Van redno izdanje

86 

su daleko od toga, da upravljaju mišljenjem, oni samo nastoje, da 

ga slijede. Oni se boje mišljenja, koje katkad ide do terora i odu­

zima im svaku odredjenost pravca u držanju. 

Prema tomu mišljenje gomila teži, da sve više postane vr­

hovnim regulatorom politike. Ono danas nameće alijanse, kako 

smo netom vidjeli u alijansi s Rusijom, koja je isključivo proizašla 

iz popularnog pokreta. Vrlo je zanimljiv simptom, gledati danas 

pape, kraljeve i careve, kako se podvrgavaju interviewu, da u 

danom predmetu iznesu svoje mišljenje na ocjenu gomila. Nekad 

-se je moglo reći, da politika nije stvar osjećaja. Može li se to 

ustvrdili danas, gdje ju sve više vode impulsi nestalnih gomila, 

koje ne poznaju razum i koje može voditi samo osjećaj? 

Što se tiče štampe, te nekadašnje vodilje mišljenja, ona je 

morala, kao i vlade, izblijediti pred silom gomila. Ona bez sumnje 

posjeduje znatnu moć, no samo zato, jer je ona isključivo refleks 

mišljenja gomila i njihovih neprestanih promjena. Pošto je postala 

jednostavnom agencijom za informacije, ona se odrekla toga, da 

nameće kakvu ideju ili doktrinu. Ona slijedi sve promjene javnoga 

mišljenja i potrebe konkurencije je obvezuju, da ih slijedi, jer će 

inače izgubiti čitaoce. Stari ugledni i nekad uplivni organi, kao 

C o n s t i t u t i o n n e l ,  D e b a t s ,  S i e c l e čija  j e proricanja pri­

jašnja generacija pobožno slušala, iščeznuti su ili postali infor­

mativni listovi, isprepleteni zanimljivim kronikama, mondainim 

brbljarijama i financijalnim reklamama. Koji bi danas list bio dosta 

bogat, da bi mogao dopustiti svojim urednicima osobna mišljenja 

i koju bi vrijednost imala ta mišljenja kraj čitalaca, koji traže samo 

informacije ili zabave i koji iza svake preporuke naslućuju speku­

lanta. Ni kritika nema više moći, da protura kakvu knjigu ili po-

zorišni komad. Ona im može naškoditi, ali ne može koristiti. No­

vine su toliko svijesne beskorisnosti svega, što je kritika ili osobno 

mišljenje, da su pomalo dokinule literarne kritike, ograničivši se 

samo na to, da navedu naslov knjige s dva ili tri retka reklame, 

a za dvadeset godina dogodit će se po svoj prilici isto i s kazališ­

nom kritikom. 

Danas je postalo bitnim poslom štampe i vlada: uvrebati 

mišljenje. Kakvo je djelovanje proizveo koji dogadjaj, zakonski 

pređlog, politički govor, ovo im treba neprestano doznavati, a to 

nije laka stvar, jer ništa nije tako pokretljivo i promjenljivo, kao 

misao gomila i ništa nije tako često, kao vidjeti, da gomile s ana­

temom primaju ono, što su sinoć s klicanjem pozdravljale. 

87 

Ovo potpuno odsuće pravca u mišljenju i ,u isto doba raspa¬ 

danje općenitih vjerovanja, urodilo je, kao konačnim rezultatom, 

potpunim razmrvljenjem svih uvjerenja i sve većom indiferentnošću 

gomila naprama svemu, što se ne odnosi na njihove neposredne 

interese. Pitanja doktrina, kao što je socijalizam, dobivaju uistinu 

uvjerene braniče samo u najnepismenijim slojevima, na priliku: 

medju rudarskim i tvorničkim radništvom. Mali gradjanin i radnik, 

koji je barem donekle polazio školu, postao je skeptik ili se barem 

ne će da gane. 

Evolucija, koja se je na taj način kroz dvadeset i pet godina 

izvršila, upravo je frapantna. U prethodnom razdoblju, koje nije 

baš daleko, imala su još mišljenja općenitu orientaciju; ona su 

proizlazila iz usvojenja nekog osnovnog vjerovanja. Samom činje¬ 

nicom, što je netko bio monarhist, imao je u historiji, kao i u 

znanosti izvjesne vrlo odredjene ideje, — a samom činjenicom, da 

je bio republikanac, imao je sasvim oprečne ideje. Monarhist je 

znao, da je samo sobom razumljivo, da čovjek ne potječe od maj¬ 

muna, a republikanac je jednako pouzdano znao, da potječe. Mo¬ 

narhist je morao govoriti o revoluciji s grozom, a republikanac 

s počitanjem. Bilo je imena, kao Robespierre i Marat, koja je 

trebalo izricati pobožna lica, a bilo je i drugih, kao Cezar, August, 

Napoleon, koja se nisu smjela promrsiti bez pogrda. Ovaj naivni 

način shvaćanja bio je općenit, ne izuzevši ni samu našu Sorbonu.1) 

Danas, pred diskusijom i analizom, gube sva mišljenja svoj 

prestiž; njihova oštrina brzo otupi, a vrlo malo ih ostane, koja bi 

nas mogla zagrijati. 

Ne žalimo mnogo ovu općenitu razmrvljenost mišljenja! Da 

je to simptom dekadanse u životu nekog naroda, ne može se ospo-

1) Izvjesne stranice knjiga naših zvaničnih profesora vrlo 

su zanimljive u tom obziru i pokazuju, kako je našom sveučilišnom 

izobrazbom slabo razvijen kritički duh. Kao primjer ću navesti 

slijedeće retke izvadjene iz »Francuske revolucije« jednog bivšeg 

profesora povijesti na Sorboni, koji je bio i ministar prosvjete: 

»Zauzeće bastilje kulminirajuće je djelo ne samo u povijesti 

Francuske, već i čitave Evrope. Njime se počinje nova historija 

svijeta!« 

Što se Robespierre-a tiče, doznajemo iz iste knjige, da je 

»njegova diktatura proizašla iz općeg mišljenja, uvjerenja i mo¬ 

ralnog autoriteta; ona je bila u neku ruku pontifikat u rukama kre¬ 

posna čovjeka!« (Str. 91. i 220.) 

---

88 

riti. Nema sumnje, da vidoviti ljudi, apostoli, vodje, ukratko: oni, 

koji su čvrsto uvjereni, imadu drugu moć, nego oni, koji sve ne¬ 

giraju, kritičari i nehajnici; no ne zaboravimo, da bi uz današnju 

moć gomila, ako bi jedno jedino mišljenje zadobilo dovoljno pre¬ 

stiža, da se svima nametne, ono doskora bilo zaodjeveno tolikom 

tiranskom vlašću, da bi mu se brzo moralo sve pokloniti i da bi 

za dugo bilo zaključeno doba slobodnog pretresanja. Gomile ponekad 

predstavljaju mirne gospodare, kakvi su bili u svoje doba Helio-

gabal i Tiberije, no one imadu i bijesnih hirova. Kad je neka ci¬ 

vilizacija zrela, da im padne u ruke, ona je previše izložena slu¬ 

čaju, a da bi mogla dugo potrajati. Ako bi išta moglo malo usporiti 

čas uništenja, bila bi to upravo krajnja pokretljivost mišljenja i sve 

veći nehaj gomila prema svakom općenitom vjerovanju. 

TREĆA KNJIGA. 

Klasifikacija i opis raznih kategorija 

gomili 

PRVO POGLAVLJE. 

Klasifikacija gomila. 

Općenita razdioba gomila. — Njihova klasifikacija. — § 1. 

H e t e r o g e n e  g o m i l e . — Kako se one razlikuju. — Utjecaj 

plemena. — Duša gomile jest to slabija, što je jača duša plemena. 

- Duša plemena predočuje stanje civilizacije, a duša gomile stanje 

barbarstva. — § 2.  H o m o g e n e  g o m i l e . — Razdioba homo¬ 

genih gomila. — Sekte, kaste i klase.) 

Naprijed smo opisali općenite karaktere, koji su zajednički 

psihološkim gomilama. Ostaje nam, da iznesemo posebne karak¬ 

tere, koji se priključuju općim karakterima, prema raznim katego¬ 

rijama zajednica, kad se one, pod utjecajem podesnih podražaja 

promeću u gomilu. 

Pozabavimo se najprije s nekoliko riječi klasifikacijom 

gomila. 

89 

Polazna točka bit će nam obično mnoštvo. Najniži se oblik 

mnoštva javlja, kad je ono sastavljeno od pojedinaca, koji pripa­

daju raznim plemenima. U ovoga nema drugih zajedničkih veza, 

nego volja poglavice, koja se više ili manje štuje. Kao tip takvih 

mnoštava mogu se postaviti barbari sasvim različitih porekla, koji 

su više vijekova provaljivali u rimsko carstvo. 

Iznad ovih množina različitih plemena nalaze se one, koje 

su pod utjecajem izvjesnih faktora stekle zajedničke karaktere i 

napokon sačinile pleme. One će predočiti specijalne značajke go­

mila, no ovim će značajkama više ili manje gospodovati plemenske 

osobine. 

Ove dvije kategorije množina mogu se pod utjecajem faktora, 

koje smo u ovom djelu proučili, pretvoriti u organizirane ili psiho-, 

loške gomile. U tim organiziranim gomilama moći ćemo utvrditi 

slijedeću razdiobu: 

1.  A n o n i m n e . (Na priliku ulične 

A. Gomile gomile.) 

heterogene 2.  N e a n o n i m n e . (Porote, parla­

mentarne skupštine itd.) 

1.  S e k t e . (Političke sekte, religi­

ozne sekte itd.) 

B. Gomile 2. K a s t e. (Vojnička kasta, sveće-

homogene nička kasta, radničke kaste itd.) 

3.  K l a s e . (Gradjanska klasa, se­

ljačke klase itd.) 

Označimo s nekoliko riječi razne karaktere ovih različitih 

kategorija gomila. 

§ 1. — Heterogene gomile. 

Ovo su one zajednice, kojih smo karaktere ispitali u ovoj 

knjizi. One se sastoje od bilo kakvih pojedinaca, bez obzira na za­

nimanje i inteligenciju. 

Znamo, da se samom činjenicom, kad ljudi sačinjavaju uzbu-

djenu gomilu, njihova zajednička psihologija bitno razlikuje od 

njihove individualne psihologije i da ih ni inteligencija ne izu­

zima iz toga razlikovanja. Vidjeli smo, da u zajednicama inteli­

gencija ne igra nikakve uloge. Tu rade samo nesvijesni osjećaji. 

Jedan osnovni faktor, pleme, čini, da se različite heterogene 

gomile dosta duboko medjusobno razlikuju. 

---