Van redno izdanje

58 

način izvesti sredstva, koja su kadra impresionirati dušu. Mi već 

i dosad znamo, što snažno djeluje na ubrazilju gomili, poznajemo 

moć i prenosivost sugestija, naročito onih, koje se javljaju u obliku 

slika. No budući da sugestije mogu biti vrlo različnih porekla, 

mogu i faktori, koji su podobni da djeluju na dušu gomila biti 

dosta različiti. Zato je potrebno, da ih odijeljeno ispitamo. To nije 

beskorisni studij. Gomile su donekle kao sfinga iz dnevne bajke: 

valja umjeti riješiti probleme, koje nam stavlja njihova psiholo¬ 

gija ili lebdjeti u pogibli, da će nas one progutati. 

§ 1. — Slike, riječi i formule. 

Proučavajući uobrazilju gomila, vidjeli smo, da na nju dje¬ 

luju naročito slike. Ovim se slikama uvijek ne raspolaže, no 

moguće je izazvati ih shodnom upotrebom riječi i formula. Ako 

se vješto upotrijebe, imaju one svu tajanstvenu moć, koju su im 

nekad pridavali čarobnjaci. One dižu u duši gomila najstrašnije* 

oluje, a znadu ih i utišati. Od samih kostiju ljudi, koji su pali 

žrtvom moći riječi i formula, dala bi se podići mnogo viša pira¬ 

mida, nego što je ona staroga Kheopsa. 

Moć riječi vezana je uz slike, koje one pobudjuju, a sasvim 

neovisna o njihovom zbiljskom značenju. Ponekad imadu riječi 

najgore definiranog smisla najviše djelovanja. Kao na priliku na¬ 

zivi: demokracija, socijalizam, jednakost, sloboda itd., kojih je 

smisao tako neodredjen, da ne bi dostajale debele knjige, da se 

odredi. A ipak nema sumnje, da se neka čarobna moć veže uz 

kratke slogove tih riječi, kao da se u njima nalazi riješenje svih 

problema. One stapaju u sebi najrazličitije nesvijesne težnje i nadu 

u njihovo ostvarenje. 

Razum i argumenti ne bi se mogli boriti protiv izvjesnih 

riječi i izvjesnih formula. One se s tolikom pobožnošću izriču 

pred gomilama i čim su izrečene, lica se napune počitanja i glave 

se prigibaju. Mnogi ih smatraju kao sile prirode, kao nadnaravne 

moći. One bude u dušama veličajne i neodredjene slike, no i sama 

ta neodredjenost uvećava im tajanstvenu moć. One su tajanstvena 

božanstva sakrivena iza svetišta, kojima se vjernik drhćući pri-

bližuje. 

Budući da su slike, što ih bude riječi, neovisne o svom 

smislu, mijenjaju se iz doba u doba, od naroda u narod, zadržava¬ 

jući indentičnost formula. Izvjesnim riječima priključuju se pro-

59 

lažno izvjesne slike: riječ je samo puce, na koje valja pritisnuti, 

da se pojave. 

Svaka riječ i formula nije kadra, da budi slike, a ima ih, 

koje su budile slike, ali su se otrčale, pa ne bude više ništa u 

duhu. One tada postaju pusti zvuči, kojima je glavna korisnost, 

da riješe onoga, koji ih upotrebljava, od obveze, da misli. Mala 

zaliha formula i fraza, naučenih za mladosti, pruža nam sve, što 

trebamo, da prodjemo kroz život, bez dosadne potrebe, da o makar 

čemu razmišljamo. 

Kad se promatra koji odredjeni jezik, opaža se, da se riječi, 

od kojih je sastavljen, dosta lagano mijenjaju tokom godina; no 

zato se neprestano mijenjaju slike, koje one bude ili smisao, koji 

se uz njih veže. Zato sam u jednom svom djelu došao do za¬ 

ključka, da je potpun prijevod nekog jezika, pogotovo, kad se radi 

o mrtvim narodima, sasvim nemoguć. Što mi zapravo činimo, kad 

zamjenjujemo koji francuski termin latinskim, grčkim ili sans-

kritskim nazivom ili kad nastojimo shvatiti knjigu, koja je našim 

rodjenim jezikom napisana prije dva ili tri vijeka? Naprosto za¬ 

mjenjujemo slike i ideje, koje je moderni život ulio u našu inteli¬ 

genciju, sasvim različitim pojmovima, i slikama, koje je stari 

život ulio u dušu plemena, koja su živjela u prilikama bez ikakve 

analogije s našima. Kad su ljudi revolucije mislili, da nasljeduju 

Grke i Rimljane, nisu li zapravo pridavali stranim riječima smisao 

koji one nisu nikad imale. Kakva je sličnost mogla postojati 

izmedju uredbi Grka i onih, koje danas označuju odgovarajuće 

riječi? Što je onda bila republika, nego bitno aristokratska uredba, 

sastavljena od malih despota, koji su vladali gomilom, držanom u 

najapsolutnijoj pokornosti. Te komunalne aristokracije, zasnovane 

na ropstvu, ne bi bez njega bile ni trenutka mogle postojati. 

A što je mogla značiti riječ sloboda prema onomu, što 

danas pod njom razumijemo, u vrijeme, kad se nije moglo ni slutiti 

o mogućnosti slobode misli i kad nije bilo većeg nedjela, nego 

raspravljati o bogovima, zakonima i običajima grada? Što je ozna¬ 

čivala riječ otadžbina u duši Atenjanina i Spartanca, već kult 

Atene ili Sparte, a nipošto Grčke, sastavljene od suparničkih gra¬ 

dova, koji su uvijek bili medjusobno zaraćeni. Ista riječ otadžbina, 

kakav je imala smisao kod starih Gala, razdijeljenih na supar¬ 

nička plemena raznih jezika i religije, koja je Cezar lako pokorio, 

jer je med njima uvijek imao saveznika. Tek Rim je dao Galiji 

otadžbinu, pošto ju je politički i vjerski ujedinio. No i da se ne 

---

61 

60 

vraćamo u tako daleku prošlost, već se naprosto prenesemo dva 

stoljeća unatrag, možemo li vjerovati, da su riječ otadžbina shva¬ 

ćali u današnjem njenom smislu francuski prinčevi, kao na priliku 

veliki Conde, koji su sklapali saveze s tudjincima protiv svojih 

suverena? A nije li ista ta riječ imala sasvim drugi smisao od 

modernoga emigrantima, koji su držali, da se pokoravaju zako¬ 

nima časti, boreći se protiv Francuske i koji su im se sa svoga 

gledišta ustinu i pokoravali, budući da je feudalni zakon vezao 

vazala gospodaru, a ne zemlji i jer je njima ondje bila prava 

otadžbina, gdje je bio suveren. 

Vrlo brojne su riječi, kojih se smisao ovako duboko mije¬ 

njao iz doba u doba, a koje tek nakon dugog upinjanja možemo 

danas shvaćati onako, kako su ih nekad shvaćali. S pravom se 

kaže, da valja mnogo čitati, da uzmognemo razumjeti samo to, 

Sto su po naše pretke značile riječi kralj i kraljevska porodica. 

A što je onda s još zamršenijim pojmovima! 

Prema tomu imadu riječi samo pokretna i prelazna zna¬ 

čenja, koja se mijenjaju iz doba u doba i od naroda u narod; i 

ako hoćemo njima utjecati na gomilu, moramo znati, koji smisao 

imadu one po gomilu u danom momentu, a ne koji su imale nekad 

i koji bi mogle imati po pojedince drugog duševnog sastava. 

Kad pak gomile uslijed političkih prevrata i promjenjenih 

vjerovanja napokon zamrze slike, što ih bude izvjesne riječi, prva 

je dužnost pravog državnika, da promijeni riječi, a da ne dira u 

same stvari, jer te su previše vezane o nasljedno ustrojstvo, a 

da bi se mogle mijenjati. Mudri Tocqueville već je davno primi¬ 

jetio, da se je rad konzulata i carstva sastojao poglavito u tome, 

da većinu prošlih uredbi zaodjene novim riječima, to jest, da 

smijeni riječi, koje su budile u uobrazilji gomila neprijatne slike, 

drugim riječima, kojih je novost sprečavala slične pobude. Poda¬ 

vanje priroda pretvorilo se u zemljarinu, solarina u porez na 

sol, obveza radnog podavanja u indirektne poreze, a razne pri¬ 

stojbe u zanatlijskom svijetu u obrtne poreze itd. 

Jedna od najhitnijih funkcija državnika sastoji se prema 

tomu u iznalaženju popularnih ili barem neutralnih imena za stvari, 

koje gomile ne mogu podnašati pod starim njihovim imenom. Moć 

riječi tako je velika, da dostaje vješto biranim riječima označiti 

najomraženije stvari, da ih gomile prihvate. Taine pravo primje¬ 

ćuje, da su Jakobinci, pozivajući se na riječi sloboda i bratstvo, 

koje su onda bile vrlo popularne, mogli »uvesti despotizam do-

s t o j a n Dahomeje, sudište, koje je naličilo na inkviziciju i ljudske 

hekatombe, slične  o n i m a u  s t a r o m u Mexiku«. Umjetnost onih, koji 

vladaju, sastoji se  k a o i odvjetnička vještina u vještom uprav¬ 

ljanju riječima. U tom je umjeću velika poteškoća, da u  i s t o m u 

d r u š t v u  i m a d u od veće česti iste riječi različito značenje za  r a z n e 

d r u š t v e n e slojeve.  O n i  p r i v i d n o upotrebljavaju iste riječi, ali  n i k a d 

n e  g o v o r e  i s t i m jezikom. 

U prijašnjim  p r i m j e r i m a uputili  s m o naročito na vrijeme, 

k a o na glavni faktor u mijenjanju  s m i s l a riječi. No  k a d  b i s m o 

j o š  p r i d o d a l i pleme, vidjeli  b i s m o , da u isto doba  k o d  n a r o d a 

j e d n a k e civilizacije, no različitih plemena, iste riječi vrlo često 

o d g o v a r a j u  s a s v i m oprječnim idejama.  O v e  s e  r a z l i k e  n e  m o g u 

shvatiti bez brojnih putovanja i zato se ovdje ne ću na njima 

zaustavljati.  I s t a k n u t ću  s a m o toliko, da  b a š one riječi, koje go¬ 

m i l e najviše upotrebljavaju,  i m a d u kod  r a z n i h  n a r o d a najrazličitiji 

s m i s a o .  T a k v e su na priliku riječi demokracija i socijalizam, koje 

se  d a n a s toliko upotrebljavaju. 

O n e  z a p r a v o odgovaraju  s a s v i m oprječnim idejama i sli¬ 

k a m a u  d u š a m a latinskim i u  d u š a m a anglo-saksonskim.  K o d La¬ 

tina riječ demokracija znači poglavito nestanak volje i inicijative 

pojedinca  p r e d  o n i m a zajednice, koju zastupa  d r ž a v a .  D r ž a v a je 

d u ž n a svime upravljati,  c e n t r a l i z i r a t i ,  m o n o p o l i z i r a t i i sve pro¬ 

izvoditi. Na nju se stalno upravljaju apeli svih  s t r a n a k a bez ra¬ 

zlike,  r a d i k a l a , socijalista ili  m o n a r h i s t a .  K o d Anglo-Saksonaca, 

n a r o č i t o u  A m e r i c i , znači  i s t a riječ demokracija  s a s v i m nešto 

protivno,  n a i m e intenzivni  r a z v o j volje j pojedinca, što manju 

vlast  d r ž a v e , kojoj izim  r e d a r s t v a , vojske i diplomatskih odnosa, 

ne preostaje nikakvo  d r u g o upravljanje, pa ni  n a s t a v a .  D a k l e jedna 

ista riječ znači  k o d jednog  n a r o d a nestanak individualne volje i 

inicijative, te  p r e m o ć  d r ž a v e , dok kod drugog znači svojski  r a z v o j 

te volje i inicijative bez ikakvog upletanja države.

1

) 

1 ) U djelu:  » P s i h o l o š k i  z a k o n i  e v o l u c i j e na¬ 

r o d a «  o p š i r n o  s a m  s e pozabavio  r a z l i k o m , koja dijeli demo¬ 

k r a t s k i ideal latinski od  d e m o k r a t s k o g ideala anglo-saksonskog. 

P a u l  B o u r g e t došao  j e u svojoj najnovijoj knjizi  » O u t r e  m e r < 

na  s a s v i m neovisan način i na osnovu svojih putovanja do gotovo 

istih zaključaka kao i ja. 

---