Reč inflacija vuče svoje korene od latinskog izraza



Yüklə 1,8 Mb.
tarix12.08.2018
ölçüsü1,8 Mb.
#62385





O inflaciji se zna jako mnogo,ali ipak nedovoljno. Ona ne bira ni mesto ni vreme gde će se pojaviti. To mogu da budu nerazvijene, ali i razvijene zemlje svejedno da li im je površina velika ili mala. Još jedna specifičnost koja se vezuje za inflaciju je to što se dva puta ne pojavljuje u istom obliku.

  • O inflaciji se zna jako mnogo,ali ipak nedovoljno. Ona ne bira ni mesto ni vreme gde će se pojaviti. To mogu da budu nerazvijene, ali i razvijene zemlje svejedno da li im je površina velika ili mala. Još jedna specifičnost koja se vezuje za inflaciju je to što se dva puta ne pojavljuje u istom obliku.

  • Inflacija je jedna negativna pojava u društvu, u privrednim kretanjima tog društva, koja se kao takva uvek negativno odražava na ponudu i potražnju. Naime, kada je u pitanju inflacija, u nauci postoji jedan niz ekonomskih mislilaca koji su razmatrali ovaj monetarni fenomen kao oblik monetarne neravnoteže u društvu. S druge strane inflacija je veoma bitan fenomen i kao takav zauzima važno mesto u proučavanju.

  • Nasuprot inflaciji stoji deflacija koja se objašnjava činjenicom da predstavlja povećanje vrednosti novčane jedinice. Dakle, radi se o drugom obliku monetarne neravnoteže kojeg ovde samo treba spomenuti kao činjenicu da inflacija nije jedini oblik monetarne neravnoteže koji se može pojaviti u društveno- političkoj zajednici.



Reč inflacija vuče svoje korene od latinskog izraza inflatio, što bi u prevodu značilo naduvavanje. Pojava inflacije je veoma starog porekla, smatra se da se ona pojavila još u antičkom dobu, zatim u Vizantijskom carstvu kada je došlo do opadanja vrednosti Rimske novčane jedinice.

  • Reč inflacija vuče svoje korene od latinskog izraza inflatio, što bi u prevodu značilo naduvavanje. Pojava inflacije je veoma starog porekla, smatra se da se ona pojavila još u antičkom dobu, zatim u Vizantijskom carstvu kada je došlo do opadanja vrednosti Rimske novčane jedinice.

  • Do korišćenja i upotrebe ovog pojma u ekonomskoj doktrini dolazi se u periodu za vreme građanskih ratova u Sjedinjenim Američkim Državama (1861 – 1865). U tom je periodu 1964. godine u New Yorku objavljena je knjiga pod naslovom ''Velika papirna obmana ili približavanje finansijske eksplozije'' gde se po prvi put u ekonomskoj misli upotrebljava sam izraz inflacija. Naime, taj se izraz u to vreme upotrebljavao sa namerom da se izrazi naduvanost novčanog opticaja i visok porast cena.



Kada je u pitanju inflacija i njen uticaj na proizvodnju, tada su cene haotične, a proizvodnja dezorganizovana. Posledica je dinamičan povratak naturalnoj razmeni sa svim njenim posledicama. 

  • Kada je u pitanju inflacija i njen uticaj na proizvodnju, tada su cene haotične, a proizvodnja dezorganizovana. Posledica je dinamičan povratak naturalnoj razmeni sa svim njenim posledicama. 

  • Jedan je pisac slikovito rekao za inflaciju: ''Ranije smo polazili u trgovinu s novcem u našim džepovima i vraćali se sa hranom u korpi. Sada, odlazimo sa novcem u korpama, a vraćamo se sa hranom u džepovima. Sve nedostaje, osim novca!''

  • Dakle, nastanak pojma inflacije se veže uz građanski rat u SAD-u. Tada je američka vlada bila prinudjena da štampa i pušta u opticaj dodatne količine papirnog novca da bi finansirala rat.



Stopa inflacije je stopa promene opšteg nivoa cena, i meri se na sledeći način:                              nivo cena (godina t) – nivo cena (godina t-1)  Inflaciona stopa= ___________________________________                                      nivo cena (godina t-1)

  • Stopa inflacije je stopa promene opšteg nivoa cena, i meri se na sledeći način:                              nivo cena (godina t) – nivo cena (godina t-1)  Inflaciona stopa= ___________________________________                                      nivo cena (godina t-1)

  • Inflacija je stanje narušene monetarne ravnoteže kada je u opticaju veća kolicina novca od potrebne količine, što je praćeno i rastom cena. Ona takodje može da nastane kada se smanji ponuda robe na tržištu, a količina novca u opticaju ostane nepromenjena.



Primer: 2003. godine u Srbiji, potrošačke cene su porasle za 10,5%. Te godine su porasle cene mnogih proizvodnih grupa, kao što su: hrana, piće, stanovanje, odeća, saobraćajne usluge, medicinske usluge itd. Taj opšti uzlazni trend nazivamo inflacijom.

  • Primer: 2003. godine u Srbiji, potrošačke cene su porasle za 10,5%. Te godine su porasle cene mnogih proizvodnih grupa, kao što su: hrana, piće, stanovanje, odeća, saobraćajne usluge, medicinske usluge itd. Taj opšti uzlazni trend nazivamo inflacijom.



Dugo vremena se smatralo da je povećanje količine novca u opticaju osnovni uzrok inflacije pa se iz tog razloga najveća pažnja i poklanja kreditnoj politici i stanju bilansa plaćanja. Danas se sve više ističe uticaj novčane tražnje na inflaciju i analiziraju uzroci koji utiču na njeno plaćanje. Tako se i razvila teorija koja uzroke inflacije vidi u prekomernoj tražnji.

  • Dugo vremena se smatralo da je povećanje količine novca u opticaju osnovni uzrok inflacije pa se iz tog razloga najveća pažnja i poklanja kreditnoj politici i stanju bilansa plaćanja. Danas se sve više ističe uticaj novčane tražnje na inflaciju i analiziraju uzroci koji utiču na njeno plaćanje. Tako se i razvila teorija koja uzroke inflacije vidi u prekomernoj tražnji.

  • Pored mnogih uzročnika inflacije (zavisno od autora), sledeći uzročnici su prisutni (suštinski) kod svih autora :

  • 1. Rast novčane mase iznad rasta rasta društvenog prihoda,

  • 2. Rast ličnih dohodaka iznad rasta produktivnosti rada,

  • 3. Rast opšte i zajedničke potrošnje (rast državne ili javne potrošnje iznad akumulativne i reproduktivne sposobnosti privrede),

  • 4. Rast investicija iznad rasta štednje – akumulacije.



Inflacija je stara koliko i tržišna privreda. Posmatrano na duži rok, cene rastu. Istorija pokazuje da cene rastu u vreme ratova i ekonomskih kriza, ali se više ne vraćaju posle ratova i kriza na prvobitni nivo. Poput bolesti koja razara tkivo ljudskog organizma, tako i inflacija razara privredu. 

  • Inflacija je stara koliko i tržišna privreda. Posmatrano na duži rok, cene rastu. Istorija pokazuje da cene rastu u vreme ratova i ekonomskih kriza, ali se više ne vraćaju posle ratova i kriza na prvobitni nivo. Poput bolesti koja razara tkivo ljudskog organizma, tako i inflacija razara privredu. 

  • Da bi se inflacija sanirala, potrebno je prethodno izvršiti klasifikaciju u tri kategorije:

  • 1. Umerena inflacija 2. Galopirajuća inflacija 3. Hiperinflacija



UMERENA INFLACIJA –cene su relativno stabilne, ljudi imaju poverenja u novac. Podrazumeva lagani rast cena. Poslovni ljudi i obični potrošači ulažu svoj novac verujući da će njihova novčana sredstva zadržati svoju relativnu vrednost.

  • UMERENA INFLACIJA –cene su relativno stabilne, ljudi imaju poverenja u novac. Podrazumeva lagani rast cena. Poslovni ljudi i obični potrošači ulažu svoj novac verujući da će njihova novčana sredstva zadržati svoju relativnu vrednost.

  • GALOPIRAJUĆA INFLACIJA- predstavlja dvo ili trocifrenu inflaciju,u rasponu od 20,100 ili 200% na godinu dana. Ovakvu vrstu inflacije mogu imati i razvijene industrijske zemlje. Tako su, na primer, Argentina, Brazil i druge latinoameričke zemlje, imale stope inflacije od 50-700% na godinu dana 1970-tih i 1980-tih godina. Kada se galopirajuća inflacija jednom ukoreni u privredno tkivo, nastaju ozbiljni ekonomski poremećaji.

  • HIPERINFLACIJA- Mnoge privrede prežive galopirajuću inflaciju, ali veoma teško hiperinflaciju.Teško je i poverovati da se hiperinflacija od milion ili čak milijardu posto na godinu dana može izdržati.



Sa stanovišta dužine delimo ih na:

  • Sa stanovišta dužine delimo ih na:

  • 1. Sekularne, koje imaju najslabiji intenzitet ali najduže traju.

  • 2. Jednokratne, traju relativno kratko vreme, odnosno zaustavljaju se čim prestane dejstvo uzroka koje ih je izazvalo.

  • Na primer: povećanje plata, elementarne nepogode, itd.

  • 3. Hronične, koje traju dugo i imaju jak intenzitet.

  • Inflacija iskrivljuje relativne cene i smanjuje ekonomsku efikasnost. Težina inflacije meri se i time da li je bila očekivana ili nije. U tom smislu razlikuje se:

  • 1. Uravnotežena inflacija;

  • 2. Neuravnotežena inflacija

  • 3. Neočekivana

  • (nepredviđena) inflacija



URAVNOTEŽENA INFLACIJA- podrazumeva godišnji rast od, na primer 10%. Jednostavno rečeno, troškovi rastu 10%, ali i dohodak 10% brže. Nema ni zarade ni gubitka.

  • URAVNOTEŽENA INFLACIJA- podrazumeva godišnji rast od, na primer 10%. Jednostavno rečeno, troškovi rastu 10%, ali i dohodak 10% brže. Nema ni zarade ni gubitka.

  • NEURAVNOTEŽENA INFLACIJA- pogađa relativne cene, troškove i poreska opterećenja. Ako stopa inflacije poraste 10% na godinu dana, tada realna kamata na novac pada od 0 na -10% na godinu dana. Vlada ne može ispraviti ovaj poremećaj. Negativna kamata na gotovinu ili druge vrste novca uslovljava neefikasnost. Ljudi izbegavaju ulaganje novca u banke,a preduzeća uspostavljaju razradjene šeme u korišćenju resursa.

  • NEOČEKIVANA INFLACIJA- podrazumeva velika iznenađenja. Ona značajno deluje na raspodelu dohotka i bogatstva. Neočekivani skok cena neke će osiromašiti, a druge obogatiti, a malo uticati na efikasnost upravljanja u fabrikama. Efekti nepredviđene inflacije izazivaju socijalne probleme.



Prema stepenu državne intervencije inflacije delimo na:

  • Prema stepenu državne intervencije inflacije delimo na:

  • 1. Slobodne (otvorene)- Kod slobodnih ili otvorenih inflacija država ne preduzima nikakve mere za njihovo suzbijanje

  • 2. Prigušene (kontrolisane), kod kojih država preduzima niz mera u cilju suzbijanja.



Neke od najbitnijih posledica do kojih dovodi inflacija su:

  • Neke od najbitnijih posledica do kojih dovodi inflacija su:

    • Deformacija u strukturi relativnih cena,
    • Smanjuje motivaciju za rad i štednju,
    • Utiče na funkcionisanje ekonomskog sistema,
    • Utiče na povećanje investicione tražnje,
    • Utiče na povećanje plata radnika u javnim službama,
    • Utiče na preraspodelu bogatstva...


Negativni ekonomski efekti inflacije ogledaju se najpre u procesu redistriburcije dohotka i imovine. Svi se orijentišu na kratkoročne ciljeve, interese i odluke, nastojeći da se tako zaštite od gubitka ili da prisvoje višak koji nisu zaradili.Težeći da u primarnoj raspodeli ostvare što povoljniji položaj zaposleni sve svoje potencijale usmeravaju umesto na proizvodnju, na proces raspodele i kretanja cena,a to dovodi do opadanja produktivnosti rada i efikasnosti privredjivanja.

  • Negativni ekonomski efekti inflacije ogledaju se najpre u procesu redistriburcije dohotka i imovine. Svi se orijentišu na kratkoročne ciljeve, interese i odluke, nastojeći da se tako zaštite od gubitka ili da prisvoje višak koji nisu zaradili.Težeći da u primarnoj raspodeli ostvare što povoljniji položaj zaposleni sve svoje potencijale usmeravaju umesto na proizvodnju, na proces raspodele i kretanja cena,a to dovodi do opadanja produktivnosti rada i efikasnosti privredjivanja.

  • Infacija predstavlja svojevrsni porez nametnut stanovništvu, tzv. “inflacioni porez”, zbog čega se smanjuje količina dobara koja može da se nabavi za istu svotu novca. Zemlje koje se suočavaju sa visokom stopom inflacije pokušavaju da suzbiju inflaciju primenom odgovarajućih mera. Međutim, stopu inflacije nije tako lako oboriti, a da se ne izazove recesije i porast nezaposlenosti, tako da se nosioci makroekonomske politike nalaze pred dilemom izbora odgovarajućeg cilja, jer obično ostvarenje jednog cilja bitno ometa ostvarenje nekog drugog, takodje poželjnog cilja.



  • Stalno obezvredjivanje domaće valute i ugroženi unutrašnji valutni integritet, dovodi u pitanje mogućnost funkcionisanja čitavog privrednog i društvenog sistema. Posebnu pažnju privlači odnos nominalne i realne plate.

  • Ako se posmatra suma novca koju radnik primi kao cenu za svoju radnu snagu, onda govorimo o nominalnoj plati. Ako se posmatra količina roba i usluga koju radnik može da kupi za dobijenu sumu novca, onda govorimo o realnoj plati. Visoka hiperinflacija dovodila je do toga da radnik često samo nekoliko sati nakon primanja plate ne može da kupi za nju ni jedno jedino jaje, ili veknu hleba.



Utvrđeno je da visoke stope inflacije negativno utiču na rast u srednjem i u dugom roku. Nijedna zemlja ne može da održi stabilnost ili da normalno funkcioniše sa visokim stopama inflacije.

  • Utvrđeno je da visoke stope inflacije negativno utiču na rast u srednjem i u dugom roku. Nijedna zemlja ne može da održi stabilnost ili da normalno funkcioniše sa visokim stopama inflacije.

  • Ekonomisti se uglavnom slažu da zemlja ulazi u krizu visoke inflacije kada godišnja stopa inflacije pređe granicu od 40%. Ta inflacija predstavlja prelomnu tačku na kojoj raste rizik daljeg ubrzanja inflacije i gubitka makroekonomske kontrole.

  • Koje će se mere primeniti za suzbijanje inflacije zavisi od njenog primarnog uzroka. Inflacija u svakoj privredi ima svoje specifičnosti, koje zahtevaju da se u zavisnosti od konkretnih uslova donese adekvatan antiinflacioni program.



Kada je u pitanju inflacija tražnje, koja nastaje na nivou pune zaposlenosti, primenjene mere moraju da obezbede eliminisanje viška tražnje nad ponudom. To se može postići merama monetarne i/ili fiskalne politike. Monetarno-kreditnom politikom, deluje se preko smanjivanja količine novca ili kredita, što izaziva rast kamatne stope.

  • Kada je u pitanju inflacija tražnje, koja nastaje na nivou pune zaposlenosti, primenjene mere moraju da obezbede eliminisanje viška tražnje nad ponudom. To se može postići merama monetarne i/ili fiskalne politike. Monetarno-kreditnom politikom, deluje se preko smanjivanja količine novca ili kredita, što izaziva rast kamatne stope.

  • U okviru fiskalne politike može da se deluje preko poreza i javnih rashoda. Povećanjem poreza ili uvođenjem novih poreza utiče se na smanjenje lične potrošnje, a smanjivanjem javnih rashoda dolazi do smanjenja budžetske potrošnje.

  • Praksa je pokazala da su mere monetarne i fisklane politike efikasnije u suzbijanju inflacije tražnje. U slučaju inflacije troškova, mere monetarne i fiskalne politike utiču na cene, ali i na proizvodnju i zaposlenost. Smanjenje cena u uslovima kada su proizvođači suočeni sa zahtevima za povećanje zarada, uzrokuje pad profita. Dolazi do smanjenja investicione potrošnje i ukupne potrošnje, pored uticaja na smanjenje cena, može da utiče i na pad zaposlenosti.



Neizvesnost od inflacije može isto da utiče da ljudi promene svoju potrošnju, ušteđevinu ili ponašanje pri investiranju. Kada se prosečne cene menjaju brzo, ekonomske odluke postaju sve teže. Neizvesnost promene nivoa cene utiče isto tako na proizvodne odluke.

  • Neizvesnost od inflacije može isto da utiče da ljudi promene svoju potrošnju, ušteđevinu ili ponašanje pri investiranju. Kada se prosečne cene menjaju brzo, ekonomske odluke postaju sve teže. Neizvesnost promene nivoa cene utiče isto tako na proizvodne odluke.

  • Recimo, neka firma koja se bavi izgradnjom stanova. Planiranje izgradnje stanova iziskuje dve ili više godina, uključujući planiranje, odabir mesta i stvarnu izgradnju. Ako se troškovi gradnje brzo menjaju, možda firma tada neće moći da dovrši stanove ili da doprinese profitabilnosti..



Sa svim tim patnjama koje zadaje inflacija, nije čudno što su stope inflacije osnovni barometar makroekonomskog zdravlja. Da bi procenila dimenzije blagostanja, vlada izračunava nekoliko indeksa cena. Ovim indeksima je zajednički potrošački indeks cene (Consumer Price Index - CPI).

  • Sa svim tim patnjama koje zadaje inflacija, nije čudno što su stope inflacije osnovni barometar makroekonomskog zdravlja. Da bi procenila dimenzije blagostanja, vlada izračunava nekoliko indeksa cena. Ovim indeksima je zajednički potrošački indeks cene (Consumer Price Index - CPI).

  • CPI je mehanizam merenja promena u prosečnoj ceni potrošačkih dobara i usluga. Pod CPI se ne podrazumeva cena nekog određenog dobra, već prosečna cena svih potrošačkih dobara. Posmatrajući kako se cene menjaju, možemo izračunati stopu inflacije, koja je godišnji procenat rasta opšteg nivoa cena.



Inflacija tražnje nastaje kada agregatna tražnja raste brže od proizvodnog potencijala ekonomije, pomerajući cene naviše da bi se izjednačile ponuda i tražnja. Zaista, dinari tražnje takmiče se sa ograničenom količinom roba i usluga, licitirajući cene. Tada nezaposlenost opada, plate rastu, a inflatorni talas se ubrzava.

  • Inflacija tražnje nastaje kada agregatna tražnja raste brže od proizvodnog potencijala ekonomije, pomerajući cene naviše da bi se izjednačile ponuda i tražnja. Zaista, dinari tražnje takmiče se sa ograničenom količinom roba i usluga, licitirajući cene. Tada nezaposlenost opada, plate rastu, a inflatorni talas se ubrzava.



Poznato je da se cene kreću ulaznom linijom, posebno u uslovima recesije i buma. Suština današnje inflacije je da cene i plate počinju da rastu pre nego što se dostigne relativna zaposlenost. One rastu i kada je 30% neiskorišćenih kapaciteta, a stopa nezaposlenosti 10%. To je inflacija troškova, ili inflacija šoka ponude. Znači inflaciju koja potiče od porasta troškova u razdobljima relativno visoke nezaposlenosti i nedovoljne iskorišćenosti kapaciteta, zovemo inflacijom troškova ili inflacijom šoka ponude.

  • Poznato je da se cene kreću ulaznom linijom, posebno u uslovima recesije i buma. Suština današnje inflacije je da cene i plate počinju da rastu pre nego što se dostigne relativna zaposlenost. One rastu i kada je 30% neiskorišćenih kapaciteta, a stopa nezaposlenosti 10%. To je inflacija troškova, ili inflacija šoka ponude. Znači inflaciju koja potiče od porasta troškova u razdobljima relativno visoke nezaposlenosti i nedovoljne iskorišćenosti kapaciteta, zovemo inflacijom troškova ili inflacijom šoka ponude.



  • Promena ponude novca utiče na nominalne, ali ne i realne varijable. Kada Centralna banka dvostruko povećava ponudu novca, nivo cena se dvostruko povećava, povećavaju se i plate, a i sve ostale novčane vrednosti. Ali realne varijable kao što su: proizvodnja, zaposlenost , realne nadnice, realne kamatne stope ostaju nepromenjene. Takva irelevantnost monetarnih promena u odnosu na realne varijable nazivamo monetarna neutralnost.



Inflacioni porez je rezultat uticaja inflacije na rast realnog prihoda, tako što se smanjuje realna vrednost vladinog nominalnog duga. Npr., Centralna banka emituje više novca nego što je porasla tražnja za realnim novcem, i tada prisvajanje emisione dobiti ima karakter uvođenja inflacionog poreza.

  • Inflacioni porez je rezultat uticaja inflacije na rast realnog prihoda, tako što se smanjuje realna vrednost vladinog nominalnog duga. Npr., Centralna banka emituje više novca nego što je porasla tražnja za realnim novcem, i tada prisvajanje emisione dobiti ima karakter uvođenja inflacionog poreza.

  • Drugačije, inflacija se može posmatrati kao porez na realnu količinu novca, koju ljudi drže kod sebe. Poreska stopa je stopa inflacije, koja smanjuje realnu vrednost novca. Ljudi koji raspolažu novcem kupuju robe i usluge, a inflacija smanjuje kupovnu moć novca, odnosno država uvodi inflacioni porez-smanjivanje vrednosti novca sa kojim raspolaže javnost.



Tako je veličina inflacionog poreza za dati period jednaka stopi inflacije pomnožena sa nominalnom ponudom novca, ili:

  • Tako je veličina inflacionog poreza za dati period jednaka stopi inflacije pomnožena sa nominalnom ponudom novca, ili:

  • inflacioni porez = stopa inflacije x (nominalna) ponuda novca

  • Inflacioni porez, kako smo izračunali, ne može biti dobar indikator realne sume izvora sredstava držan od strane vlade, zato što je to nominalno merenje. Realni inflacioni porez jednak je stopi inflacije pomnožene realnom ponudom novca, ili:

  • realni inflacioni porez = stopa inflacije x realna ponuda novca

  • Zbog ovoga podešavanja promene nivoa cena, realni inflacioni porez meri realnu vrednost roba i usluga koje je izgubila javnost zbog inflacionog poreza.



Cene mnogih proizvoda imaju po svojoj prirodi tendenciju da rastu vremenom, tako da napori da se monetarnom politikom održi stanje nulte inflacije (konstantnog nivoa indeksa cena) imaju veoma negativan efekat u smislu pada cena, prodaje, prihoda i konačno nivoa zaposlenosti, na druge privredne grane.

  • Cene mnogih proizvoda imaju po svojoj prirodi tendenciju da rastu vremenom, tako da napori da se monetarnom politikom održi stanje nulte inflacije (konstantnog nivoa indeksa cena) imaju veoma negativan efekat u smislu pada cena, prodaje, prihoda i konačno nivoa zaposlenosti, na druge privredne grane.

  • U malim količinama, inflacija se može smatrati izborom monetarne, fiskalne ili recimo, razvojne politike, obeshrabrujući čuvanje i gomilanje likvidnog kapitala i podstičući investicije. Preko tog nivoa, međutim, efekat postaje preuveličan i investitori se najednom nalaze u situaciji u kojoj „investiraju u inflaciju“, što samo dalje podstiče inflaciju. Iz svih ovih razloga i potrebe za ograničavanjem inflacije preko malenih stopa koje diskontuju prošlu ekonomsku aktivnost, najveći broj Centralnih banaka formulišu za osnovi cilj stabilnost cena, ali malu i kontrolisanu stopu inflacije kao cilj.





Dva pomno praćena pokazatelja ekonomske uspešnosti su inflacija i nezaposlenost. U kakvoj su međusobnoj vezi ova dva pokazatelja ekonomskog uspeha?

  • Dva pomno praćena pokazatelja ekonomske uspešnosti su inflacija i nezaposlenost. U kakvoj su međusobnoj vezi ova dva pokazatelja ekonomskog uspeha?

  • Videli smo da prirodna stopa nezaposlenosti zavisi od različitih svojstava tržišta rada, kao što su zakoni o minimalnoj zaradi, tržišna moć sindikata, uloga efikasnih nadnica i uspešnost potrage za poslom. Nasuprot tome, stopa inflacije je prvenstveno zavisi od rasta ponude novca, koju kontroliše Centralna banka zemlje. U dugom roku, dakle, inflacija i nezaposlenost predstavljaju probleme koji su slabo povezani.

  • U kratkom roku važi upravo suprotno- jedan od Deset principa ekonomije glasi da društvo na kratak rok mora da bira izmedju inflacije i nezaposlenosti. Veza između inflacije i nezaposlenosti je tema koja u poslednjih pola veka zaokuplja pažnju nekih od najznačajnijih ekonomista.





Jedan od možda najbitnijih, a kod nas možda i najveći problem mikroekonomija je nezaposlenost. Slobodno možemo reci da je važan cilj makroekonomske politike visoka zaposlenost odnosno niska nezaposlenost. Sa stanovišta egzistencije, sasvim je prirodno što ljudi žele da im budu dostupna dobra radna mesta, visoko plaćena, bez predugog traženja i čekanja. Nezaposlenost ima tendenciju da prati privredne cikluse.

  • Jedan od možda najbitnijih, a kod nas možda i najveći problem mikroekonomija je nezaposlenost. Slobodno možemo reci da je važan cilj makroekonomske politike visoka zaposlenost odnosno niska nezaposlenost. Sa stanovišta egzistencije, sasvim je prirodno što ljudi žele da im budu dostupna dobra radna mesta, visoko plaćena, bez predugog traženja i čekanja. Nezaposlenost ima tendenciju da prati privredne cikluse.

  • Nezaposlenost može biti iskazana kao jedan broj, na primer 1,0 milion nezaposlenih ili procentom, na primer 12% nezaposlenih od ukupno raspoložive radne stope. A raspoloživa radna stopa obuhvata sve zaposlene pojedince i nezaposlene osobe koje traže posao. U raspoloživu radnu snagu ne ubrajamo one koji nemaju zaposlenje, ali ga i ne traže. Definicija broja nezaposlenih je da su to ljudi u radnom dobu koji su bez posla, ali koji stoje na raspolaganju za posao.





Postojanje Filipsove krive uočeno je 1958. godine od strane istoimenog autora. U početku se smatralo da veza predočena ovom krivom egzistira nezavisno o vremenskom roku posmatranja. Nakon 1968. godine i radova Nobelovaca Edmunda Phelpsa i Miltona Fridmana počinje se uviđati i postupno sve više prihvatati kako ova veza egzistira isključivo u kratkom roku.

  • Postojanje Filipsove krive uočeno je 1958. godine od strane istoimenog autora. U početku se smatralo da veza predočena ovom krivom egzistira nezavisno o vremenskom roku posmatranja. Nakon 1968. godine i radova Nobelovaca Edmunda Phelpsa i Miltona Fridmana počinje se uviđati i postupno sve više prihvatati kako ova veza egzistira isključivo u kratkom roku.

  • Dakle, ekonomska nauka je došla do zaključka kao su razdoblja niske nezaposlenosti ujedno i razdoblja visoke inflacije i obrnuto. Razdoblja visoke nezaposlenosti najčešće su ujedno i razdoblja niske inflacije.



Kao što vidimo, ova slika kaže nam kako će visoka inflacija usloviti nisku stopu nezaposlenosti. Odnosno, kako će smanjenje stope inflacije dovesti do povećanja nezaposlenosti.

  • Kao što vidimo, ova slika kaže nam kako će visoka inflacija usloviti nisku stopu nezaposlenosti. Odnosno, kako će smanjenje stope inflacije dovesti do povećanja nezaposlenosti.

  • Filipsova kriva pokazuje nagativnu vezu između stope inflacije i stope nezaposlenosti. U tački A, inflacija je niska, a nezaposlenost visoka. U tački B inflacija je visoka a nezaposlenost niska.



Godine 1968. ekonomista Milton Fridman objavio je članak u časopisu American Economic Review, koji se zasnivao na njegovom izlaganju kao predsednika Američkog ekonomskog udruženja, neposredno pre objavljivanja članka. Naslov članka „Uloga monetarne politike“, sadržao je odeljke o tome „Šta monetarna politika može da učini“ i „Šta monetarna politika ne može da učini“.

  • Godine 1968. ekonomista Milton Fridman objavio je članak u časopisu American Economic Review, koji se zasnivao na njegovom izlaganju kao predsednika Američkog ekonomskog udruženja, neposredno pre objavljivanja članka. Naslov članka „Uloga monetarne politike“, sadržao je odeljke o tome „Šta monetarna politika može da učini“ i „Šta monetarna politika ne može da učini“.

  • Fridman je smatrao da ono što monetarna politika može da učini, osim samo u kratkom roku, jeste da izabere kombinaciju inflacije i nezaposlenosti na Filipsovoj krivoj. Otprilike u isto vreme, drugi ekonomista, Edmund Felps, objavio je članak u kojem poriče postojanje dugoročne veze između inflacije i nezaposlenosti.

  • Vertikalna Filipsova kriva na dugi rok ilustruje zaključak da nezaposlenost na dugi rok ne zavisi od rasta novčane mase i inflacije.





Posledice inflacije ogledaju se u svim domenima privrednog života i života uopšte. U privrednom životu počinje da dominira nesigurnost (proizvodjači ne znaju po kojoj će ceni nabaviti sirovine, što čini nepoznatu cenu njihovih finalnih proizvoda; usled očekivanja novog porasta cena sirovina (,,inflaciona očekivanja“) oni povećavaju cene svojih finalnih proizvoda, što samo povećava opšti rast cena i ubrzava inflaciju; nastaju mogućnosti za špekulativne poslove, ljudi žele da se što pre oslobode takvog novca pretvarajući ga u realna materijalna dobra; naročito su pogođeni stanovnici sa fiksnim primanjima.

  • Posledice inflacije ogledaju se u svim domenima privrednog života i života uopšte. U privrednom životu počinje da dominira nesigurnost (proizvodjači ne znaju po kojoj će ceni nabaviti sirovine, što čini nepoznatu cenu njihovih finalnih proizvoda; usled očekivanja novog porasta cena sirovina (,,inflaciona očekivanja“) oni povećavaju cene svojih finalnih proizvoda, što samo povećava opšti rast cena i ubrzava inflaciju; nastaju mogućnosti za špekulativne poslove, ljudi žele da se što pre oslobode takvog novca pretvarajući ga u realna materijalna dobra; naročito su pogođeni stanovnici sa fiksnim primanjima.

  • Inflacija je zapravo ekonomski poremećaj protiv koga država mora da se bori. Kao i kod svakog problema, otklanja se uzrok. Ako inflaciju posmatramo kao višak tražnje nad ponudom, jasno je da država utiče na smanjenje tražnje na razne načine (utiče na onemogućavanje štampanja dodatne količine papirnog novca, na razne načine utiče da se smanje svi vidovi potrošnje, itd.).



Izbor između inflacije i nezaposlenosti izazvao je veliko intelektualno previranje tokom poslednjih četrdeset godina, razvijeni su određeni principi u pogledu kojih danas postoji saglasnost. Milton Fridman 1968. godine je opisao vezu između inflacije i nezaposlenosti:

  • Izbor između inflacije i nezaposlenosti izazvao je veliko intelektualno previranje tokom poslednjih četrdeset godina, razvijeni su određeni principi u pogledu kojih danas postoji saglasnost. Milton Fridman 1968. godine je opisao vezu između inflacije i nezaposlenosti:

  • ,, Uvek postoji privremena mogućnost izbora između inflacije i nezaposlenosti, ali ona nije stalna. Privremena mogućnost potiče od inflacije per se ali od nepredvidjene inflacije, što generalno znači, od rastuće stope inflacije. Široko rasprostranjeno verovanje da postoji stalna mogućnost izbora predstavlja sofisticiranu verziju konfuzije koja vlada između izraza “visoka” i “rastuća”, a koju svi prepoznajemo u jednostavnijim oblicima. Rastuća stopa inflacije može da smanji nezaposlenost a visoka stopa to ne može.



Postavlja se pitanje koliko je dugo to “privremeno”? U najboljem slučaju, mogu da iznesem sopstveno mišljenje, zasnovano na ispitivanju istorijskih činjenica, da početni efekti više i nepredviđene stope inflacije traju oko 2-5 godina.”

  • Postavlja se pitanje koliko je dugo to “privremeno”? U najboljem slučaju, mogu da iznesem sopstveno mišljenje, zasnovano na ispitivanju istorijskih činjenica, da početni efekti više i nepredviđene stope inflacije traju oko 2-5 godina.”

  • Danas, nakon više od trideset godina, ova izjava još uvek predstavlja suštinu stava većine ekonomista.



Yüklə 1,8 Mb.

Dostları ilə paylaş:




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©www.genderi.org 2023
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə