Ursula Legvin, leva ruka tame
Yüklə 2,7 Kb. Pdf görüntüsü
|
Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 6 mno{tvu. To je on, pogledaj, eno izaslanika. Razume se, bio je to deo mog posla, ali deo koji mi je padao sve te`e, a ne lak{e, kako je vreme prolazilo; sve ~e{}e sam `udeo za anonimno{}u, `udeo za tim da se ne razlikujem od drugih. ^eznuo sam da budem kao i svi ostali. Pro{ao sam nekoliko blokova Ulicom pivnica, a zatim sam skrenuo prema mom stani{tu; najednom, kada se gomila oko mene ve} proredila, ustanovio sam da pored mene kora~a Tibe. "Besprekorna svetkovina", re~e kraljev ro|ak, osmehnuv{i mi se. Njegovi duga~ki, ~isti, `uti zubi pojavljivali su se i nestajali na `utom licu svom pro{aranom, iako on jo{ nije bio za{ao u godine, blagim, mekim borama." "Dobro znamenje za uspeh nove luke", rekoh." "Sasvim tako." Ponovo zubi. "Svetkovina postavljanja zavr{nog kamena najupe~atljiviji je..." "Sasvim tako. Ta svetkovina do{la je do nas iz Daleke davnine. Ali nema sumnje da vam je lord Estraven to ve} sve rastuma~io." "Lord Esrtaven je veoma predusretljiv." Poku{avao sam da govorim jednostavno, ali sve {to sam kazao Tibeu kao da je imalo dvostruko zna~enje. "Oh, veoma, doista", re~e Tibe. "Lord Estraven je uistinu znamenit po svojoj ljubaznosti prema strancima." Ponovo se osmehnuo, a svaki zub je izgledao kao da ima po jedno zna~enje, po dva, ~itavo mno{tvo, trideset dva razli~ita zna~enja. " Malo je stranaca tako strano kao {to sam to ja, lorde Tibe. Veoma sam zahvalan na predusretljivosti." "Sasvim tako, sasvim tako! A zahvalnost je otmeno, retko ose}anje, koje su pesnici ne{tedimice oven~avali slavom. Znatno re|e od svega drugog ovde u Erenrangu, nesumnjivo zato {to nema pro|u. @ivimo u grubom dobu, nezahvalnom. Stvari nisu vi{e onakve kakve su bile u vreme na{ih dedova, zar ne?" "To mi je malo poznato, ser, ali sli~ne `alopojke ~uo sam i na drugim svetovima." Tibe je nekoliko trenutaka netremice zurio u mene, kao da nastoji da ustanovi da li sam skrenuo pame}u. Zatim ponovo izlo`i svoje duga~ke, `ute zube. "Ah, da! Sasvim tako! Stalno gubim iz vida da vi dolazite sa druge planete. Ali, svakako, vi na to nikad ne zaboravljate. Premda, nesumnjivo, imali biste znatno sre|eniji, jednostavniji i bezbedniji `ivot ovde u Erenrangu kada biste to mogli da smetnete s uma, a? Sasvim tako! Evo mojih kola, nalo`io sam da me ~ekaju ovde, po strani. Voleo bih da mogu da vas povezem do va{eg ostrva, ali mora}u da se li{im tog zadovoljstva, budu}i da uskoro treba da se pojavim u kraljevoj ku}i, a kako ka`e poslovica, siroma{ni ro|aci valja da sti`u na vreme, a? Sasvim tako!" re~e kraljev ro|ak, ulaze}i u mala, crna, elektri~na kola i uputiv{i mi jo{ jednu nisku zuba preko ramena, sa koprenom bora koja kao da mu je prekrivala o~i. Pe{ice sam oti{ao do mog ostrva. Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 7 sadr`e od dvadeset do dve stotine privatnih soba; ishrana je zajedni~ka; neka se vode kao hoteli, druga kao zadru`ne zajednice, dok tre}a predstavljaju me{avinu prve dve vrste. Ostrva su nesumnjivo prilago|eni gradski oblik temeljne karhidske institucije Ognji{ta, premda im, razume se, nedostaje mesna i rodoslovna postojanost ovog vida zajednice.> Po{to su se nedavno otopili i poslednji zimski snegovi, sa vrta pred ku}om nestalo je belog pokrova, a zimska vrata, na visini od deset stopa iznad tla, staja}e sada zatvorena nekoliko meseci, dok se ne vrate jesen i duboki snegovi. Iza ugla zgrade, u blatu, ledu i ranom, mekom, bujnom, proletnjem rastinju ba{te stajao je jedan mladi par i razgovarao. Dr`ali su se za desne ruke. Bili su u prvoj fazi kemera. Krupne, meke pahiljice igrale su oko njih dok su bosonogi stajali u ledenom blatu, prepletenih prstiju, o~iju samo jedno za drugo. Prole}e na Zimi. U`inao sam na mom ostrvu, a kada su gongovi na Remnijevoj kuli otkucali ~etvrti ~as, bio sam u dvorcu, spreman za ve~eru. Karhi|ani imaju ~etiri glavna obroka dnevno, doru~ak, ru~ak, u`inu i ve~eru, ali i koriste svaku priliku da jo{ ne{to gricnu i prezalogaje u me|uvremenu. Na Zimi nema velikih, mesnatih `ivotinja, kao ni proizvoda dobijenih od sisara: mleka, maslaca i sira; jedine namirnice koje obiluju belan~evinama i ugljenim hidratima jesu razne vrste jaja, ribe i ko{tunjavog vo}a, kao i hainske `itarice. Mr{ava ishrana za o{tru klimu, {to nala`e da se hrana unosi ~esto u organizam. U po~etku se u mene uvre`ila navika da jedem maltene svakih nekoliko minuta. Tek kasnije te godine ustanovio sam da su Getenjani usavr{ili tehniku ne samo neprekidnog obedovanja ve} isto tako neograni~enog gladovanja. Sneg je i dalje padao, blaga proletnja vejavica, znatno prijatnija od neumoljive ki{e Otapanja koje tek {to je minulo. Stigao sam do dvorca i pro{ao kroz njega u utihloj, bledoj tami, punoj sne`nih pahuljica, samo jednom zalutav{i. Dvorac Erenranga prdstavlja, u stvari, grad u gradu, zidinama ogra|en mete` palata, kula, vrtova, dvori{ta, manastira, zasvo|enih mostova, nezasvo|enih tunelskih prolaza, {umaraka i tamnica po zamkovima - tvorevina vi{evekovne paranoje velikih razmera. Nad svim tim uzdi`u se tmurni, crveni, kitnjasti zidovi kraljevske ku}e, u kojoj, iako je u neprekidnoj upotrebi, ne `ivi niko drugi do kralj. Svi ostali, posluga, osoblje, lordovi, ministri, ~lanovi skup{tine i ko ve} ne, spavaju u drugim palatama, utvr|enjima, zamkovima, barakama i ku}ama unutar zidina. Kao znak kraljeve posebne naklonosti, Estraven je obitavao u takozvanoj Ugaonoj crvenoj nastambi; bila je to ku}a sagra|ena pre ~etiri stotine ~etrdeset godina za Harmesa, omiljenog kemera Emrana III, ~ija se lepota jo{ veli~a i koga su pla}enici unutra{nje klike oteli, osakatili i na~inili maloumnikom. Emran III umro je ~etrdeset godina posle toga i dalje iskaljuju}i osvetni~ki bes na svojoj nesre}noj zemlji: Emran Zlehudi. Tragedija je tako stara da je njen u`as ve} izbledeo, a samo izvestan duh verolomstva i sete i dalje lebdi me|u kamenim zidovima i senima ku}e. Vrt je bio neveliki i ogra|en zidom; stabla serema stajala su nadvijena nad jedan mali kameni bazen. U prigu{enim prugama svetlosti koje su dopirale sa prozora ku}e mogao sam da razaberem sne`ne pahuljice i vlaknaste, bele grumuljice spora drve}a kako zajedno meko padaju na tamnu povr{inu vode. Estraven je stajao i ~ekao me, gologlav i Yüklə 2,7 Kb. Dostları ilə paylaş:
|