Komercijalne banke

Najčešće je posledica neusklađenosti ročne strukture plasmana i izvora sredstava, zatim bilansne neravnoteže, kao i u slučaju kada su trajna ulaganja veća od kapitala banke.

Obaveze menadžmenta u slučaju trenutne nelikvidnosti: preispitivanje poslovne politike (u celini), identifikovanje uzroka nelikvidnosti, preuzimanje hitnih mera za otklanjanje uzroka nelikvidnosti.

Povećanje depozita po viđenju i pridobijanje novih deponenata iz sektora privrede.

• Povećanje depozita po viđenju i pridobijanje novih deponenata iz sektora privrede.

• Naplata dospelih potraživanja bez mogućnosti produženja roka plasiranih sredstava.

• Prevremena naplata potraživanja (dogovorno ili putem menice) gde je moguće.

• Uvođenje novih izvora sredstava.

• Stavljanje principa likvidnosti ispred principa rentabilnosti.

• Robna naplata potraživanja.

• Emitovanjem blagajničkih zapisa (rok 30- 90 dana)

• Atraktivnije kamate za deponente.

• Povećanje kapitla emisijom akcija i momentalna naplata prodatih akcija

Pretvaranje HoV u novac.

• Pretvaranje HoV u novac.

• Korišćenje povoljnosti mehanizma obavezne rezerve.

• 15-20% “vrućih” kredita (koji su naplativi u bilo kom trenutku).

• Forsiranje kratkoročkih plasmana, po većoj kamatnoj stopi.

• Opoziv investicionih ulaganja dok traje nelikvidnost.

• Racionalizacija poslovnih aktivnosti.

• Aktivni bankarski poslovi koji se ne mogu obavljati u slučaju nelikvidnosti, jesu:

• Kreditni poslovi.
• Kreditni poslovi sa inostranstvom.
• Devizno- valutni poslovi u zemlji- kupovina.
• Kupovina HoV.
• Garancijski poslovi.
• Poslovi otvaranja akreditiva.

U vremenu nelikvidnosti banka može da obavlja sledeće poslove:

• U vremenu nelikvidnosti banka može da obavlja sledeće poslove:

• Depozitne dinarske i devizne poslove
• Uzimanje kredita u zemlji i inostranstvu
• Devizno- valutne poslove u zemlji- prodaja
• Emisione poslove (akcije, obveznice, blagajničke zapise, certifikati)
• Prodaja HoV

Po osnovu poslovnih aktivnosti banke (kamate na kredite, naknade, provizije).

• Po osnovu poslovnih aktivnosti banke (kamate na kredite, naknade, provizije).

• Po osnovu investicionih aktivnosti (dugoročne hov, dividende, ulaganje ili prodaja osnovnih sredstava,...).

• Po osnovu finansiranja (emisija akcija, uzimanje kredita, devizna efektiva,...).

• 1+2+3= neto porast ili smanjenje novčanog toka sredstava banke u odnosu na predhodni bilans.

Likvidnost projektuje komisija za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO).

• Likvidnost projektuje komisija za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO).

• Zasniva se na prognoziranju rasta depozita i tražnje za zajmovima, kao i na aranžiranju dodatnih izvora za obezbeđenje likvidnosti.

• Suština projektovanja likvidnosti u bankama: računanje gepova likvidnosti banke za različite vremenske intervale.

• Likvidnosni gep predstavlja razliku između anticipiranih izvora sredstava i potencijalne upotrebe sredstava od strane banke.

Negativne vrednosti gepa likvidnosti bankarski menadžment mora da pokrije izborom optimalne strukture dodatnih izvora.

• Negativne vrednosti gepa likvidnosti bankarski menadžment mora da pokrije izborom optimalne strukture dodatnih izvora.

• Struktura izvora za pokrivanje likvidnosti zavisi od:

• Dužine trajanja projektovanog gepa (ukoliko će negativni gep trajati nekoliko dana ide se na međubankarsko trište ili repo transakcije. Ukoliko će negativni gep trajati duže ide se na:

• Povećanje depozita po viđenju i pridobijanje novih deponenata.

• Naplata dospelih potraživanja bez mogućnosti produženja roka plasiranih sredstava.

• Prevremena naplata potraživanja (dogovorno ili putem menice) gde je moguće.

• Uvođenje novih izvora sredstava.

• Stavljanje principa likvidnosti ispred principa rentabilnosti.

• Robna naplata potraživanja.

• Emitovanjem blagajničkih zapisa (rok 30- 90 dana)

• Atraktivnije kamate za deponente.

• Povećanje kapitla emisijom akcija i momentalna naplata prodatih akcija

• Pretvaranje HoV u novac.

• Korišćenje povoljnosti mehanizma obavezne rezerve.

• 15-20% “vrućih” kredita (koji su naplativi u bilo kom trenutku).

• Forsiranje kratkoročkih plasmana, po većoj kamatnoj stopi.

• Opoziv investicionih ulaganja dok traje nelikvidnost.

• Racionalizacija poslovnih aktivnosti.

Očekivanog kretanja kamatnih stopa na finansijskom tržištu (ako se očekuje pad kamatnih stopa, menadžeri idu na što kratkoročnije izvore i što dugoročnije plasmane, što banku izlaže većem riziku od nelikvidnosti. Važi i obrnuto).

• Očekivanog kretanja kamatnih stopa na finansijskom tržištu (ako se očekuje pad kamatnih stopa, menadžeri idu na što kratkoročnije izvore i što dugoročnije plasmane, što banku izlaže većem riziku od nelikvidnosti. Važi i obrnuto).