Pravilnik o nastavnom planu za drugi ciklus osnovnog obrazovanja I vaspitanja I nastavnom programu za peti razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

Tehnike (aktivnosti)

Tokom časa se preporučuje dinamično smenjivanje tehnika / aktivnosti koje ne bi trebalo da traju duže od 15 minuta.

Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (slušaj, piši, poveži, odredi ali i aktivnosti u vezi sa radom u učionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.).

Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.)

Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)

Vežbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vežbanki, dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati tačne i netačne iskaze, utvrditi hronologiju i sl.)

Igre primerene uzrastu

Pevanje u grupi

Klasiranje i upoređivanje (po količini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim, komparacije...)

Rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti

"Prevođenje" iskaza u gest i gesta u iskaz

Povezivanje zvučnog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili pak imenovanje naslova

Zajedničko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izveštaj/dnevnik sa putovanja, reklamni plakat, program priredbe ili neke druge manifestacije)

Razumevanje pisanog jezika:

uočavanje distinktivnih obeležja koja ukazuju na gramatičke specifičnosti (rod, broj, glagolsko vreme, lice...);

prepoznavanje veze između grupa slova i glasova;

odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, tačno/netačno, višestruki izbor;

izvršavanje pročitanih uputstava i naredbi.

13. Pismeno izražavanje:

- povezivanje glasova i grupe slova;

- zamenjivanje reči crtežom ili slikom;

- pronalaženje nedostajuće reči (upotpunjavanje niza, pronalaženje "uljeza", osmosmerke, ukrštene reči, i slično);

- povezivanje kraćeg teksta i rečenica sa slikama/ilustracijama;

- popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplatu na dečiji časopis ili sl, nalepnice za kofer);

- pisanje čestitki i razglednica;

- pisanje kraćih tekstova;

14. Uvođenje dečije književnosti i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz.

STRATEGIJE ZA UNAPREĐIVANJE I UVEŽBAVANJE JEZIČKIH VEŠTINA

S obzirom na to da su operativni zadaci nastave stranih jezika koncipirani prema zadacima po jezičkim veštinama, važno je i da se u nastavi stranih jezika permanentno i istovremeno uvežbavaju sve jezičke veštine. Samo tako učenici mogu da steknu jezičke kompetencije koje su u skladu sa zadatim ciljem.

S toga je važno razvijati strategije za unapređivanje i uvežbavanje jezičkih veština.

VRSTE ČITANJA

Orijentaciono čitanje. Uočiti glavni tok teksta da bi se dobio opšti utisak, da bi se odlučilo za šta i kako upotrebiti tekst. Postupci:

Brzo čitanje po poglavljima;

Pratiti raspodelu delova teksta, pre nego njegov linearni tok;

Ciljati na prepoznavanje suštine: ključnih reči, sadržaja, početaka paragrafa, konektora, elemenata tekstualne kohezije.

Intenzivno, odnosno fokusirano čitanje. Razumeti temu i sadržaj teksta. Otkriti šta autor ima nameru da saopšti. Postupci:

Načiniti smisaonu analizu teksta;

Postupati po uputstvima (ako ih tekst sadrži);

Čitati pažljivo i promišljeno sledeći linearni tok teksta, čitati i po sekvencama;

- Uočiti različite elemente teksta (uključujući: jezičke; grafičke; kulturološke; itd.).

Pretraživanje teksta. Pronaći specifičnu informaciju u tekstu. Postupci:

- Brzo pretraživanje teksta se smenjuje sa pažljivijim ispitivanjem delova teksta;

- Nije neophodno pratiti linearni tok teksta;

- Tražiti: specifičnu reč, rečenicu, datum, formulu, broj.

Čitanje da bi se naučilo pročitano. Usvojiti sadržaj teksta, odnosno shvatiti odnose između ideja; zapamtiti informaciju i biti u stanju da je reprodukuješ. Postupci:

Čitati polako, analitički, na produbljen način, sa čestim vraćanjem na prethodne sadržaje;

Korisni su postupci raznovrsnog obeležavanja/ekstrahovanja teksta (podvlačenje, vođenje beleški i sl.).

Sažimajuće čitanje, odnosno čitanje sa sintezom. Utvrditi sadržaje i pojmove da bi se informacija razjasnila i zapamtila. Postupci:

Ponovljeno brzo čitanje po pasusima, s pažnjom usmerenom više na pojedine delove teksta nego na čitav tekst;

Korisno je ispisivanje osnovnog koncepta, glavnih teza i sl;

Posebnu pažnju obratiti na: bitne informacije, ključne reči, elemente koji podvlače koherentnost teksta.

Čitanje iz zadovoljstva. Tekst je podsticaj za refleksivno, relaciono i kreativno razmišljanje. Postupci:

Tekst se čita u celosti, pažljivo i usredsređeno. Moguće je vraćati se na pročitano.

Jezička produkcija

A. OPŠTA STRATEGIJA PRIPREME ZA JEZIČKU PRODUKCIJU

GOVOR I PISANJE

Osmišljavanje teme. - O čemu bih govorio/pisao? Šta biram za predmet svog govora/teksta? O čemu je reč?

izbor teme, predmet govora/teksta (u okolnostima kada tema nije zadata, a poznat je povod, cilj, auditorijum);

upoznavanje sa temom govora (u okolnostima kada je tema konkretizovana, zadata).

Uočavanje već poznatog. - Šta o tome već znam (ja i/ili auditorijum)?

Traganje za građom. - Kako da saznam više o temi kojom se bavim?

- sticanje novih saznanja o predmetu - strategije pretraživanja različitih izvora informacija;

beleženje prikupljenih informacija;

analiza prikupljene građe.

Zauzimanje stava. - Šta ja o tome mislim?

aktivno razmišljanje o temi, opredeljenje za pristup temi.

Postavljanje rezolucije iskaza. - Čemu težim? Šta mi je najbitnije?

određenje cilja govora/teksta;

- selekcija i strukturiranje prikupljene građe u skladu sa ciljem.

Izrada skice (plana). - Kako da iskažem ono što želim? Kako da to argumentujem?

- formulisanje glavne teze - poente govora/teksta;

- selekcija i strukturiranje podteza;

- formulisanje argumentacije koja potkrepljuje izneto mišljenje/stav (argumenti za i protiv).

Strukturiranje govora/teksta (u skladu sa temom, koncepcijom i ciljem). - Kojim redosledom da izložim svoje iskaze kako bi moj govor/tekst bio jasan, razložan i efektan?

uvodni deo govora/teksta;

izlaganje teme; izlaganje činjeničnog stanja ;

iskazivanje poente govora/teksta;

iskazivanje sopstvenog stava i iznošenje argumentacije za njega;

zaključak.

B. STRATEGIJE SPECIFIČNE ZA GOVORNU PRODUKCIJU

1. Jezičko uobličavanje govora; stil govora. - Kako da što bolje iskažem ono što sam zamislio?

adekvatan izbor reči;

jasno, izražajno, skladno, primereno izražavanje;

dobro strukturiranje rečenice;

- sugestivnost govora;

ritmičnost govora;

sažetost izlaganja;

duhovitost;

- adekvatne stilske intervencije (korišćenje stilskih figura), i sl.

2. Memorisanje govora. - Kako to da zapamtim?

- pamćenje skice govora;

- memorisanje uporišnih tačaka besede (formulacija poente) i najlepše osmišljenih iskaza.

3. Priprema za čin izlaganja. - Kako da moje izlaganje bude tečno i efektno?

- tehnika i ritam disanja pri govoru;

- modulacija glasa (obim, boja, jačina);

- pravilna artikulacija;

dikcija (pravilno akcentovanje, logički akcenat, melodija i ritam govora).

4. Izraz lica, gestikulacija, držanje i stav tela - Gde da gledam? Šta ću sa rukama?

usmerenost pogleda;

prikladni prateći gestovi;

odgovarajuće držanje.

C. JEZIČKO UOBLIČAVANJE TEKSTA

Jezičko uobličavanje teksta obuhvata: poštovanje pravopisnih konvencija, ispravnu upotrebu morfoloških oblika reči, poštovanje sintaksičkih pravila, uspostavljanje koherentnosti i kohezije u tekstu, kao i upotrebu odgovarajućih leksičkih i stilskih sredstava.

1. Pravopis. Obratiti pažnju na dosledno poštovanje pravopisnih konvencija.

2. Morfologija Obratiti pažnju na ispravnu upotrebu različitih morfoloških oblika

3. Sintaksa. Obratiti pažnju na:

slaganje reči (kongruenciju);

pravilnu upotrebu glagolskih vremena;

pravilno strukturiranje rečenice;

jasnost, nedvosmislenost rečenice;

adekvatnu upotrebu zavisnih rečenica;

adekvatan red reči u rečenici;

ispravnu upotrebu korelativa i veznika unutar jedne rečenice, kao i između rečenica.

4. Koherentnost. Obratiti pažnju da se različiti delovi teksta dobro "uklope" jedni sa drugima i da ne stvaraju probleme u razumevanju:

- informacije i argumente iznositi postepeno i u logičnom sledu;

tekst oblikovati tako da predstavlja semantičku celinu i da svi njegovi delovi doprinesu uspostavljanju te celine.

5. Kohezija. Poštovati logičko-semantičke veze između različitih delova teksta. Obratiti pažnju na:

adekvatnu upotrebu zamenica i zameničkih reči;

- adekvatnu upotrebu veznika i konektora;

- ispravnu upotrebu reči i izraza kojima se upućuje na neki drugi deo teksta.

6. Leksička prikladnost. Obratiti pažnju na:

- odabir leksike koja treba da bude u saglasnosti sa registrom (formalnim, neformalnim, itd.);

primernu upotrebu ustaljenih metafora;

- odgovarajuću upotrebu kolokacija i frazeologizama;

semantičko-leksičko nijansiranje;

- sigurnu i pravilnu upotrebu terminologije.

7. Stilska prikladnost. Obratiti pažnju na:

- izbor registra (treba da odgovara nameni teksta);

- skladno korišćenje različitih jezičkih sredstava, kako pri oblikovanju neutralnih iskaza, tako i pri oblikovanju iskaza različitog stepena ekspresivnosti

Tipovi i vrste tekstova (govornih i pisanih)

TIP TEKSTA:	VRSTA TEKSTA:
Deskriptivni tekst (opis viđenog, doživljenog, zamišljenog, sanjanog). Predstavlja detalje u vezi sa jednim središnim subjektom. Preovlađuje prostorna nad vremenskom percepcijom.	kratka priča, pripovetka; novinski članak, esej; stručni/naučni članak; reklamni tekst, letak; katalog; itd.
Narativni tekst (o stvarnom, istorijskom, imaginarnom). Prati sled činjenica, preovlađuje vremenska percepcija.	bajka, basna, pripovetka, novela, roman; novinski članak; izveštaj; dnevnik; hronika; privatno pismo; itd.
Informativni tekst Osnovna svrha mu je pružanje informacija.	telegram, vest, izjava, komentar; obaveštenje, poruka; pozivnica; zapisnik; poslovno pismo; oglas tipa "traži se"; reklamni tekst, letak; karta (vozna, bioskopska, …); red vožnje, letenja; recept (lekarski, kulinarski); biografija (CV); bibliografija; itd.
Argumentativni tekst Pruža argumente, sa ciljem da dokaže ili opovrgne neku ideju/hipotezu/stav.	diskusija, debata; referat, seminarski, maturski, diplomski rad; stručni/naučni članak; naučna rasprava; novinski članak; reklama; propoved; itd.
- Regulativni tekst Planira i/ili uređuje aktivnost ili ponašanje; propisuje redosled procesa	uputstva i pravila (za upotrebu aparata, igranje igara, popunjavanje obrazaca, i sl.); ugovor; zakoni i propisi; upozorenja, zabrane; zdravica, pohvala, pokuda, zahvalnica; itd.

Gramatički sadržaji u petom razredu

U prvom i drugom razredu osnovne škole učenici su usvajali strani jezik. Učenje je na tom uzrastu bilo pretežno nesvesno: odgovarajućim nastavnim aktivnostima učenici su dovođeni u situaciju da slušaju strani jezik u okviru određenih, njima bliskih i razumljivih situacija, a zatim da naučene iskaze kombinuju da bi se usmeno izrazili u sličnim kontekstima.

U trećem razredu učenici su počeli da uočavaju prva jezička pravila koja su im olakšavala početno opismenjavanje.

Počev od petog razreda, paralelno sa usvajanjem, počinje i učenje stranog jezika; reč je o svesnom procesu koji posmatranjem relevantnih jezičkih (i nejezičkih) fenomena i razmišljanjem o njima omogućuje uočavanje određenih zakonitosti i njihovu konceptualizaciju.

Gramatički sadržaji predviđeni u petom razredu dati su, dakle, sa dvostrukim ciljem: da bi učenici mogli da unaprede svoju komunikativnu kompetenciju, ali i da bi stekli osnovna znanja o jeziku kao složenom sistemu. Savladavanje gramatičkih sadržaja, s toga, nije samo sebi cilj, te se autorima udžbenika i nastavnicima predlaže da:

- ohrabruju učenike da posmatranjem sami pokušavaju da otkriju gramatička pravila;

- otkrivena gramatička pravila prikažu na shematizovan način;

- u primerima i vežbanjima koriste što je moguće više poznatu leksiku;

- primere i vežbanja kontekstualizuju;

- dodatna objašnjenja - samo najneophodnija - zasnuju na analizi najčešćih gramatičkih grešaka svojih učenika;

- ukazuju učenicima na nerazumevanje ili nesporazum kao moguće posledice gramatičke nepreciznosti / netačnosti.

Budući da se na tom uzrastu stiču tek početna gramatička znanja koja će se u višim razredima utvrđivati i proširivati (sposobnost učenika da razumeju strani jezik i da se izraze njime umnogome prevazilazi njihova eksplicitna gramatička znanja), njihovo vrednovanje trebalo bi predvideti pre svega u okviru formativne evaluacije, to jest kroz kratke usmene/pismene vežbe kojima se proverava sposobnost učenika da primene određeno otkriveno gramatičko pravilo; ispravak je za učenike prilika da ga bolje razumeju i zapamte. U sumativnoj evaluaciji (na kraju polugođa i školske godine), to jest u pismenim zadacima i prilikom provere sposobnosti usmenog izražavanja, ne bi trebalo davati gramatička vežbanja, već bi gramatičku tačnost nastavnik trebalo da vrednuje kao jedan od više elemenata kojim se ocenjuju različite receptivne i produktivne jezičke veštine. Elementi i skala vrednovanja, usaglašeni na nivou škole, trebalo bi da budu poznati i jasni učenicima.

Elementi koji se ocenjuju ne treba da se razlikuju od uobičajenih aktivnosti na času. Isto tako ocenjivanje treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i učenja, a ne kao izolovanu aktivnost koja podiže nivo stresa kod učenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje učenika u skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sprovodi sa akcentom na proveri postignuća i savladanosti radi jačanja motivacije, a ne na učinjenim greškama.

Načini provere moraju biti poznati učenicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom vežbi i vrstama aktivnosti koje se primenjuju na redovnim časovima. Elementi za proveru znanja su:

razumevanje govora;

razumevanje kraćeg pisanog teksta;

usmeno izražavanje;

pismeno izražavanje;

usvojenost leksičkih sadržaja;

usvojenost gramatičkih struktura;

pravopis;

zalaganje na času;

izrada domaćih zadataka i projekata (pojedinačnih, u paru i grupi).

LIKOVNA KULTURA

Cilj i zadaci:

Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da podstiče i razvija učenikovo stvaralačko mišljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem društva i karakterom ovog nastavnog predmeta.

Zadaci:

- razvijanje sposobnosti učenika za opažanje kvaliteta svih likovnih elemenata: linija, oblika, boja;

- stvaranje uslova da učenici na časovima u procesu realizacije sadržaja koriste različite tehnike i sredstva i da upoznaju njihova vizuelna i likovna svojstva;

- razvoj sposobnosti učenika za vizuelno pamćenje i povezivanje opaženih informacija kao osnove za uvođenje u vizuelno mišljenje;

- razvijanje osetljivosti za likovne i vizuelne vrednosti, koje se stiču u nastavi, a primenjuju u radu i životu;

- razvijanje motoričkih sposobnosti učenika i navike za lepo pisanje;

- podsticanje interesovanja i stvaranje potrebe kod učenika za posećivanjem muzeja, izložbi, kao i za čuvanje kulturnih dobara i estetskog izgleda sredine u kojoj učenici žive i rade;

- stvaranje uslova da se upoznavanjem likovnih umetnosti bolje razumeju prirodne zakonitosti i društvene pojave;

- omogućavanje razumevanja i pozitivnog emocionalnog stava prema vrednostima izraženim i u delima različitih područja umetnosti;

- razvijanje sposobnosti za prepoznavanje osnovnih svojstava tradicionalne, moderne i savremene umetnosti.

Sledeći

Prethodni

Peti razred

Operativni zadaci:

- postupno razvijanje sposobnosti učenika za vizuelno pamćenje i predočavanje;

- postupno osposobljavanje učenika za artikulisano likovno izražavanje upoznavanjem slobodnog ritmičkog komponovanja likovnih elemenata: linija, oblika, boja;

- postupno osposobljavanje učenika za likovno izražavanje u stvaranju kolaža, svetlinskih objekata i u oblikovanju i preoblikovanju upotrebnih predmeta;

- dalje razvijanje sposobnosti učenika za konstruisanje, kombinatoriku i oblikovanje;

- proširivanje saznanja i iskustva učenika u korišćenju različitih materijala i sredstava za rad u procesu likovnog izražavanja;

- motivisanje učenika na aktivan odnos prema aktuelnim pitanjima koje se odnose na zaštitu i unapređivanje čovekove prirodne i kulturne sredine.

SADRŽAJI PROGRAMA

Sadržaji programa

Kreativnost

Medijumi

SLOBODNO RITMIČKO KOMPONOVANJE (6+4)

Ritam u strukturama prirodnih i veštačkih materijala: linija, oblika i boja (2)

Opažanje ritma linija, boja, oblika.

Crtanje, slikanje, vajanje; crtački, slikarski, vajarski i drugi materijali; didaktička i druga očigledna sredstva.

Slobodan i spontan ritam linija, boja, oblika, mrlja (2)

Apercepcija.

Crtanje, slikanje, vajanje; crtački, slikarski, vajarski i drugi materijali; didaktička i druga očigledna sredstva.

Slobodno ritmičko komponovanje (6 časova vežbanje)

LINIJA (10+8+2)

Neposredno izvlačenje linija sa različitim crtačkim materijalima, na različitim podlogama i kolažiranje (2)

Stvaranje različitih vrednosti linija.

Crtanje, kolaž, grafika...

Olovke s mekim grafitnim uloškom, papiri, tkanine; didaktička i ostala očigledna sredstva.

Svojstva i vrste linija (2)

Razvijanje opažanja različitih linija u prirodi.

Crtanje; razni crtački materijali i papiri; didaktička i druga očigledna sredstva.

Linije u prirodi (2)

Razvoj opažanja linija u prirodi.

Crtanje; olovke, papiri...; didaktička sredstva.

Linija kao sredstvo za stvaranje različitih likovnih svojstava površina (2)

Percepcija.

Slikanje; tempera boje (crna i bela), četke, papiri...; didaktička i ostala očigledna sredstva.

Linija kao ivica trodimenzionalnog tela (2)

Percepcija.

Vajanje; glina, glinamol, plastelin...; didaktička sredstva.

Linija - vežbanje (8)

Linija - estetska analiza (2)

OBLIK (14+8 +2)

Priroda i njeni oblici (2)

Percepcija.

Crtanje, slikanje, vajanje, kombinovani postupci; odgovarajuća sredstva i materijali.

Svojstva - karakteristike oblika (2)

Percepcija.

Crtanje, slikanje, vajanje; didaktička i ostala očigledna sredstva.

Vrste oblika (2)

Percepcija.

Crtanje, slikanje, vajanje; didaktička i ostala očigledna sredstva.

Osnovni površinski i trodimenzionalni oblici (2)

Percepcija.

Crtanje, slikanje, vajanje, kombinovano; odgovarajuća sredstva i materijali.

Veličina oblika i međusobni odnos veličina (2)

Percepcija.

Crtanje, slikanje, vajanje odgovarajuća sredstva i materijali.

Grupisanje oblika u ravni ili prostoru (2)

Percepcija.

Crtanje, slikanje, vajanje, kombinovano; odgovarajuća sredstva i materijali.

Dodirivanje, mimoilaženje, preklapanje, prožimanje, usecanje (2)

Percepcija.

Crtanje, slikanje, vajanje, grafika; odgovarajuća sredstva i materijali.

Oblik (8 časova vežbanje)

Estetska analiza (2)

ORNAMENT (2+2)

Svojstva ornamenta: ritmičnost, simetričnost i preciznost (2)

Igra linijama, površinama i oblicima...

Slobodan izbor; odgovarajuća sredstva i materijali.

Ornament (2 časa vežbanja).

SVETLINSKI OBJEKTI I KOLAŽ (2+2)

Svetlinski objekti i kolaž (2)

Razvoj mašte.

Slobodan izbor materijala: razne providne obojene i neobojene folije, dijaprojektori, papiri i sl.

Svetlinski objekti i kolaž (2 časa vežbanja).

VIZUELNO SPORAZUMEVANJE (2+2)

Vizuelno sporazumevanje (2)

Uvođenje učenika u načine vizuelnog sporazumevanja.

Odgovarajuća sredstva i materijali, fotografija, film, televizija, video...

Vizuelno sporazumevanje (2 časa vežbanje)

OBLIKOVANJE I PREOBLIKOVANJE UPOTREBNIH PREDMETA (4+2)

Oblikovanje upotrebnih predmeta (4)

Apercepcija i percepcija.

Crtanje, slikanje, vajanje; odgovarajuća didaktička sredstva; slobodan izbor raznih upotrebnih predmeta.

Preoblikovanje upotrebnih predmeta (2 časa vežbanje).

ORIJENTACIONI IZBOR LIKOVNIH DELA I SPOMENIKA KULTURE

I CELINA: SLOBODNO RITMIČKO KOMPONOVANJE

Predeo, 1961, Stojan Ćelić (1925).

Gravura na steni u Vlakomonici.

Akrobatkinja, XII vek pre nove ere.

Ranjena lavica iz Ninive, 650. godina pre nove ere.

Vaza Dimeni.

Niobida na umoru, oko 450-440. godine pre nove ere.

Minijatura iz bugarskog rukopisa, VII vek.

Balčak iz Snartemoa, VI vek.

Žena I, 1950-52, Viljem de Kuning (1904).

II CELINA: LINIJA

Dama u plavom, 1937, Anri Matis (1869-1954).

Uspenje Bogorodice, Sopoćani, oko 1260. godine.

Gravira na ploči, X-XII veka, Kina.

Tri mala crnca, Antoan Vato (1684-1721).

Melingen, 1919, Lajonel Gajninger (1871-1956).

Zavesa se diže, 1923, Maks Bekman (1884-1950).

Opsada Jerusalima, XIII vek.

Glava obredne sekire, IX-X veka.

Kora, arhajski period.

Kvočka s pilićima, početak VII veka.

Proces u svemiru, 1951, Mata Ečauren (1912).

Kompozicija V, 1946, Vols (Alfred Oto Volgang Šule 1913-1951).

III CELINA: OBLIK

Skidanje s krsta, Donatelo (1386-1466).

Sećanje, 1906, Ivan Meštrović (1883-1962).

Gazi Husrev-begova medresa u Sarajevu, 1573. godina.

Slikarka sa strelcem, Milena Pavlović-Barili (1909-1945).

Opera u Parizu, 1862-75, Šarl Garnije (1825-1898).

Mikerinos i njegova žena, 2600-2480. godina pre nove ere.

Fibula iz Vitaslingena, VII vek.

Šlem iz Vendela, VII vek.

Znak, 1962, Adolf Gotlib (1903).

Diptih sv. Grgura.

Epidaurus, oko 350 godina pre nove ere.

Dva stražara V, 1960, Lin Čedvik (1914).

Panel 3, 1914, Vasilij Kandinski (1866-1944).

Velika Odaliska, Dominik Engr (1780-1867).

Portret oficira, Konstantin Danil (1798-1873).

Konji na pašnjaku, 1649, Pol Poter (1625-1654).

IV CELINA: ORNAMENT

Inicijal iz "Keltskog jevanđelja", VIII vek.

Krčag iz Hubija u Danskoj.

Sv. Pantelejmon, Nerezi, 1164. godina.

V CELINA: SVETLINSKI OBJEKTI I KOLAŽ

Vibracija, 1965, Jezus Rafael Soto (1923).

Silberoto, 1967, Hajne Mak (1931).

Spacio-dinamičke skulpture, Nikolas Šefer (1912).

VI CELINA: VIZUELNO SPORAZUMEVANJE

Ohola greška, pesma Vaska Pope (1922).

Ilustracija, Toni Randel.

Soko i Gepard, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

VII CELINA: OBLIKOVANJE I PREOBLIKOVANJE

Pribor za jelo.

Kese.

Fotografski aparati.

Enterijer.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Pri izradi ovog programa uzete su u obzir primedbe i sugestije nastavnika likovne kulture nastavnika osnovne škole, izrečene na stručnim skupovima i seminarima u okviru razgovora o programima o nastavi likovne kulture u osnovnim i srednjim školama. Opredeljenja i stavovi komisije za izmenu i dopunu programa likovne kulture u osnovnoj školi mogu se sažeti u sledećem:

- smanjiti ukupnu opterećenost učenika tako što će se naglasiti nove tehnike i materijale u skladu sa savremenim kretanjima umetnosti;

- rasteretiti važeći program neprimerenih sadržaja i uvećati broj časova vežbanja.

Pri izradi programa likovne kulture dominantnu ulogu, pored smernica Ministarstva prosvete i sporta, imala je i sledeća činjenica: osnovno obrazovanje je obavezno za celokupnu populaciju učenika.

Smisao planiranja sadržaja programa likovne kulture je da se utvrde zadaci na svakom času koji bi najpotpunije razvijali sve likovne sposobnosti učenika, naročito sposobnosti koje podstiču stvaranje, kao i one koje omogućuju stvaranje. S toga, gradivo treba planirati da se postigne:

- viši nivo opažanja;

- osposobljenost primanja;

- odgovarajući nivo razumevanja;

- sposobnost postupanja.

Vrste plana:

- godišnji plan,

- operativni plan rada (polugodišnji, mesečni).

Godišnji plan rada treba da sadrži pregled likovnih celina i broj časova predviđenih za određene sadržaje.

Operativni polugodišnji plan rada treba da bude detaljno razrađen i da sadrži sledeće rubrike: mesec; osnovni cilj i zadatak (vaspitni i obrazovni) nastavni sadržaj; oblik rada; korelaciju sa drugim predmetima; sredstva i medijume i primedbe u koje se ubeležavaju promene.

Ostvarivanje sadržaja

Sadržaje programa likovne kulture treba ostvariti:

1. primanjem (učenjem), tako što će učenicima biti omogućeno da stiču znanja iz oblasti likovne kulture, savladavaju tehnološke postupke likovnog rada u okviru određenih sredstava i medijuma i da upoznaju zakonitosti i elemente likovnog jezika;

2. davanjem (stvaranjem) putem podsticanja učenika da se izražavaju u okviru likovnih aktivnosti i ostvaruju rezultate (uvek na višem nivou kultivisanje i jačanje likovne osetljivosti).

Za nastavu likovne kulture, na osnovu sadržaja i metodičkih oblika usmerenosti vaspitno-obrazovnog procesa u pravcu bogaćenja dečijeg estetskog iskustva, određeni ciljevi i zadaci proizašli su iz likovne umetnosti teorije stvaralaštva i razvojne psihologije.

Strukturu programa čine:

1. nastavni sadržaji koji se odnose na savladavanje likovnog jezika i upoznavanja sadržaja likovne kulture, poznavanje dela likovnih umetnosti i elemenata likovne pismenosti;

2. kreativnost - sposobnost da se nađu nova rešenja za jedan problem ili novi načini umetničkog izraza i ostvarenje proizvoda novog za individuu (ne nužno novog i za druge); pretpostavka za podsticanje kreativnosti su motivacioni sadržaji praktičnih likovnih aktivnosti učenika koji obuhvataju:

- domen učeničkih doživljaja;

- domen korelacije sa drugim vaspitno-obrazovnim područjima;

3. likovni medijumi i sredstva (korišćenje likovnih disciplina i upotreba određenih materijala u oblikovanju).

Ovako koncipiranim programom likovne kulture naglašena je usmerenost vaspitno-obrazovnog procesa u svim njegovim vremenskim segmentima - pojedini časovi, ciklusi časova, problemski krugovi operativnih zadataka i celine programa uzrasnih zahteva - ka jačanju likovnih sposobnosti učenika, zatim ka bogaćenju likovnog jezika, a takođe ka formiranju pozitivnih navika i bogaćenju vlastite sfere estetskog iskustva.

Pretpostavka podsticanja kreativnosti učenika u domenu likovnih aktivnosti podrazumeva da motivacioni sadržaji budu raznovrsni, primereni uzrastu i interesovanjima učenika. Metodske postupke i oblike rada nastavnik koncipira usaglašavajući vaspitno-obrazovne zadatke (likovne probleme) sa pobuđenim interesovanjem učenika da ove zadatke prihvati na nivou samoinicijative, odnosno formiranoj vlastitoj izraženoj potrebi. U tom smislu uloga nastavnika naglašena je u fazi izbora i didaktičke pripreme motivacionog sadržaja, dok izbor teme zavisi od suštine likovnog zadatka, odnosno konkretnog sadržaja kojim se učenik motiviše u pravcu određenog likovnog problema. Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnog sadržaja, a teme su u službi realizacije predviđenih zadataka. Ali u procesu pripremanja za rad temama treba posvetiti posebnu pažnju kako ne bi ovladale sadržajima (što je do sada pokazala nastavna praksa).

Kao i u mnogim drugim pristupima i u ovom slučaju se očekuje kreativan odnos nastavnika prilikom izbora tema, zavisno od likovnog problema. Teme treba pronalaziti u povezivanju sa drugim oblastima, i to pomoću razgovora sa učenicima.

U strukturi sadržaja nastavnog rada koje se odnose na praktične likovne aktivnosti učenika podrazumeva se oslanjanje na širi izbor savremenih likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih likovno-poetskih sadržaja i iskustava. U tom smislu, likovna osetljivost učenika ostvarivala bi se i kao pripremljenost za aktivno učestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti koje zahteva naše vreme i kao sposobnost vrednovanja i kritičkog odnosa savremenog trenutka. Ovakav pristup doprinosi neposrednosti doživljaja likovnog čina i pospešivanju imaginativnih i kreativnih mogućnosti učenika, kao i metodički kvalitet u pogledu opredeljenja komisije za izmenu i dopunu programa likovne kulture u osnovnoj školi smanjenjem opterećenosti učenika naglašavanjem savremenih medijuma u likovnoj i vizuelnoj umetnosti u skladu sa savremenim kretanjima umetnosti.

DODATNI RAD

Za dodatni rad od V do VIII razreda se opredeljuju daroviti učenici i posebnih interesovanja za oblasti iz predmeta likovna kultura, odnosno za produbljivanje i proširivanje znanja i razvijanje stvaralačkog mišljenja. To su učenici čija se darovitost izrazitije ispoljava već u I, II i III razredu. Takve učenike prate i podstiču nastavnici razredne nastave i pedagoško-psihološka služba škole sve do V razreda kada se prvi put organizuje dodatni rad. Važno je da se dodatni rad izvodi tokom cele godine, sve dok traje realizacija utvrđenog programa. Iako se povremeno, iz objektivnih razloga, ne organizuje ova nastava, važno je da se rad sa darovitom decom ne prekida. U tom slučaju treba da se podstiču na samostalni rad u drugim formama (pojačanom individualizacijom rada u redovnoj nastavi, davanjem posebnih zadataka i angažovanjem u slobodnim aktivnostima).

Dodatni rad je zasnovan na interesovanjima učenika za proširivanje i produbljivanje umenja i veština. Neposrednije aktivira učenike i osposobljava ih za samoobrazovanje, razvija njihovu maštu, podstiče ih na stvaralački rad i upućuje na samostalnost u traganju različitih izvora saznanja. Pod rukovodstvom nastavnika, učenici u dodatnom radu samostalno biraju odgovarajuće medijume, sredstva za rad i neposrednije izlažu svoj kritičan stav prema vrednostima. Angažovane učenike s toga treba stimulisati (pohvale, nagrade, stipendije za dalje školovanje) i postepeno ih uvoditi u oblasti profesionalne orijentacije ka širokom polju likovnih delatnosti. Programom rada obuhvaćeni su segmenti orijentacionih sadržaja programa (zavisno od mogućih interesovanja). Bitno je da sadržaji budu u skladu sa interesovanjima učenika.

Nastavnik u saradnji sa učenikom (eventualno roditeljima i školskim pedagogom-psihologom) sastavlja program dodatnog rada. U realizaciji programa nastavnik vodi razgovor, pronalazi i primenjuje najpogodnije oblike i metode rada, pre svega one koje motivišu učenike. Učenici se samostalno opredeljuju za rad i neophodno je proceniti motive koji su uticali na njihovu odluku. Nastavnik treba da prati konkurse, smotre, takmičenja, obaveštava i motiviše u pravcu određenog likovnog problema. i afirmiše dečje stvaralaštvo. Podržava ih u radu insistirajući na formiranju zbirke radova (mape) i u saradnji sa roditeljima u vreme nastave vodi dnevnik i prati razvoj deteta. Očuvanjem težnje darovitih učenika ka kreativnom izražavanju, zajedno sa ovladavanjem materijalom (razvoj tehničke spretnosti i senzibiliteta), doprinosi daljem likovnom obrazovanju.

U tom cilju predložene su oblasti koje će se realizovati u dodatnoj nastavi.

Crtanje: postepeno obogaćivanje pojedinostima na osnovu opserviranja ili prethodnim vežbama rada po prirodi.

Slikanje: uvođenje u bojene vrednosti procesom rada po prirodi i ilustrovanju.

Grafika: obogaćivanje linearnog izraza grafičkih površina, sa postepenim svesnijim kompozicionim rešenjima.