Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

70
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
oca i sina Brag i ernesta raderforda, koji su smatrali da ženama treba pružiti 
jednake mogućnosti za obrazovanje i bavljenje naukom. u Sad, bolnica „džons 
hopkins“, koju je osnovao istoimeni filantrop i industrijalac (johns hopkins, 
1795–1873), prva je omogućila ženama pristup bolničkim laboratorijama. 
Klemensa rojer (clemence augustine royer, 1830–1902) poznata 
francuska botaničarka – enciklopedistkinja, prevela darvinove radove na 
francuski jezik. u americi je elizabet Briton najt (elizabeth Britton Knight, 
1858–1934) objavila više od tri stotine naučnih radova o mahovinama, što je 
zavidan uspeh i za savremene botaničare. Pokrenula je i osnivanje njujorške 
botaničke bašte, a petnaest biljnih vrsta je po njoj dobilo ime (harvey, 1999; 
noble, 1998). 
amerikanka neti Stivens (nettie Stevens, 1861–1912), jedna od prvih žena 
sa doktoratom u oblasti citogenetike. objasnila je hromozomske osnove polnog 
određenja, odnosno otkrila mehanizam kako X i Y hromozomi određuju pol 
jedinke. ovo otkriće je razbilo mnoge predrasude, s obzirom na to da su žene 
vekovima smatrane odgovornim za pol deteta. neti Stivens se upisala na studije 
na Stanford univerzitet sa trideset pet godina, jer je štedela za studije radeći kao 
nastavnica, a 1903. je doktorirala na temu fiziologije insekata. nažalost, umrla je 
pre nego što je naučna zajednica shvatila značaj njenog otkrića, pa su tako njene 
zasluge pripisane tomasu morganu (thomas hunt morgan, 1866–1945), koji 
je za to dobio nobelovu nagradu 1933. (Brush, 1978; oglivie and choquette, 
1981; oglivie et al., 2000). 
među prvim ženama koje su se profesionalno bavile biologijom su i 
sestre 
manton: ajrin (irene manton, 1904–1988), koja je za oblast svog interesovanja 
izabrala botaniku, i Sidni (Sidnie manton, 1902–1979), koja je proučavala 
zoologiju. obe su bile članice Kraljevskog društva – Sidni od 1948, a ajrin od 
1961. godine. Sestre manton su za bavljenje naukom imale snažnu podršku 
roditelja. Sidni manton je takođe bila prva žena demonstratorka na Katedri 
za anatomiju univerziteta u Kembridžu (1927) i prva žena koja je na istom 
univerzitetu odbranila doktorat iz prirodnih nauka (1934).
etel Sardžant (ethel Sargant, 1863–1918) studirala je prirodne nauke 
na Girton koledžu u Kembridžu i diplomirala 1885. godine. jedno vreme 
se istraživanjima u oblasti morfologije biljaka bavila u kućnoj laboratoriji, 
istovremeno negujući bolesnu majku. Kao priznata botaničarka, izabrana je za 
članicu Lineovog društva 1904, i postala prva žena članica Saveta ovog društva. 
izabrana je 1913. za predsednicu Botaničkog odeljenja Britanskog udruženja za 
naučni razvoj (milar i sar., 2003).
među prvim genetičarkama bila je šarlota overbek (charlotte anerback, 
1899–1994), koja je u nemačkoj zavšila prirodne nauke i 1933. pobegla u edinburg 
pred nacističkim progonom. Godine 1957. postala je članica Kraljevskog društva.
Bez obzira na sve uspehe, žene koje su izgradile uspešne karijere u medicini 
i biologiji tek u drugoj polovini 20. veka počinju da dobijaju najveće naučno 
priznanje za svoj rad – nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju, a na značajne 
položaje u naučnim društvima, posebno u zemljama zapadne demokratije, 

---

71
aStronomija i matematiKa Kao ŽenSKi ProStor
dolaze još kasnije. tako je en maklaren (ann maclaren) 1975. imenovana za 
sekretara Kraljevskog društva u Londonu, kao prva žena na tom položaju od  
njegovog osnivanja.
Slično je i u drugim naučnim oblastima. Prva žena paleontolog, u savremenom 
smislu te reči, svakako je bila meri ening
65 
(mary anning, 1799–1847) iz dorseta, 
u engleskoj, koja je imala sreću što je živela na geološki bogatoj lokaciji. još kao 
dete pomagala je ocu u skupljanju školjki i fosila, čijom prodajom se porodica 
izdržavala. meri ening je iskopala ostatke ihtiosaurusa 1817, i skelet Pleziosaurusa 
1823. godine. Fosile je prodavala muzejima i privatnim kolekcijama. nije ostavila 
pisane radove, a njena otkrića su na sastancima društva paleontologa predstavljali 
drugi, uglavnom oni koji su ih od nje otkupljivali (maisel i Smart, 1997).
Meri Ening i jedan od fosila koje je otkrila
Prva žena ihtiolog – amater bila je amerikanka roza Smit ajgenman (rosa 
Smith eigenmann, 1858–1947), koja je ihtiologijom počela da se bavi posle udaje 
za Karla ajgenmana (carl eigenmann), doktora ihtiologije. Bila je prva žena koja 
je studirala prirodne nauke na harvardu, a ona i Karl su izdali katalog u kome su 
opisali oko 150 vrsta riba. roza ajgenman je bavljenje ihtiologijom uspela da 
uskladi sa podizanjem brojne porodice, s obzirom na to da su ona i Karl imali 
petoro dece, od kojih je dvoje bilo ometeno u razvoju.
65  romansirana biografija meri ening: trejsi ševalije, 
Izuzetna stvorenja, prev., nenad dropulić, 
Laguna, Beograd, 2009.

---

72
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
Alhemičarke i kuvarice
hemija je oduvek privlačila žene. Bavile su se i alhemijom, pa su mnoge zbog 
tog svog interesovanja završile na lomači (mozans, 1974; delimo, 1982; misle, 
1986). Žena koja je, zahvaljujući svom aristokratskom poreklu, izbegla ovakvu 
sudbinu bila je meri Sidni herbert (mery Sidney herbert, 1561–1621), grofica 
od Pembrona, pesnikinja i jedna od retkih žena koje su se u engleskoj toga doba 
bavile eksperimentalnom hemijom. Profesionalno, žene počinju da objavljuju 
radove iz hemije krajem 18. i početkom 19. veka. među prvima su džejn marse 
(jane marset, 1769–1858), udata za lekara i hemičara aleksandra marsea, člana 
Kraljevskog društva, koja je napisala priručnik iz hemije za amatere 
Razgovori o 
hemiji (Conversations on Chemistry) i već pomenuta meri Samervil, koja se u svo-
joj knjizi o fizičkim naukama bavila i problemima iz hemije (amstrang, 1938; 
oglivie et al., 2000; apotheker and Sarkadi, 2011; morse, 2004). 
džejn marse je udajom ušla u visoko društvo koje su činili poznati naučnici 
i ugledni ljudi toga vremena: ser hamfri dejvi
66
, Bercelijus
67
, poznati ekonomista 
tomas maltus
68
 i drugi. džejn je imala široka interesovanja. uredila je i izdala 
Razgovore o političkoj ekonomiji (Conversations on Political Economy) i Filozofiju 
prirode (Natural philosophy). Veruje se da su njeni tekstovi inspirisali majkla 
Faradeja
69 
da se i sam bavi naukom (Kohlstedt, 1999). Koristeći položaj muža, 
mogla je da prisustvuje predavanjima u Kraljevskom društvu u Londonu i tako 
bude na izvoru naučnih otkrića. 
jedna druga hemičarka elizabet Fulam (elizabeth Fulhame) objavila je u 
engleskoj 
Esej o sagorevanju (Essay on Combustion) nešto ranije, 1794. godine. rad 
je već 1798. preveden na nemački jezik, a 1810. objavljen u Sad, kada je izabrana 
za počasnu članicu Filadelfijskog hemijskog društva (Kohlstedt, 1999; rayner- 
-canham, m. i rayner-canham, G. 2008). Bila je udata za poznatog edinburškog 
lekara tomasa Fulama, što joj je omogućilo da prisustvuje predavanjima iz hemije 
na univerzitetu u edinburgu. ona je verovatno prva žena koja je objavila rad 
iz hemije u naučnom časopisu (milar i sar., 2003). taj rad, u kome se pominje 
proces katalize, skoro sto godina pre nego što je „zvanično otkriven“, danas se 
ponovo može naći u univerzitetskim bibiliotekama širom sveta.
66  hamfri dejvi (humphry davy, 1778–1829), britanski hemičar i pronalazač; pionir u oblasti ele-
ktrohemije; konstruisao tzv. dejvijevu lampu koja se koristi u rudnicima.
67  jakob Bercelijus (jons jacob Berzelius, 1779–1848), švedski hemičar, predložio sistem savreme-
nog pisanja hemijskih formula.
68  tomas maltus (thomas robert malthus, 1766–1834), britanski ekonomista, doprineo razvoju 
političke ekonomije i demografije.
69  majkl Faradej (michael Faraday, 1791–1867), engleski hemičar i fizičar, dao značajan doprinos 
teoriji elektromagnetizma i razvoju elektrohemije (
Faradejevi zakoni elektrolize, Faradejev zakon induk-
cije). jedinica za električni kapacitet naziva se Farad.

---