MergedFile
Yüklə 458,33 Kb. Pdf görüntüsü
|
157 Boris Milosavljević četiri deteta koja su u tamnom crnom odelu stajala kraj jednog mrtvačkog sanduka. Vetar je napolјu silno duvao, drvena vrata su se tresla, u porti je drveće škripalo, a popovi su promuklo i neskladno čitali opelo nad mrtvim telom Božidara Kneževića“ (Skerlić 1905, 398). 4
slovo u kojem je izneo „ne samo njegov mučenički život nego i osnovne ideje shvatanja istorije, zbivanja u svetu, a isto tako i njegova shvatanja istorijskih zakona, istine, nauke, vere i Boga“ (Pavlović, NBS R465/XXXII, 32, 9, 44–45, Grubačić 1962, 24). Milorad Mitrović izgovorio je epitaf: „Dozvoli mi, filozofe, Da ti priđem mrk i plačan, Iskrene su suze moje, A bol mi je beskonačan, Dozvoli mi da plačem sada – Nad istinom i čovekom“ 5 Posle pogreba sastali su se Bogdan Popović, Pavle Popović, Stevan Sremac i Mile Pavlović Krpa zbog dogovora o prikuplјanju i objavlјivanju Kneževićevih rukopisa i rasprava (Pavlović, NBS R465/XXXII, 32, 9, 44–45). Iako Pavlović zaklјučuje da „od svega toga nije bilo ništa“, pojedine Kneževićeve rasprave i misli iz rukopisne zaostavštine objavlјene su u Godišnjici Nikole Čupića (1907, 1911). Kneževićeva smrt probudila je pozne simpatije kod šire publike „kao što to kod nas redovno biva“ (Skerlić 1905, 398). U opreci prema slici smrti filozofa, Skerlić daje sliku beogradskog društva: „Onaj simpatični beogradski svet koji živi od skandala i koji se duhovno hrani i oblagorođava čestitim ’večernjim listovima’ zainteresovao se za čoveka za koga se veli da je pisao debele knjige, o čijem osobenjačkom životu kruže anegdote, i 4 Misli se na grobove kralјa Aleksandra i kralјice Drage Obrenović u staroj Crkvi Sv. Marka na Tašmajdanu, gde je bilo staro beogradsko groblјe. U Politici (19. 2. 1905, 3) objavlјeno je da je stan Kneževića (iz kojeg polazi pogreb) u Kosovskoj 38. Objavlјeno je i nekoliko Kneževićevih misli. Iako je stan bio blizu Crkve Sv. Marka i groblјa, sprovod je išao preko Terazija (Pavlović, NB R465/XXXII, 9, „San o Boži Kneževiću“, 44–45). Grob Božidara Kneževića nalazio se na beogradskom Novom groblјu, parcela 47, grob broj 373. U članku u Vremenu potpisanom sa M. M. (Vreme, 28. mart 1940, 11) obaveštava se da je na zauzimanje Sime Pandurovića, koji se posvetio čuvanju uspomena umrlih pesnika i književnika, Beogradska opština odredila besplatnu grobnicu u prvim parcelama groblјa. Knežević je prenesen u parcelu 24, u porodičnu grobnicu br. 25, 4. reda. Izgleda da je u vreme Milana Nedića poklonjena grobnica (Grubačić, 26). Prema evidenciji Novog groblјa, grobnica Kneževića je oslobođena plaćanja zakupa na osnovu ukaza predsednika republike iz 1995. godine. 5 Postoje i druge varijante ovog epitafa. Ovde je varijanta koju je zabeležio Mile Pavlović Krpa (NBS R465/XXXII, 9, „San o Boži Kneževiću“, 44–45. Jovan Skerlić visoko je cenio Milorada J. Mitrovića. U nekrologu Mitroviću 1906. godine napisao je: „Srpski književni glasnik ima da zabeleži jedan svoj veliki gubitak, koji je u isti mah i isti toliki gubitak cele srpske književnosti. 14. maja umro je u Beogradu jedan od najpoznatijih i najboljih pesnika naših, Milorad J. Mitrović“ (Skerlić 1964, 123). 158 Božidar kKnežević (1862–1905): biografija, delo, kritika i recepcija koji je u pravoj liniji bio unuk kneza Ive od Semberije“ (Skerlić 1905, 398). U časopisu Delo (1905, 431) oplakuje se „unuk kneza Ive od Semberije, čovek u punom smislu reči“, a u Politici se porede sudbine „plemenitog unuka dostojnog svoga plementog dede“, koji je isto tako „plemenit i bolećiv, ali isto tako nesrećan kao i slavni i po dobročinstvu i požrtvovanju ded njegov“ (S. S. 1905, 2). 6 Pažnju javnosti i beogradskog društva moralo je privući ime potomka kneza Ive od Semberije. Treba imati u vidu čitalačku publiku, milјe i mentalitet tadašnjeg „beogradskog sveta“ čiji duh i interesovanja Skerlić zna i oseća. Za razliku od međuratne, a pogotovo socijalističke Jugoslavije, u tadašnjoj Srbiji svi su se poznavali. Svima su bila dobro poznata istorijska porodična imena. U doba monarhije nisu se cenile samo zasluge pojedinaca, već i porodica. U najvišem društvu, odmah posle kralјa, bili su i drugi potomci „blagorodnih gospodara, knezova i vojvoda“. 7 Pažnju beogradskog sveta moralo je da privuče ime potomka „plementog i bolećivog“ kneza od Semberije i to „u pravoj liniji“, koji je, pri tome, imao nečeg bliskog nežnijem senzibilitetu početka XX veka, pošto ga nije proslavilo oružje, već jedan beau geste. Vuk Karadžić (1969, 13) je kneza Iva video još 1802. godine u Jadru: „bio je od starine obor-knez od Bijelјinskog kadiluka, koji se zove Semberija (u Zvorničkoj naiji na lijevom brijegu Drine)“. Pre Mišarske bitke (1806), Kulin-kapetan, kapetan Stare Ostrovice, 8
Knežević, pravi zaštitnik „sirotinje raje“, pogodio se sa Kulin-kapetanom da od njega kupi (za 8 000 rušpija na veresiju po K. Nenadoviću) zaroblјene selјake (da bi ih potom oslobodio). Nemamo dovolјno podataka da bismo mogli da zaklјučimo kako je sve teklo i kako se završilo. 9 Trgovina roblјem bila je legalan i unosan posao, kojim se nisu bavili samo stanovnici osmanskog carstva. U to vreme boravi u jednom turskom logoru i prota Mateja Nenadović, pod izgovorom vođenja pregovora, a u stvari, zbog odugovlačenja turske ofanzive, gde su ga, međutim, zadržali kao taoca, dok Srbi ne oslobode četiri ranije zaroblјena bega. Tada ga obilazi knez Ivan i donosi mu posnu hranu: „Bejaše Petrov post, a neki knez Ivan ispreko Drine donosi mi ribe drinske, i on me razgovara, ali uzdiše, ili je lukav ili vrlo žalostiv; to mi nije milo, gotovo bi volio da mi ne dolazi s njegovim uzdisanjem“ (Nenadović 1893, 188). U Kneževićevim Mislima, osim „uzdaha“ („Misao je uzdah duha... što dublјi duh to dublјi uzdah“) ima i nečeg upravo „žalostivog“, kao da se u Božine aforizme pretočila sva bolećivost bosanske duše kneza Iva. Nakon poraza na Čegru (1809) i povlačenja srpske vojske sa svih frontova, oborknez Ivan Knežević povlači se sa srpskom vojskom iz Semberije i nastanjuje u Šapcu, gde ga Karađorđe postavlјa za starešinu izbeglih prekodrinaca (Milićević 1888, 255). Iz sačuvanih Protokola šabačkog magistrata može se videti da „gospodar knez Ivan prekodrinski“ (1810) moli da se iz zatvora puste osuđeni razbojnici, da je imao dugove, i da su mu dugovali (PRŠM 2010, 666, 670; 709, 718; 825). 10 Đorđe, momak (bećar, telohranitelј) gospodara 6 I Sv. Simić je, kao i Knežević, takođe unuk jednog oborkneza (sin je okružnog načelnika). 7 O složenijem slojevanju društva kralјevine Srbije i Jugoslavije više vid. u: Milosavlјević 2014. 8 U Kapetaniji Staroj Ostrovici nalazi se Kulen-Vakuf (Kreševljaković 1991, 173). 9 Svedočanstva o događaju i opisi se, naravno, razlikuju. 10 Umesto broja stranice Protokola Šabačkog magistrata, ovde unosimo redne brojeve iz Protokola Yüklə 458,33 Kb. Dostları ilə paylaş:
|