Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 527 ~ 

 

„začetnik pada vaseljenskog pravoslavlja i oruđe u rukama masonerije”, u ovom delu se navode reči Vladimira Mosa: 

„Trebalo bi da  se  doda  da  je  Metaksakis  postao  mason  početkom  1909.  godine.  U  zvaničnom  biltenu  velike 

masonske lože Grčke 1967. godine objavljeno je pohvalno slovo masonu Meletiju u kome se kaže: „Kada je prvi put 

došao u Istambul (1906) on je uspostavio poznanstvo sa masonima... Ti ljudi... su mu u vreme njegove druge posete 

Istambulu (1908) predložili da i sam postane mason... On je pitao svoje kolege, u koje je imao poverenja, da mu 

pruže neke informacije o masoneriji, kako bi mogao da donese odluku... I krene za primerom tolikih engleskih i 

drugih stranih episkopa, da sazna i da sam bude posvećen u tajne koje skriva masonerija. Stupio je u kontakt sa 

ložom „Harmonija” u Istanbulu... i tako je Meletije primio masonsko posvećenje početkom 1909 godine. Malo je 

onih  koji  su  poput  brata  Meletija  masonstvo  u  toj  meri  učinili  svrhom  svoga  života,  svih  svojih  dana.  Prema 

masonskom časopisu „Pythagoras – Gnomon”, Meletije je stupio u ložu „Harmonija” u Konstantinopolju 15. marta 

1910,  da  bi  kasnije  dostigao  najviši  (trideset  treći  stepen).  Meletije  Metaksakis  je  najpre  u  novembru  1918.  g. 

intronizovan za Atinskog arhiepiskopa, ali je tri godine kasnije svrgnut zbog niza nekanonskih postupaka i stvaranja 

raskola. Interesantno je da je Sinod Grčke Pravoslavne Crkve tada (29. dec. 1921. g.) zapretio da će svrgnuti svakog 

ko bude sledio Metaksakisa. No zahvaljujući političkoj moći masonerije Metaksakis je samo mesec dana kasnije, 

dakle u januaru 1922. g. postao Carigradski patrijarh. Time je masonerija uspostavila vlast nad prvom patrijaršijom 

u Pravoslavlju, što joj je pružilo mogućnost da do dana današnjeg vrši veliki uticaj na pomesne Pravoslavne Crkve u 

cilju prihvatanja jeretičkog kursa.” 

Rivera, Alberto je u susretu sa masonskim simbolom kod svoga starešine doneo odluku da napusti rimokatoličku 

instituciju: „Pozvali su me na tajnu crnu misu, koju je vodio jedan od viših pretpostavljenih jezuita u samostanu na 

severu Španije. Kada sam se poklonio da poljubim njegov prsten, opazio sam simbol od kog mi se zaledila krv. Bio 

je to masonski simbol. To je bila stvar koju sam mrzeo i protiv koje mi je bilo dano da se borim. Sve se 

rušilo. Saznao sam da je crni papa (jezuitski general koji je stvarni poglavar RKC a upravlja iz senke) takođe mason i 

član  španske  teističke  stranke.  Dobio  sam  vrtoglavicu  kad  sam  saznao  da  je  jezuitski  general  u  tesnoj  vezi  sa 

Iluminatima iz Londona. Ignacije Lojola, osnivač jezuitskog reda, bio je član Iluminata. Nije samo masonerija ono u 

šta sve više sumnjaju vernici, već tu ima i drugih tragova tajnih društava, pre svega Templara i Malteških Vitezova, 

koji su takođe tajna, okultna društva, u koja se prima samo elita. Elita, kao u Egiptu, Vavilonu, Rimu… Ljudi koji 

dobro paze ima da primete simbole tih tajnih društava u crkvama i na odorama sveštenika: 

 

 

 

 

Mađarski nacisti „Nyilaskeresztes Párt“ ili „strelasti krstovi” i  

isti takav krst na odori sveštenika, ustvari krst Sv. Sebastijana 

 

---

~ 528 ~ 

 

Mitropolit iz Rusije bio gost malteških vitezova 

(red sv. Jovana). Primetićete krst takozvanih 

„hospitalaca“ na mitropolitovim grudima. 

 

 

Hetitski simbol sunca 

 

 

 

 

 

Šta stoji iza ovog prikaza Isusa Hrista u Dečanima? 

 

  

Kragujevac 

– 

tevtonski  krst  na 

podu crkve 

 

 

 

 

Svi ovi simboli, a i drugi koji nisu ovde prikazani, a mogu se naći kod masona, Templara, Rozenkrojcera, Malteških 

Vitezova pozivaju na zabrinutost a i daju odgovor zašto sveštenstvo ne brine o duhovnosti naroda. Zato što ni samo 

nije duhovno i nema šta ni drugima da pruži, osim fasade, imena i ceremonija, koje su opet rezervisane samo za 

gradove, dok je u selima samo rutina. I zato što ide putem koji su mu zacrtali drugi – ka Svetskoj nad – crkvi, koja 

neće  imati  opozicije  i  kojoj  će  morati  da  se  poklone  svi,  kao  vernici  crkve  Novog  Doba  Vodolije.  Otuda  tolika 

geometrijska masonska i Templarska simbolika, pored pomenute simbolike kulta Sunca, koja je u crkvu ušla od 

vremena Konstantina. Jako malo ljudi može da primeti ove simbole koji se kriju na freskama, ikonama, arhitekturi 

fasada, podovima, jer se mase usmeravaju da budu pasivni posmatrači a ne učesnici. Većina je postala pasivna čak 

---

~ 529 ~ 

 

i po pitanju svog života, i putem TV manipulacije je dresirana da se poistovećuje sa svojim TV idolima, sportistima, 

glumcima, pevačima i ostalim dobro plaćenim klovnovima globalnog i likalnog cirkusa. Masa ne primećuje da se 

državna crkva transformiše u jednu od pod – religija globalne nad – crkve religije Novog Doba. Crkve počinju da liče 

na masonske tabernakle i novodobaške „molitvene” sale pune geometrijskih simbola, zvezda, krugova podeljenih 

baš na 12 delova, kvadrata, krstova u krugu, oktagona, heksagrama. Ukoliko je neka građevina bez te simbolike, 

biće „obnovljena” kao crkva na Oplencu, Hilandar ili Saborna crkva u Nišu. 

 

 

Kakovo, metoh manastira Hilandar, Atos. Svevideće oko u heksagramu, sve u krugu 

 

Kako baš 12? Kažu 12 apostola, a svaki čitalac biblije zna da je apostola bilo 12 u dva kratka perioda. U prvom 

periodu ih je bilo 12 uz Isusa, kada je sa njima bio Juda. Nakon Jude ih je bilo 11, dok im se nije pridružio Matej (Dela 

Apostola 1. 26). Nakon toga se pridružio i Pavle (dela apostola 9. 15). Prvi je stradao Jakov (Dela apostola 12.2). 

Opet ih je bilo 12, ali ako se držimo pravoslavnog verovanja u besmrtnu dušu, onda bi na nebu trebalo biti 13 

apostola? Jedini odgovor na večite simbole podeljene na 12 delova je da su to simboli zodijaka. Kao što odavno 

pominjano  svevideće  oko,  takođe  masonsko  okultni  simbol,  ali  pominjan  u  kontekstu  kulta  sunca  nikako  ne 

predstavlja Boga Oca. 

Manje je bitno sada se baviti aferama u SPC jer to imaju sve crkve i verske  zajednice. Pedofilska afera oko 

episkopa Pahomija, o kojoj je sveštenik Žarko Gavrilović javno govorio, i koja nikada nije dobila sudski epilog je kap 

u  moru,  i  grešni  Pahomije  je  mnogo  manji  problem  od  ovog  modifikovanja  velike  crkve  i  njene  totalne 

nezainteresovanosti za moralno i duhovno stanje naroda. Sveštenik u penziji Žarko Gavrilović, neka vrsta modernog 

Đirolama Savonarole je izjavio:“Mislim da je ovo zlo zvano homoseksualizam, uz pridruženo pedofilstvo, uhvatilo 

velikog korena u vrhovima Crkve i države, kao i svaki korov koji se širi onde gde se ne seje i ne neguje. Ja sam još 

pre deset godina počeo da ukazujem na ovu pošast, koja se kosi sa Biblijom, kanonima Crkve i učenjem svetih otaca. 

Međutim,  moj  je  glas  ostao  glas  vapijućeg  u  pustinji.  Prošle  godine  sam  učestvovao  u  organizovanju  otpora 

takozvanoj „gej-paradi“ u Beogradu, i niko me iz Crkve nije podržao. Naprotiv, mnogi iz Crkve su me osudili, a kako 

nezvanično čujem, jedan od visokih crkvenih ljudi pomogao je finansijski da se ova „gej-parada“ sprovede.” Ovaj 

sveštenik, kao i mnogi iskreni sveštenici i vernici u SPC sve ovo znaju. Ukoliko dakle povežemo pretnje Svetom 

---