Van redno izdanje

U svim njihovim činima nalaze se uvijek one primitivne 

forme razmatranja, koje su značajne po dušu gomila. Pošto su 

tako poubijali 1200 do 1500 neprijatelja naroda, netko primijeti 

i njegova bi sugestija odmah prihvaćena, da ostale tamnice, u 

kojima se nalaze stari prosjaci, skitnice, maloljetni uapšenici, 

hrane zapravo ljude, koji badava jedu, te da bi bilo dobro, da se 

i ovih riješe. Uostalom i medju njima ima zacijelo neprijatelji 

naroda, kao što je na priliku gospodja Delarue, udovica nekog tro-

vatelja. »Ona mora biti bijesna, što je u zatvoru; kad bi mogla, za¬ 

palila bi Pariz; bit će, da je ona to rekla, ona je to i rekla! Metimo 

još malo!« Objašnjenje se učini očevidnim i oni su i ove uapšenike 

redom poklali, ne izuzevši ni pedesetak djece u dobi od dvanaest 

do sedamnaest godina, koja bi uostalom kasnije mogla postati 

neprijateljima naroda, zarad čega je u očevidnom interesu, da ih 

se riješi. 

Iza jedne sedmice rada bilo je sve svršeno i ubice su mogli 

misliti na odmor. Duboko uvjereni, da su stekli zasluge za otadž¬ 

binu, podjoše, da od vlasti traže nagradu; najgorljiviji išli su tako 

daleko, da su zahtijevali i kolajnu. 

Historija komune od godine 1871. daje nam više fakata, koji 

su slični prijašnjima. A sa sve većim utjecajem gomila i nepre¬ 

kidnim kapitulacijama vlasti pred njima, zacijelo ćemo moći vidjeti 

i mnogo drugih. 

TREĆE POGLAVLJE. 

Porotnici. 

Porotnici. — Glavni karakteri porota. — Statistika pokazuje, 

da su njihove odluke neovisne o njihovom sastavu. — Kako bivaju 

porotnici impresionirani. — Slaba akcija razmišljanja. — Metode 

uvjeravanja glasovitih odvjetnika. — Priroda zločina, za koje su 

porotnici blagi ili strogi. — Korisnost porotne uredbe i krajnja 

pogibelj, koju bi imala njena zamjena redovitim sudovima. 

Budući da ovdje ne mogu istražiti sve kategorije mješovitih 

sudaca, ispitat ću samo najvažniju od njih: porotnike. Ovi mje¬ 

šoviti suci pružaju prekrasan primjer neanonimne heterogene go¬ 

mile. Tu nalazimo sugestivnost, prevlast nesvijesnih osjećaja, slabu 

podobnost za razmatranje, utjecaj vodja itd. Proučavajući ih, imat 

ćemo prilike, da posmatramo zanimljive pojedinosti o zabludama, 

koje mogu počiniti osobe, neupućene u psihologiju zajednica. 

95 

Porotnici nam prije svega daju krasan primjer o slaboj 

važnosti, što je u pogledu presudjivanja ima duševni niveau raznih 

elemenata, koji sačinjavaju gomilu. Vidjeli smo, da inteligencija 

ne igra nikakvu ulogu, kad je neka skupština pozvana, da dade 

svoje mišljenje o nekom pitanju, koje nema sasvim tehnički značaj 

i da skup naučenjaka ili umjetnika već samom činjenicom, što su 

zajedno, nema o općenitim predmetima mnogo drugačijih mišljenja, 

nego skup zidara ili sitničara. U razna doba, naročito prije godine 

1848. uprava je brižno birala lica, koja su bila zvana, da sasta¬ 

vljaju porotu, pa ih je birala izmedju prosvijetljenih klasa: od 

profesora, činovnika, književnika. Danas se porota sastavlja od 

malih trgovčića, obrtnika i pomoćnika. I sad se moradoše začuditi 

strukovni pisci, jer makar kako je porota bila sastavljena, statis¬ 

tika dokazuje, da su njene presude bile istovjetne. I sami suci, 

koji su toliko neskloni uredbi porote, morali su priznati ispravnost 

ove tvrdnje. Evo, što piše u tom pogledu jedan bivši predsjednik 

porote, Berard des Glajeux u svojim »Uspomenama«: 

»Danas su izbori porota zapravo u rukama općinskih odbor¬ 

nika, koji primaju ili odbacuju, po svojoj volji, prema političkoj 

i biračkoj zauzetosti, koja zasijeca u njihovu situaciju... Većina 

izabranih se sastoji od manje uglednih trgovaca, koji se prije nisu 

birali i od činovnika izvjesnih administracija... Sva se mišljenja 

stapaju sa svima zanimanjima u ulozi suca, mnogi gorljivi novaj¬ 

lije, kao i ljudi najbolje volje nadju se u najskromnijim situacijama 

i duh pprote nije se promijenio:  n j e n e su  p r e s u d e  o s t a l e 

Iz mjesta, koje sam naveo, zapamtit ćemo zaključke, koji su 

vrlo ispravni, no ne objašnjenja, koja su vrlo slaba. Ovoj se sla-

boći ne treba previše čuditi, jer psihologija gomila, a prema tomu 

i porotnika, očito je bila jednako nepoznata odvjetnicima kao i 

sucima. Dokaz nalazim u činjenici, koju iznosi malo prije citirani 

autor, a prema kojoj je jedan od najglasovitijih odvjetnika pred 

porotama, Lachaud, činio sistematski upotrebu od svog prava ot¬ 

klanjanja naprama svim inteligentnim licima, koja su učestvovala 

u poroti. A iskustvo — jedino iskustvo — najposlije je pokazalo 

svu beskorisnost ovih otklona. Dokaz je u tome, što su se danas 

državni odvjetnik i odvjetnici, barem u Parizu, toga sasvim odrekli 

i kako primjećuje Glajeux, presude se nisu promijenile »one nisu 

ni bolje ni gore.« 

Poput svih gomila porotnici se vrlo lako impresioniraju osje¬ 

ćajima, a vrlo slabo razlaganjima. »Oni ne mogu da odole«, piše 

---

96 

jedan odvjetnik, »kad vide ženu, gdje doji dijete ili kad pristupi 

čitav niz siročadi.« »Dostaje, da kakva žena bude prijatna, da 

steče blagohotnost porote.« 

Neumoljivi u zločinima, koji ih mogu dirnuti — i koji su 

uostalom bez sumnje u društvu najviše omraženi — porotnici su 

naprotiv vrlo blagi u tako zvanim strasnim zločinima. Oni su 

rijetko strogi u čedomorstvu, što ga počinjaju djevojačke majke, 

a ni prema ostavljenoj djevojci, koja polije vitriolom svoga zavo¬ 

dnika, osjećajući vrlo dobro nagonom, da ti zločini baš nisu pogi¬ 

beljni po društvo

1

) i da je u zemlji, gdje zakon ne zaštićuje osta¬ 

vljene djevojke, zločin one, koja se osvećuje, više koristan, no 

štetan, jer zastrašuje buduće zavodnike. 

Porote, kao i sve gomile, veoma zablještava prestiž i pred¬ 

sjednik Glajeux umjesno primjećuje, da su porote, koje su vrlo 

demokratske svojim sastavom, vrlo aristokratske u svojim osje¬ 

ćajima: » Ime, poreklo, velik imutak, glas, obrana kakvog glaso¬ 

vitog odvjetnika, stvari, koje odlikuju i stvari, koje se svijetle, 

znatan su potporanj u ruci optuženih.« 

Utjecati na osjećaje porotnika i kao kod svih gomila, razla-

gati vrlo malo ili upotrebljavati tek primitivne oblike razlaganja, 

mora biti glavna zadaća svakog dobrog odvjetnika. Jedan engleski 

odvjetnik, koji je bio na glasu sa svojih uspjeha kod porotnih su¬ 

dova, lijepo je predočio način, kako treba postupati. 

»On je govoreći pažljivo motrio porotu. To je povoljan mo-

menat. S nešto vještine i vježbe čita odvjetnik, na licima učinak 

učinak svake fraze, svake riječi, a iz toga izvodi zaključke. U 

1) Nuzgredno pridodajemo, da ova razdioba na zločine 

opasne po društvo i zločine neopasne po društvo, nije bez svake 

ispravnosti. Cilj kaznenih zakona treba da štiti društvo od pogi¬ 

beljnih zločinaca, a ne da im se osvećuje. No naši zakonici, a na¬ 

ročito duh naših sudaca sasvim su prožeti duhom osvete starog 

primitivnog prava i termin »vindicte« (v i n d i c t a, osveta) još se 

uvijek upotrebljava. Ovu tendenciju sudaca dokazuje i to, da mnogi 

od njih ne će, da primjenjuju izvrsni Berangerov zakon, koji do¬ 

pušta kažnjeniku, da ne izvrši kazan, osim u slučaju preupada. 

A nema ni jednog suca, koji ne bi znao, jer to i statistika dokazuje, 

da izvršenje prve kazni gotovo bezizuzetno radja preupadom. Kad 

suci puste osudjenoga na slobodu, uvijek im se čini, da društvo 

nije osvećeno. Da ne ostane neosvećeno, oni radije stvaraju pogi¬ 

beljnog zločinca preupadnika. 

97 

prvom se redu radi o tom, da uoči članove, koje je već u početku 

predobio. Pošto mu je uspjelo ove potpuno predobiti, prelazi on 

na porotnike, koji su očito zlo raspoloženi, pa nastoji pogoditi, 

zašto su protiv optuženika. Ovo je delikatni dio posla, jer tu, da se 

osudi jedan čovjek, može biti beskrajno mnogo razloga, koji su 

izvan osjećaja pravičnosti«. 

U ovih nekoliko redaka sadržan je sav mehanizam govor¬ 

ničke umjetnosti, pa iz njih vidimo, zašto je unaprijed pripravljen 

govor beskoristan, jer valja umjeti svaki čas mijenjati upotrebljene 

riječi prema proizvedenom dojmu. 

Govornik ne treba uvjeravati sve članove porote, već samo 

vodje, koji odlučuju o općenitom mišljenju. Kao u svima gomilama, 

ima i ovdje malen broj lica, koja vode sve ostale. »Ja imam isku¬ 

stva«, veli naprijed navedeni odvjetnik, »da u času, kad valja izreći 

presudu, dostaju jedan ili dva energična čovjeka, da za sobom po¬ 

vuku i ostale«. I to su ona dvojica-trojica, koje valja vještim su¬ 

gestijama uvjeriti. Prije svega valja im se svidjeti. Čovjek u go¬ 

mili, kome se što svidjelo, blizu je uvjerenju i sklon, da kao iz¬ 

vrstan, prihvati svaki razlog, koji mu se donese. U jednoj zani¬ 

mljivoj radnji nalazim o Lachaudu slijedeće anegdotu: 

»Poznato je, da tokom cijelog plaidoyera, što ga je držao 

porotnicima, Lachaud nije skidao pogleda s dvojice ili trojice po¬ 

rotnika, za koje je znao ili osjećao, da su uplivni, ali opori ljudi. 

Gotovo uvijek mu je polazilo za rukom, da tvrdoglavce umekša. 

No jednom prilikom, u pokrajini, naidje on na jednoga, kojega je 

uzalud tri četvrti sata jurišao svojim najupornijim argumentaci¬ 

jama: bio je to prvi u drugoj klupi, sedmi porotnik. Bilo je upravo 

očajno! Odjednom, nasred strasnog razlaganja, Lachaud srane i 

obrativši se prema predsjedniku porote, reče: »Gospodine predsjed¬ 

niče, ne biste li odredili, da se ovdje povuče zavjesa. Gospodinu 

sedmom porotniku blješti sunce u oči«. I sedmi porotnik porumeni, 

nasmiješi se i zahvali. Bio je predobiven za obranu«. 

Više pisaca, a medju njima i nekoliko odličnih, u posljednje 

su vrijeme mnogo napadali uredbu porote, ovaj jedini zakon, koji 

još imamo protiv zabluda, i to vrlo čestih od jedne kaste bez nad¬ 

zora.

1

) Jedni bi htjeli porotu, sastavljenu samo od prosvijetljenih 

1) Sudstvo je uistinu jedina administracija, koja u svojim 

činima nije podvrgnuta kontroli. Unatoč svim revolucijama, demo¬ 

kratska Francuska nema pravo habeas corpus, kojim se En¬ 

gleska toliko ponosi. Mi smo otjerali tolike tirjane, ali smo u 

---