Fondeko svijet

FONDEKO SVIJET/34/2011.

20

voda i energija

prof. dr. tarik Kupusović

J

oš od najstarijih vremena, ljudi su po-

znavali važnost veza između energije i 

vode. Grčkom filozofu Empedocles-u se 

pripisuje da je kao fundamentalne kompo-

nente svega postojećeg prepoznao:

- Vodu;

- Zemlju;

- Vazduh i 

- Vatru.

Voda i energija su dva ključna elementa mo-

derne civilizacije. Bez vode i energije, ljudi 

umiru. Bez njih nema hrane, nema poslova; 

stanovi, škole ili uredi su neupotrebljivi.

U transformaciji, odnosno proizvodnji ener-

gije, voda je neophodna:

- U hidroenergetici; 

- Za hlađenje kod termo i nuklearnih elek-

trana;

- U rudarstvu i ekstrakciji energetskih mi-

nerala;

- U proizvodnji goriva – fosilnih i većine ob-

novljivih;

- U kontroli emisija.

Proizvodnja, transport, distribucija i krajnje 

korištenje vode, treba energiju za:

- Zahvatanje podzemnih i površinskih voda.

- Tretman,

- Pumpanje;

četiri stotine KonCesija 

ZA MALE ELEKTRANE

Voda i energija su dva kritična resursa, nerazdvojivo i recipročno povezana: 

proizvodnja energija traži mnogo vode, dok su distribucija i tretman vode 

jednako zavisni od sigurnog snabdijevanja energijom, i to po niskoj cijeni

- Prenos i transport; te

- Prilagođavanje krajnjoj upotrebi.

Kao što rastu potrebe za energijom, tako ra-

stu i potrebe za vodom. Pošto rast populaci-

je dovodi do porasta potražnje za oba resur-

sa, potražnja za vodom i energijom raste u 

približno istim procentima, i najčešće u 

istim geografskim područjima. Dakle, ra-

zvoj potreba za energijom dovodi do novih 

potreba za vodom. Porast potreba za vodo-

snabdijevanjem i tretmanom voda poveća-

va potrebe za energijom.

Monitoring i projekcije klimatskih promje-

na obiluju dokazima o osjetljivosti vodnih 

resursa, sa širokim posljedicama na ljudsko 

društvo i ekosisteme. Stabilnost i sigurnost 

ekonomske situacije bitno zavisi od održi-

vog snabdijevanja i energijom i vodom. 

Voda i energija su dva kritična resursa, ne-

razdvojivo i recipročno povezana: proizvod-

nja energija traži mnogo vode, dok su distri-

bucija i tretman vode jednako zavisni od 

sigurnog snabdijevanja energijom, i to po 

niskoj cijeni. Dakle, voda je potrebna za ge-

nerisanje energije, a energija je neophodna 

za isporuku vode – oba resursa ograničava-

ju jedan drugog i oba postaju oskudna i sve 

skuplja.

Globalna energijska situacija 

i perspektive

Energijski resursi i njihova potrošnja su ve-

oma blisko povezani s kvalitetom okoliša i 

drugim vitalnim resursima kao što su voda i 

hrana. Zato se energijska situacija mora gle-

dati u tom kontekstu. Od ukupne potrošnje 

primarne energije, 40% otpada na struju. 

Potrošnja energije u svijetu po sektorima je:

- Industrija, 30%;

- Transport, 29%;

- Stanovanje, 22% i 

- Poslovanje, 19%.

Nakon svjetskog pada od 1,1% u 2009, koji 

je došao nakon konzistentnog rasta, upo-

treba energije je u 2010. povećana za 5,6%, 

kao posljedica djelimičnog oporavka od 

krize.

Odnos potvrđenih rezervi fosilnih goriva 

prema godišnjoj proizvodnji ostaje približ-

no konstantan: oko 40 godina za naftu (za-

pravo raste od 40 prije 25 godina, na 47 u 

2010 !), oko 60 za gas, te preko 120 za ugalj. 

Očigledno je da postoje rezerve nafte i gasa 

za ovo stoljeće, te uglja za dva ili više stoljeća 

(Noam Lior: Sustainable Energy Deve-

lopment: The Present (2011) Situation and 

Possible Paths to the Future, SDEWES Con-

Mini elektrana u Mehurićima

---

21

FONDEKO SVIJET/34/2011.

voda i energija

FONDEKO SVIJET/34/2011.

ference, Dubrovnik, 2011). Katranski pije-

sak i naftni škriljci postaju atraktivniji i sve 

se više eksploatišu. Rezerve se procjenjuju 

na količine koje vjerovatno prevazilaze kla-

sična nalazišta nafte i gasa. Nuklearne elek-

trane proizvode oko 14% svjetske proizvod-

nje električne energije; broj reaktora rastao 

je veoma sporo, ali je nedavna katastrofa u 

Japanu dovela do potpunog zastoja u izgrad-

nji i razvoju nuklearnih elektrana. U Ameri-

ci je čak zaustavljena i izgradnja „Yucca Mo-

untain“ skladišta za dugoročno odlaganje 

nuklearnog otpada.

Obnovljivi izvori energije mogli bi zadovo-

ljiti barem za dva reda veličine više od da-

našnjih potreba, ali sa nesagledivim poslje-

dicama koje bi iz toga proizašle. Vjetar, 

geotermalna i solarna energija, biomasa i 

energija iz čvrstog otpada, zadovoljava da-

nas tek 1,8% svjetske potrošnje. Povremene 

lažne i nenaučne promocije obnovljivih 

izvora energije, u kojima se obično naglaša-

va samo stopa rasta, a ne realistčne, nesub-

vencionirane cijene i sveukupna održivost i 

eksternalije, računajući na sentimentalnost 

javnosti i ponekad čak nedokazano demoni-

ziranje i praktičan značaj konkurentnih 

konvencionalnih izvora energije, mogu jako 

mnogo štetiti kredibilitetu ovih vitalno važ-

nih izvora energije (Lior, 2011.).

Najočitiji izazov je porast potreba za električ-

nom energijom (elektro i hibridni automobi-

li, porast standarda u Kini i Indiji), globalno 

za 5,9% u 2010, pri tome u Americi za 4,3%, 

EU 3,7%, Indiji 6,0% te u Kini najviše, 13,2%. 

Kao iznenađujući kuriozitet, u Kini se u pro-

sjeku svake sedmice pušta u pogon jedna ter-

moelektrana na ugalj od 1.000 MW ! Pošto 

postoji obilje uglja u Kini, Americi, dijelu 

Evrope, Indiji i Australiji, te relativno niska 

cijena proizvodnje energije uz bitno smanje-

nje emisija štetnih gasova u postrojenjima s 

kombinovanim ciklusom s gasom (CC), ta-

kozvani „čisti ugalj“ je dostojan izazov, odno-

sno alternativa za proivodnju energije u na-

rednih 50 do 100 godina (Lior, 2011.).

voda i hrana

Snabdijevanje svježom vodom i hranom u 

svijetu je u krizi. Jednom od 8 ljudi na pla-

neti nedostaje sigurne pitke vode, 1 od 2 

nema odgovarajuću odvodnju otpadne 

vode i sakupljanja i tretiranja čvrstog otpa-

da, 1 od 7 je veoma pothranjen. Energija, 

voda i hrana su jako međuzavisni. Konver-

zija na bio-goriva može značajno ugroziti 

proizvodnju hrane i snabdijevanje vodom, 

a sigurno dovodi do povećanja njihovih ci-

jena, posebno ako se radi o većim količina-

ma. Planetarni index života („Living Pla-

net Index“) je od 1970. opao za 30%, a 

Ekološki otisak („Ecological Footprint“) 

porastao je 2,4 puta u istom periodu. Izgle-

da da na Planeti mnogo brže uništavamo 

prirodni okoliš, nego što trošimo resurse 

(„We seem to be running out of envi-

ronment much faster than out of resour-

ces“, WWF, Living Planet Report 2010.).

pitanja na koja se moraju 

tražiti odgovori

- Koje su potrebe za energijom da bi se voda 

zahvatila, akumulirala, preradila, isporuči-

la, te nakon upotrebe tretirala i disponirala, 

i to na subregionalnom, državnom i regio-

nalnom nivou?

- Koje će se klimatske i hidrološke promjene 

desiti – ekstremni sušni i poplavni talasi, 

koji će imati velike implikacije na potražnju 

za energijom?

- Kako će razvoj upotrebe, krajnjeg korište-

nja i tretmana voda uticati na potrebe za 

energijom?

- Kako će se i koliko moći unaprijediti efika-

snost korištenja i štednje voda, da bi se sma-

njila potrošnja energije?

- Kako se može unaprijediti efikasnost kori-

štenja energije i vode istovremeno?

Gdje je tu BiH ?

Ukupna potrošnja primarne energije u BiH 

u 2009. je iznosila 1,49 toe/stanovniku, 

dok je svjetski prosjek bio 1,82 toe/stanov-

niku, a zemalja OECD-a 4,64 toe/po sta-

novniku. Potrošnja energije po jedinici 

BDP u BiH iznosi 0,77 toe/000 2000$

*

, što 

je trostruko više od svjetskog prosjeka (In-

ternational Energy Agency, 2009). Dakle, 

energiju rasipamo, približno kao i vodu, jer 

je u većini vodovoda u BiH isporučena i 

naplaćena količina vode dvostruko manja 

od nenaplaćene !

Osnovni elektroenergetski parametri u BiH u 

periodu 2006.-2010. (DERK, 2010) pokazuju 

da je proizvodnja električne energije u 2010. 

u hidroelektranama za 0,6 % premašila proi-

zvodnju u termoelektranama, koja je domi-

nirala prethodnih godina. Proizvodnja u hi-

droelektranama u 2010. je porasla za 22,6% u 

odnosu na 2009. Povoljan hidro-energetski 

režim je rezultirao povećanom proizvod-

njom, a viškovi električne energije uglavnom 

su rezultat smanjenja potrošnje u domaćoj 

industriji. Proizvodnja električne energije u 

2010. je dostigla 85% prijeratne proizvodnje.

Procjena potencijala obnovljivih izvora 

energije u BiH je ohrabrujuća. Može se oče-

kivati povećanje udjela ovih izvora u uku-

pnoj proizvodnji energetskog sektora. Vje-

tropark Mesihovina od 44 MW je u 

izgradnji, s očekivanim završetkom počet-

kom 2013. Stupanj iskorištenosti BiH hidro-

potencijala je samo oko 40% procijenjenog 

ekonomskog potencijala. Do sada je odo-

breno oko 400 koncesija za izgradnju malih 

hidrocentrala. Procenat proizvedene elek-

trične energije iz vodnih resursa u 2010. od 

oko 50% čini relativno veoma visok udio 

obnovljivih izvora energije.

Povećanje energetske efikasnosti u BiH 

predstavlja jedan od najznačajnijih priorite-

ta, jer tu značajno zaostajemo za EU prosje-

kom. Oko 20% BDP u 2008. je utrošeno za 

energiju, što je tri puta više od iznosa u ze-

mljama EU (UNDP BiH). 57% energije po-

trošene u BiH u 2008. otpada na zgradarstvo 

(domaćinstva i uslužni objekti), što je znat-

no više od EU prosjeka. Primjenom mjera 

energetske efikasnosti, potrošnja finalne 

energije domaćinstava se može smanjiti do 

2020. na 40% i tako približiti aktualnom eu-

ropskom prosjeku. Nadalje, moguće su ušte-

de goriva u sektoru transporta do 2020. od 

8% u odnosu na potrošnju iz 2005. (Studija 

energetskog sektora BiH, 2008 Modul 12).

Može se reći da je u BiH: 

- Proizvodnja i potrošnja energije mala i 

neefikasna, samo 32% u odnosu na EU pro-

sjek ili 87% svjetskog prosjeka;

- Korištenje voda je ekstremno malo i neefi-

kasno, samo oko 0,5%, u odnosu na EU pro-

sjek od 20%;

- Tretman otpadnih voda i zaštita izvorišta 

pitkih voda je na izuzetno niskom nivou;

- Prirodni resursi (voda, ugalj, vjetar ...) su u 

stvari bezvrijedni, ako se ne koriste!

- Razvoj BiH očigledno nije održiv, ali bez 

razvoja, ostavljamo sve budućim generacija-

ma, pa nećemo nikada dostići održivi ra-

zvoj! 

energija, voda i hrana 

su jako međuzavisni. 

Konverzija na bio-gori-

va može značajno ugro-

ziti proizvodnju hrane i 

snabdijevanje vodom, a 

sigurno dovodi do pove-

ćanja njihovih cijena, 

posebno ako se radi o 

većim količinama.

Mini elektrana u Mehurićima

Akumuliranje energije 

akumuliranjem vode, radi 

kompenziranja fluktuacija 

drugih oblika obnovljivih 

izvora energije 

(Duić, SDEWES, 2011.).

---