Regulatorni indeks
Yüklə 262,75 Kb. Pdf görüntüsü
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- REGULATORNO OPTEREĆENJE
- KOMPONENTA 5 – REGULATORNO OPTEREĆENJE Vrednost indikatora Učešće u komponenti 2015
REGULATORNI INDEKS SRBIJE www.naled-serbia.org 13
Prilikom izračunavanja drugog indikatora - indikator kašnjenja podzakonskih akata, morali smo da vodimo računa o predviđenim rokovima. Naime, kašnjenje od 30 dana nije isto ako je zakon predvideo rok od 3 meseca ili rok od jedne godine za donošenje podzakonskih akata. Ako bi se indikator zasnivao samo na tome da li je propis donet u zakonom predviđenom roku, svi bi imali podsticaj da koriste nerealno duge rokove kako bi uvek ispunili vremenski rok predviđen zakonom. Za svaki propis donet u roku indikator iznosi 100. Za svako kašnjenje u primerenom roku takođe je dat izvestan broj poena, pri čemu je maksimalna vrednost indikatora iznosila 50 u slučaju roka od tri meseca i 30 u slučaju 6 meseci.
Rok od 3 meseca Kašnjenje do 3 meseca Kašnjenje preko 3 meseca 100 od 50 do1 0 Rok od 6 meseca Kašnjenje do 3 meseca Kašnjenje preko 3 meseca 100 od 30 do1 0
Na primer, ako je bio predviđen rok od 3 meseca, a propis bio donet sa zakašnjenjem od 30 dana, indikator je obračunat kao 2/3 od 50, tj. 33.3. Nažalost kašnjenja su bila tolika, da i ovo „gledanje kroz prste“, odnosno davanje pozitivne vrednosti indikatorima u slučaju malog kašnjenja nije moglo da uveća dobijeni rezultat. 10 Odgovarajućim ponderisanjem za svaki od 35 propisa dobijeni indeks iznosi I KPA =3.2. Vrednost indeksa se značajno smanjila jer je vrednost za prethodnu godinu iznosila I KPA2015 =29.3.
Pošto se i jednom i drugom indikatoru pridaje isti značaj, prosečna ocena za ovu komponentu iznosi I
10
maksimalna vrednost indeksa čak i u slučaju da je propis usvojen u roku ne bi bila 100. Ipak, potrebe za ovakvim vidom korekcije nije bilo, jer su svi akti predviđeni u navedenim rokovima kasnili. REGULATORNI INDEKS SRBIJE www.naled-serbia.org 14
REGULATORNO OPTEREĆENJE
Jedan od najčešće navođenih ciljeva u poslednjih nekoliko godina u Srbjiji je bilo i pojednostavljivanje svakodnevnog poslovanja. To se pre svega odnosi na administrativne troškove i visinu neporeskih nameta koje privreda plaća.
Prva mera zasniva se na sveobuhvatnom merenju adminstrativnih troškova u Republici Srbiji, odnosno studiji USAID Projekta za bolje uslove poslovanja. Poslednjim merenjem na osnovu obračuna administrativnih troškova preko 200 najznačajnijih administrativnih procedura korišćenjem metoda standardnog troška iz 2015 godine, utvrđeno je da administrativni troškovi u Srbiji iznose između 2.88-3.40% (prosek 3.14) BDP-a. Reč je o troškovima nastalim usled
nametanja određenih obaveza, pri čemu ti troškovi nisu samo troškovi nastali angažovanjem trećih lica, već i troškovi gubitka vremena zaposlenih, i drugi troškovi nastali kako bi se odgovorilo na specifični adminstrativni zahtev. Na osnovu merenja u drugim zemljama uzimamo da se procenat administrativnih troškova kreće u intervalu od 2% do 5% BDP-a. Srbija je u periodu od 2010. godine do kraja 2014. godine uspela da smanji nivo administrativnih troškova za 15%. U poređenju sa drugim zemljama (prema istraživanjima koja su sprovedena tokom proteklih godina administrativno opterećenje u Austriji iznosilo je 2,8%, Češkoj 2,9%, Danskoj 2,1%, Holandiji 1,7%, Grčkoj 2,3%, Kipru, 4,38%) Srbija je počela sa smanjenjima, ali je potrebno još napora kako bi se ostvario cilj od 25% smanjenja administrativnog opterećenja (koliko je iznosio planirani procenat smanjenja u EU). Najznačajnije uštede predstoje sa primenom novih propisa u oblasti računovodstva i revizije, E- poslovanja (e-porezi, e-plaćanja itd.), dok neke preporuke i lake uštede još uvek nisu obračunate ili njihovo ostvarenje tek predstoji (overa zdravstvenih knjižice, KEPU knjiga itd.). Na osnovu navedenog, procena indikatora administrativnih troškova za Srbiju iznosi I
11
Drugi indikator baziran je na NALED-ovom istraživanju neporeskih i parafiskalnih nameta. Indikator se formira na osnovu učešća 20 najvećih neporeskih obaveza u 2016. godini u odnosu na BDP. Prema NALED-ovoj studiji i registru neporeskih i parafiskalnih formi u Republici Srbiji,
11 Maksimalna ocena je 100 u slučaju da je administrativni trošak na nivou od 2% i 0 ako je jednak 5 i više procenata. S obzirom da je procenat za Srbiju 3.14%, jednostavno je zaključiti da indikator iznosi 62.0. KOMPONENTA 5 – REGULATORNO OPTEREĆENJE Vrednost indikatora Učešće u komponenti 2015 2016 2015 2016 Indikator učešća administrativnih troškova u BDP (IAT) 62.0 62.0
31.0 31.0
Indikator učešća 20 najvećih neporeskih nameta u BDP (IPN)
27.0 38.0
13.5 19.0
31 31
13.5 19
44.5 50 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 2015 2016
IAT INO
Yüklə 262,75 Kb. Dostları ilə paylaş:
|