i njihovi kvaliteti (6 časova - 4+2)

Celo-deo, veliko-malo, visoko-nisko, usko-široko, svetlo-tamno, obojeno-bezbojno, meko-tvrdo, glatko-hrapavo, oblo-rogljasto.

Pojmovi: oblik.

1. Podsticati učenike da gledaju i uočavaju prirodu, ali i urbanu okolinu oko sebe, kako bi samostalno došli do saznanja šta je celo, a šta deo nečeg, nekog predmeta, šta je visoko, a šta nisko, šta je svetlo ili tamno, dodirom meko-tvrdo, glatko-hrapavo i sl. Značajno je da učenici objasne svoj vizuelni i taktilni opažaj. Iz toga će svako za sebe pronalaziti temu za rad, što znači da koliko je učenika, toliko će biti i tema, a rešavaju isti sadržaj. Nastavnik treba da bude samo voditelj takvog procesa, da se oslanja na učenikova saznanja neposrednim gledanjem i učenjem o predmetima i pojavama iz drugih nastavnih oblasti (svet oko nas, matematika).

2. Pošto su uočili za njih značajne celine ili detalje iz prirode i neposredne okoline, učenici će za svoje zadatke koristiti tehnike crtanja grafitnim olovkama, ili tehniku tempere, akvarela i voštanog pastela.

3. Papiri različitog formata, (netipičnih, različitih oblika i boja), olovke sa mekim grafitnim uloškom voštani pastel, tempera boje, glina, plastelin, plastične folije...

II Odnosi u vidnom polju (10 časova - 6+4)

Levo-desno, gore-dole, ispred-iza, više-niže, između, uspravno-položeno, koso, ispod, u, na, duboko-plitko, puno-prazno, otvoreno-zatvoreno.

Pojmovi: orijentacija.

1. Razgovarati sa učenicima o prostoru, šta je levo šta je desno, gore, dole, na primer, ptice su gore, mi se nalazimo dole. Šta vidimo da se nalazi gore kada smo u zatvorenom prostoru. Šta vidimo gore i dole kada smo na ulici, autobuskoj stanici, šta je levo, a šta desno, i da li bismo to što vidimo mogli i da nacrtamo, naslikamo ili da uradimo glinom, ili možda nekim drugim materijalom. Nastavnik će se verovatno setiti i nekih drugih ideja, oslanjajući se na oblasti koje upoznaje u okviru drugih nastavnih predmeta.

2. I ovaj zadatak može da se reši u crtačkim, slikarskim i vajarskim tehnikama.

3. Papiri različitog formata, (netipičnih, različitih oblika i boja), olovke sa mekim grafitnim uloškom (u daljem tekstu meke olovke) sa oznakom "B", voštani pastel, tempera boje, glina, plastelin, plastične folije...

III Vremenski i prostorni nizovi (crtani film i strip) (4 časa - 2+2)

Asocijacije u nizu, crteži u nizu, slike u nizu, pokretni crteži, mrlje, oblici...

Pojmovi: film, strip.

1. S obzirom na to da učenici stasavaju i rastu uz saznanje da postoji crtani film, a povremeno dolaze u kontakt i sa stripom, smatra se našom obavezom da im nešto kažemo o crtanom filmu i stripu, kako bi se razvijao i kritički odnos prema crtanom filmu, jer nisu svi crtani filmovi koje deca gledaju za decu. Često se deci nude crtani filmovi u kojima ima mnogo sadržaja neprimerenih za njihov uzrast, i nisu u funkciji pravilnog razvoja, pa je korisnije voditi razgovore sa decom o sadržajima crtanog filma, uz elementarno objašnjavanje tehnika crtanja (oko 25 crteža u sekundi crtanog filma i stripa). Treba im predložiti da sami, na površini papira, slobodnom rukom izvuku pravougaonike i da u tam pravougaonicima, u nizu, crtežom ispričaju neki svoj sadržaj - priču vezanu za lični doživljaj.

2. Crtačke, slikarske tehnike, a mogu se koristiti i vajarske tehnike u smislu sačinjavanja nekih figura kojima će učenici saopštiti neku animaciju. To mogu biti crteži u nizu, učenici mogu da sačinjavaju i mrlje u nizu, koje mogu nastati sasvim spontano u dečijem radu. S jedne strane, može se poći od teksta, i sa druge strane, može se krenuti od mrlja koje bi načinili na nekom većem formatu papira, pa ih kasnije seći, kolažirati u nizu. Gledajući u mrlje koje se nalaze u nizu, mogu sačiniti neku svoju novu priču.

3. Papiri različitog formata, (netipičnih, različitih oblika i boja), olovke sa mekim grafitnim uloškom (u daljem tekstu meke olovke) sa oznakom "B", voštani pastel, tempera boje, glina, plastelin, plastične folije...

IV Svetlo i senka (6 časova - 4+2)

Uglovi osvetljavanja, daljina i blizina svetlosnog izvora, utvrđivanje promenljivosti oblika i senke, zavisno od ugla i daljine osvetljavanja.

Pojmovi: svetlo, senka.

1. Oslanjajući se na već postojeća saznanja po prirodnoj i veštačkoj svetlosti, učenike treba uvoditi u procese opažanja izvora svetlosti i uslovljavanja nastanka senke. U odnosu na izvor svetlosti i veličinu predmeta, koja se nalazi ispred izvora svetlosti, pojaviće se senka. Na primer, sunčani dan, oblik i dužina senke nekog predmeta pa i samog deteta koje je osvetljeno prirodnom svetlošću. Ako bismo, ipak upotrebili veštačku svetlost, kao što je grafoskop, usmerenu prema grupi učenika, uz u pozadini postavljen natron papir ili pak-papir, pojaviće se senke koje mogu biti opcrtane, preklopljene, pa kasnije od strane učenika pastelnim bojama popunjene. Postoje i druge igre sa svetlosnim izvorima koje će nastavnik, zavisno od uslova u kojim se nalazi, rešavati na svoj kreativan način. Cilj je da se opredmeti senka koja je nastala izvorom svetlosti. Ovakav rad može da se radi sa celim odeljenjem, može sa grupom, ali i svaki učenik može da ga ostvari za sebe, pojedinačno. Na fotokopijama ili reprodukcijama građevinskih objekata ili spomenika kulture, učenici mogu da opcrtavaju osvetljene delove objekata, a i one delove koji su u senci. Na taj način učenicima postupno dovodimo do svesti kulturnoumetničko nasleđe. Na primer, ako se opcrtavaju osvetljeni delovi manastira Sopoćani, uvodimo ih u pojmove kulturnog nasleđa.

2. Kombinovana tehnika, crtačke tehnike, slikarske i vajarske tehnike.

3. Za ovakav rad, pored pomenutih sadržaja i tehnika, i sam nastavnik će uočiti šta mu je potrebno od materijala za realizaciju osnovnog sadržaja. Pored već pomenutih materijala za tehnike izražavanja, mogu se koristiti i odgovarajuća didaktička sredstva (pomenuti grafoskop, reprodukcije umetničkih dela ili fotokopije nekih objekata).

V Taktilnost (4 časa - 2+2)

Razvijanje osetljivosti za razne materijale putem dodira.

Pojmovi: dodir.

1. Do sada je bilo reči samo o vizuelnim opažajima, koje učenici treba da prime i razumeju, a od njih se traži da prema shvaćenom sadržaju i postupaju u likovno-kreativnom radu. U ovom zadatku ih treba navoditi na taktilni opažaj, na opažaj putem dodira. Radi se o pobuđivanju asocijacije učenika po principu, o čemu razmišljaš dok dodiruješ jedan predmet, kako bismo na taj način došli do svojih tema. U praksi se pokazalo da je neprimereno tražiti prepoznavanje predmeta koje učenici dodiruju. Skoro redovno, takvi radovi budu neuspešni. U procesima rada treba učenicima pokazivati reprodukcije umetničkih dela, ali i predmete koje će dodirivati da bi osetili glatko-hrapavo, oblo-rogljasto i sl. Na osnovu takvih iskustava, učeniku će kasnije biti dovoljno da vizuelno prepoznaje karakteristike predmeta.

2. Crtačke, slikarske, vajarske i kombinovane tehnike.

3. Torbe, džakovi, papirne kese, neprovidna ambalaža i razni prirodni i veštački materijali.

VI Izgled upotrebnih predmeta (dizajn) (4 časa 2+2)

Predmeti koji su prilagođeni učeničkom uzrastu i upoređivanje predmeta koji nisu prilagođeni učeničkom uzrastu.

Pojmovi: dizajn.

1. S obzirom na to da su deca svakodnevno okružena predmetima koji su oblikovani po ergonomskim, principima za odrasle, sem u vrtićima, gde se nalaze pojedini predmeti prilagođeni dečijem uzrastu. Smatra se da nam je obaveza da deci dovodimo do svesti da su sve te predmete koje upotrebljavamo sačinili neki ljudi koji se bave dizajnom. Da dizajn pored likovnih vrednosti, sobom nosi i saznanja o korisnosti i prilagođenosti tih predmeta za njihovo što bolje i lakše korišćenje. U praksi se pokazalo da i učenici sa zadovoljstvom mogu da sačine neke predmete. Na primer, na belim majicama mogu voštanim pastelima da crtaju crteže po svojoj želji, koje kasnije sa veseljem mogu da obuku, jer su i sami nešto sačinili. Na košuljama mogu da lepe, po principu kolaža, komadiće krpica i u konačnom ishodu, sami su se pojavili kao projektanti upotrebnih predmeta. Takvi časovi su redovno bili uspešni u procesu proveravanja ovog programa.

2. Crtačke, slikarske tehnike, tehnike kolaža i kombinovane tehnike.

3. Crtački materijali, slikarski materijali, stare pamučne jednobojne majice, stare košulje, suknje ili jakne, plastične kese.

VII Određeni predmet kao podsticaj za rad (performans) (2 časa - 1+1)

Akcija, radnja, doživljaj, reč, zabeleška, muzička vinjeta...

Pojmovi: performans.

1. Svaki predmet ili grupa predmeta u grupnom radu može da ima karakter performansa, ali kada sa tim predmetima budemo u nekoj akciji, a akcija podrazumeva i neki doživljaj. Takvih akcija u radnji imamo svakodnevno u školi, na časovima fizičkog vaspitanja, u vreme odmora, kada se načini, spontani zaplet između učenika oko bilo koje situacije koja se desila na prethodnom času, kao što su nestašluci, dodirivanja, šaputanja, ili kad je bilo koji predmet razlog za komunikaciju učenika. U školi se može i negativna energija usmeriti u pozitivno značenje, rečju, preusmeravati njeno značenje u ličnu i kolektivnu kreativnost. Svaki predmet, koji možemo da uzmemo, može da bude povod za neku priču, ili razgovor, na primer, gde je kupljen, ko ga je napravio, kako se pravi, kako se prodaje taj predmet u nekoj prodavnici, ili pak, džemper na detetu, ko ga je ispleo i slično. Mama, baka, suknja, dugme, zašivanje dugmeta, haljina, sve u neposrednoj okolini učenika može da podrazumeva motivaciju za radnju i doživljaj. Grupa učenika, svako na svoj način, može da imitira sačinjavanje određenog predmeta, a posle svega, ili u procesu rada, može da se sačini fotografija ili video zapis, i napokon, ni to ne mora da bude. Bitno je uvesti učenike u neko novo iskustvo, a to iskustvo po iskustvo, kad se zna da iskustvo ima karakter učenja, u konačnom ishodu podrazumeva i kontakt sa savremenim tendencijama u oblasti stvaranja.

2. Kombinovana tehnika.

3. Već je rečeno da svaki materijal koji se nalazi u neposrednoj okolini može da bude povod za stvaranje nekog sadržaja (olovka, pernica, torba, knjiga...).

VIII Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem (2 časa - 1+1)

Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem.

Pojmovi: spajanje.

1. Pojam spajanje ili vezivanje je vrlo sadržajan iz aspekta traganja za svim oblicima vezivanja koje čovek koristi u neposrednoj okolini. Zakopčavanje kao vezivanje, što je simbol manufakture, rajferšlus, kao vezivanje što je simbol industrije, zidanje kao vezivanje, lepljenje kao vezivanje, zakivanje kao vezivanje, varenje kao vezivanje, tkanje kao vezivanje, šivenje kao vezivanje... Sve šta čovek čini, ima karakter vezivanja. U prirodi je to rašćenje, na primer list na grani nije vezan, on je izrastao itd. Bitno je navoditi učenike da opažaju takve pojave u neposrednoj okolini, a ono što treba da učine, na primer, prošnirati dva oblika sveže gline, vezivati glinu sargijom, kanapom i tome slično.

2. Vajarske i kombinovane tehnike.

3. Glina, kanap, tkanina, meka žica, štapići obrađeni i neobrađeni, i sl.

Preporuke za ostvarivanje programa u drugom razredu

I Kretanje oblika u prostoru (6 časova - 4+2)

Kretanje više oblika u prostoru, kretanje jednog oblika u prostoru.

Pojmovi: kretanje, prostor.

1. U ovoj celini programa imamo tri pojma: kretanje, oblik i prostor. Ni o jednom pojmu ne treba učenicima saopštavati informacije u smislu teorije forme imajući u vidu uzrasne mogućnosti učenika, a posebno njihovu percepciju. Izvući ćemo pojam kretanja. U tom slučaju će pojam oblika i pojam prostora imati karakter podpojmova. Kako su deca po svojoj prirodi sve vreme u pokretu, uvereni smo da im je moguće objašnjavati ne samo njihovo kretanje, već i kretanje oblika u prirodi. Na primer, opažanje kretanja lišća na drveću (breza, platan, šljiva, hrast i sve što čini njihovo okruženje u prirodi). Kao suprotnost kretanju, treba ih navoditi da opažaju statične oblike u prirodi, na primer kuću, školu, autobusku stanicu... A kad pomenemo autobusku stanicu, treba imati u vidu i autobuse koji se kreću i razne druge predmete koje je čovek sačinio, a koji se takođe kreću. Ukoliko su to sadržaji, ostaje pitanje šta je to šta će učenici raditi na času. Ako bismo im rekli da crtaju list breze, platana ili nekog drugog drveta, njihov crtež će biti statičan. Prema tome, šta je to što oni mogu da čine na času? Navešćemo neke primere. Ako bismo povezali, u smislu korelacije ovaj zadatak sa sadržajima matematike, mogli bismo učenicima da kažemo da nacrtaju na papirima neke od geometrijskih modela koje uče (trougao, kvadrat, krug, pravougaonik...). Pošto nacrtaju geometrijske modele, treba da ih iseku, da ih nanižu na kanap, pa kada sve to okače na neki položeni štap u prostoru, desiće se neko kretanje. Kretanje je uslovljeno strujanjem vazduha, slično kao što se kreće lišće na drveću, ali kretanje može da bude uslovljeno i raspredanjem kanapa ili konca. Ako bismo učenike podelili u grupe, jedna grupa može da rešava zadatak sa geometrijskim modelima, druga grupa može da rešava zadatak sa slobodno iscepanim oblicima na sličan način. Treća grupa može da koristi štapiće različitih veličina (od 10 do 70 cm) ukoliko bi se u prostoru postavio duži štapić (do 1 m), na čijem kraju bi bio vezan kanap, potom na sredinu novog štapića od 50 cm, na čijim krajevima se takođe mogu vezivati manji štapići, ujedno tragajući za ravnotežom, pa na krajevima tih štapića vezivati još manje štapiće, vodeći računa o ravnoteži, čime se dobija neka vrsta "grozda" od većeg broja štapića koji će se kretati u prostoru. Na taj način se dobija i fizička i vizuelna ravnoteža i kretanje oblika u prostoru. U procesu rada sa učenicima, može se govoriti i o jednačinama u matematici. O ravnoteži leve i desne strane kompozicije. Iz toga mogu proizaći mnoge priče koje će kreativan nastavnik da osmišljava u procesu rada sa učenicima.

2. Kombinovana tehnika, crtačke i slikarske tehnike.

3. Papir, makaze, drveni štapići, lepak, kanap, konac, konstrukcija starih kišobrana...

II Dejstvo svetlosti na karakter oblika (svetlost) (4 časa -2+2)

Prirodna i veštačka svetlost, silueta, senka (sopstvena i bačena), figura i pozadina, svetlo i senka u figuri.

Pojmovi: svetlost, silueta.

1. U cilju kontinuiteta saznanje o pojmu svetlosti treba nastaviti sa igrama svetla i senke oslanjajući se na sadržaje koje su učenici učili u prvom razredu. To je učinjeno zbog obilja mogućnosti kreativnog traganja i učenika i nastavnika s jedne strane, a s druge, utemeljivanja znanja o značaju svetlosti u prirodi kao jednog od značajnih uslova života.

2. Kombinovana tehnika, crtačke tehnike, slikarske i vajarske tehnike.

3. Za ovakav rad, pored pomenutih sadržaja i tehnika, i sam nastavnik će uočiti šta mu je potrebno od materijala za realizaciju osnovnog sadržaja. Pored već pomenutih materijala, za tehnike izražavanja mogu se koristiti i odgovarajuća didaktička sredstva (pomenuti grafoskop, reprodukcije umetničkih dela ili fotokopije nekih objekata).

III Ambijent - scenski prostor (6 časova - 4+2)

Izrada maski, kostima i scene.

Pojmovi: ambijent, scena.

1. Smisao uvođenja ove celine u sadržaje programa likovne kulture jeste da se sa učenicima vode razgovori o opažanju i prepoznavanju karakteristika raznih ambijenata. Po čemu prepoznajemo ambijent učionice, autobuske stanice, ulice, porodične kuće, muzeja, nastavnik će u svojoj sredini naći još mnogo primera. Razgovor treba voditi tako da učenici saopšte što više svojih opažanja. Samim tim, doprinosi se valjanom sticanju uvida u učenikovo iskustvo. Iz toga će proizaći i planovi nastavnika za izvođenje rekreativne nastave, ali i neposrednog rada učenika u raznim tehnikama. Bitan je i aspekt sa koga će nastavnik prići rešavanju ovakvog zadatka. Jedan aspekt može da bude scenski prostor. I u učionici može da se načini scena nekog ambijenta, i to onog ambijenta za koji se učenici opredele u razgovoru sa nastavnikom. Kako je reč o celini programa koja nudi povezivanje sadržaja sa književnošću, fizičkim vaspitanjem, svetom oko nas, drugim rečima, svi sadržaji koji se savladavaju na ovom uzrastu mogu da budu uvedeni u realizaciju ovakvog zadatka.

2. Crtačke, slikarske, vajarske, kombinovane tehnike.

3. Meke olovke, tempera boje, glina, plastelin, papir, karton, razni drugi materijali, zavisno od scenarija koji će sačiniti nastavnik.

IV Lepo pisanje sa kaligrafijom (16 časova - 10+6)

Pisanje latiničkih slova, uporedo sa učenjem latinice na časovima maternjeg jezika. Pisanje ćiriličkih slova.

Pojmovi: ćirilica, latinica.

1. Povlačenje uskih, krivih linija, povlačenje širokih, pravih i krivih linija. Pisanje ćiriličkih i latiničkih slova. Povezivanje slova u reči.

2. Povlačenje uskih, kosih, pravih i položenih linija; povlačenje širokih, kosih, pravih i položenih linija; povlačenje otvorenih i zatvorenih linija; pisanje slova uporedo sa učenjem abecede.

3. Materijali - lepo zaoštrene stolarske olovke (pljosnate); obične grafitne olovke sa oznakom "B" pljosnato zaoštrene; štapići od sladoleda takođe pljosnato zaoštreni; voštani pastel, takođe pljosnato zaoštren, metalno pero i tuš ili penkalo.

V Kontrast (12 časova - 8+4)

Prirodni i veštački oblici, slaganje - razlaganje, razlaganje - slaganje, jednobojan - višebojan, obrađen - neobrađen, prav - kriv, jednostavan - složen, ispupčen - udubljen.

Pojmovi: kontrast.

1. Svugde u našoj okolini možemo uočiti kontrast. Na primer, prirodni i veštački oblici. Noć, dan, jednobojan, višebojan, obrađen, neobrađen, prav, kriv, svetlo, senka i sl. Sve to mogu biti povodi za likovno izražavanje u svim tehnikama. To treba da uzmemo kao likovni sadržaj, a imajući u vidu velike mogućnosti za izbor tema, motivacione sadržaje, sam nastavnik može da pronalazi, po jednostavnoj logici - koliko je nastavnika, toliko može biti i načina za motivaciju, a koliko je učenika, toliko može da bude i tema za realizaciju ovog zadatka.

2. Crtačke, slikarske, vajarske, kombinovane tehnike.

3. Meke olovke, tempera boje, glina, i svi materijali koji se u određenom trenutku mogu koristiti za realizaciju neke učenikove ideje.

VI Individualno korišćenje različitih materijala za rad (pakovanje) (6 časova - 4+2)

Oblikovanje neobičnih objekata.

Pojmovi: pakovanje.

1. I u mnogim dosadašnjim zadacima uvodimo učenike u opažanje prirode. U tom procesu, ne zapostavljamo njihove individualnosti i posebnosti u procesu opažanja i tumačenja prirode. Nastavnik nikad neće insistirati da učenik kopira prirodu, već će voditi računa da on na svoj simboličan način saopštava detalje prirode, po logici da od prirode uzme onoliko koliko on smatra da treba da uzme (ne sve), pa da u svom radu, kao prirodno biće, dodaje opet po svojoj volji šta proceni da je potrebno dodati. Tako bi trebalo da izgleda jedan individualni kreativni rad učenika. U ovom zadatku možemo i sebe preispitivati - koliko smo uveli učenike u konvencije odraslih, imajući u vidu agresivnost spoljnog sveta, što bi trebalo da učinimo na vrlo jednostavan način. A to znači da već neke ustaljene konvencionalne vrednosti prekrivamo kako bismo došli do novog psihičkog izazova kod učenika. Poznata je detetova, ili čovekova, radoznalost ili neizvesnost u posmatranju zapakovanog oblika (uredno - neuredno). Obična prazna kutija, koja je zapakovana na ustaljen, konvencionalan način, izaziva radoznalost i potrebu za raspakivanjem. Možda ne treba ni pominjati koliko loše skupocene igračke poklonjene detetu, ubrzo budu uništene. Zbog čega?

2. Crtačke, slikarske, vajarske i kombinovane tehnike.

3. Potrošni materijal prilagođen uzrastu učenika. Kanap, vosak, meke olovke, tempera boje, glina.

VII Znaci i simboli (4 časa - 2+2)

Pečat, grb, simboli, slovni i notni znaci.

Pojmovi: heraldika.

1. Imajući u vidu značaj heraldike i uopšte značaj simbola i znakova u savremenoj socio-kulturnoj sredini, a posebno kada je reč o računarima, odeći i obući ("markirana obuća i odeća"), postavlja se pitanje kako dovoditi do svesti učenicima kriterijume vezane za reklamu i opšte prisustvo znakovnosti u našem okruženju. Razume se da je problem vrlo složen, ali ovo može da bude jedan mali doprinos razgovoru sa učenicima o tim nama nametnutim vrednostima. I sami oni nešto mogu da učine, s tam što će nastavnik voditi računa o meri, sredstvima i psihofizičkim mogućnostima učenika. Praksa je pokazala da je pogrešno na početku časa pokazivati znake bilo koje vrste, jer učenici imaju vizuelno pamćenje kad žele da imitiraju već viđene znake. Za nastavnika ostaje veliki problem, da pored nuđenja kriterijuma o znacima i simbolima, od učenika dobije neka njihova idejna rešenja. Problem je i literature, na koju bi se mogli osloniti za tumačenje pomenutih vrednosti, pogotovu kad se ima u vidu brzo napredovanje spoljne kulture, koja nije svojstvena mentalitetu naših ljudi. Ponudićemo jedan od načina za učenikovo kreativno stvaranje, kada može prvo da na svom papiru naslika nekoliko mrlja, pa tek onda, u nekoj od narednih faza, da tražimo povezivanje tih mrlja u neki njegov znak, kada on može imati svoje tumačenje nečega, samo njemu svojstvenog. Ne moraju to samo da budu mrlje, to mogu biti tačke, linije i neki drugi oblici, od bilo kog materijala, od kojih se može poći u svet promišljanja sa oznakom samosvojne učenikove kreativnosti.

2. Crtanje, slikanje, vajanje, kombinovane tehnike.

3. Meke olovke, tempera boje, stare fotografije, kolaži, hartija, kartoni..

VIII Jednobojna kompozicija upotrebnih predmeta (kluaž) (6 časova - 4+2)

Pojmovi: kluaž, jednobojan.

1. U ovom zadatku učenici treba da prikupe otpadnu ambalažu, da po svojoj volji načine kompoziciju lepljenjem na neku kartonsku podlogu i kada sve to završe, da bismo se oslobodili sugeriranja dosadašnje funkcije tih predmeta, takva kompozicija treba da bude premazana belom bojom. Još jedan od načina jeste da se preko tako organizovane kompozicije postavi gaza, preko koje se takođe, pređe belim akrilikom. Posle sušenja, dobijaju se novi oblici, nove svetlinske vrednosti, koje daju nove šanse za dalja dograđivanja crtanja ili slikanja prema učenikovoj želji. Obliku smo promenili značenje. Ovo što je predloženo nije jedino rešenje. Nastavnik će naći možda i bolja.

2. Kombinovane tehnike, slikarske, crtačke i vajarske tehnike.

3. Sitna ambalaža, kartoni, razni papiri, tempera boje, olovke, akrilna bela boja...

IX Zamišljanja (6 časova - 4+2)

Verbalni opis, tekst, fotografija...

Pojmovi: fotografija.

1. U ovom zadatku treba tragati za asocijacijama učenika. Jedna reč može da bude povod. Učitelj može pitati učenika: "O čemu razmišljaš kada kažemo drvo?" Svaki učenik će imati svoju priču o tom pojmu. Ili, na primer, ako nađemo neku staru fotografiju, možemo pitati: "O čemu razmišljaš dok gledaš u ovu fotografiju? Možeš li nam nešto reći o njoj?" Ako pročitamo neki tekst, primeren uzrasnim mogućnostima učenika, koji, takođe, može da bude povod za razgovor, i pojedinačna tumačenja i rešenja učenika u likovnom radu, već smo nešto uspeli. Šta je to što smo uspeli? Uspeli smo, prvo u različitostima tema, a zadržaćemo i dalje naš zahtev, da pored traganja za dobrim procesima rada, imamo i primerene rezultate u svim likovnim tehnikama. Nastavnik će zahvaljujući svojoj inventivnosti, pronaći prave načine motivisanja učenika za ovu vrstu slobodnijeg rada, ali ne slobodnih tema, kad će ponavljati neka svoja prethodna iskustva u vidu shema i šablona.

2. Crtačke, slikarske, vajarske, kombinovane tehnike.

3. Meke olovke, papiri različitih oblika i boja, tempera boje, glina, plastelin i drugi materijali ukoliko se desi da učenici imaju potrebu za njim.

X Preoblikovanje materijala ili predmeta (6 časova - 4+2) njihovim spajanjem (vezivanje)

Pojmovi: vezivanje.

1. Kako je reč o pojmu vezivanja koji je izuzetno značajan u životu čoveka, njegovom delovanju, međuljudskim odnosima. Pored već pomenutog vezivanja u materijalnom smislu, možemo govoriti i o duhovnoj vezi čovek-Bog, čovek prema čoveku, ljubavnoj vezi. Mislimo, dakle, na sve ono što čoveka čini čovekom u antropološkom, psihološkom i sociološkom smislu. I u drugom razredu je predviđeno nekoliko sadržaja tog karaktera, koji treba da se oslone na slične sadržaje iz prvog razreda. Pojam spajanje ili vezivanje vrlo je sadržajan iz aspekta traganja za svim oblicima vezivanja koje čovek koristi u neposrednoj okolini. Zakopčavanje kao vezivanje, što je simbol manufakture, rajferšlus, kao vezivanje, što je simbol industrije, zidanje kao vezivanje, lepljenje kao vezivanje, zakivanje kao vezivanje, varenje kao vezivanje, tkanje kao vezivanje, šivenje kao vezivanje... Sve šta čovek čini, ima karakter vezivanja. U prirodi je to rašćenje, na primer list na grani nije vezan, on je izrastao itd. Bitno je navoditi učenike da opažaju takve vrednosti u neposrednoj okolini, a ono šta treba da učine, nećemo tražiti mimezis, jer im to ne dozvoljavaju njihove psihofizičke mogućnosti, već ćemo načiniti nešto suprotno, na primer, prošnirati dva oblika sveže gline, vezivati glinu sargijom, kanapom i tome slično.

2. Vajarske i kombinovane tehnike.

3. Glina, kanap, tkanina, meka žica, štapići obrađeni i neobrađeni, i sl.