Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

97
na Vrhu: noBeLoVSKe KontroVerZe
Pol dirak
86
 i džon fon nojman
87
. neke od pretpostavki koje je iznela u svojoj 
doktorskoj disertaciji 1930, eksperimentalno su potvrđene tek šezdesetih godina 
20. veka (Byers i Williams, 2006; maisel i Smart, 1997; oglivie et al., 2000).
Poštanska marka u čast Marije Gepert Mejer
na studijama, marija je upoznala američkog hemičara džozefa mejera 
(joseph edward mayer, 1904–1983), koji je bio na postdoktorskim studijama na 
Getingenskom univerzitetu, i neposredno po odbrani svoje doktorske teze udala 
se za njega. Zajedno su otišli u ameriku, gde je on dobio mesto na univerzitetu 
„džons hopkins“ u Baltimoru, dok je marija narednih devet godina volontirala 
i podizala njihovo dvoje dece. džozef je zatim prešao na Kolumbija univerzitet u 
njujorku, na kome je marija opet volontirala. u međuvremenu, zajedno su objavili 
više naučnih radova i knjiga iz oblasti hemije, zbog čega su mnogi u profesionalnim 
krugovima mislili da je marija po osnovnom obrazovanju hemičarka.
Po izbijanju drugog svetskog rata mejerovi su bili pozvani da učestvuju u 
projektu izrade atomske bombe. džozef je odbio, a marija je to prihvatila i tako 
prvi put bez muža samostalno učestvovala u jednom naučnom poduhvatu. njen 
zadatak je bio ispitivanje osobine uranijum-florida, supstance iz koje se dobija 
fisioni izotop u-235, osnovni element atomske bombe i gorivni element za 
nuklearne elektrane. Posle rata džozef predaje na univerzitetu u Čikagu, a marija 
86  Pol dirak
 (Paul dirac, 1902–1984), britanski teorijski fizičar, jedan od ključnih naučnika u obla-
sti  kvantne  mehanike;  predvideo  postojanje  pozitrona  i  drugih  antičestica;  1933.  dobio  nobelovu 
nagradu zajedno sa ervinom šredingerom (erwin Schroedinger, 1887–1961), austrijskim fizičarem, 
„ocem“ talasne mehanike.
87  džon fon nojman (john von neumann, 1903–1957), američki matematičar mađarskog porekla, 
pionir u oblasti teorije grupa, primeni teoriji igara u ekonomiji i razvoju kompjuterskih nauka.

---

98
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
opet volontira. tako će biti sve do njene 53. godine, kada najzad dobija plaćeni 
posao za pola radnog vremena u argonskoj nacionalnoj laboratoriji, kao saradnica 
poznatog nuklearnog fizičara edvarda telera
88
. tu otkriva da stabilnost jezgra i 
broj izotopa nekog elementa zavise od tzv. magičnih brojeva – određenog broja 
protona i neutrona u jezgru (2, 8, 10, 20, 50, 82, 126). Sličan nuklearni model 
istovremeno objavljuje i jedna istraživačka grupa u nemačkoj, pod vođstvom 
hansa jensena
89
. marija je kasnije sa jensenom objavila knjigu 
Model nuklearnih 
ljuski (Shell Model of Atomic Nuclei). Za ovo otkriće dobila je, zajedno sa jensenom 
i eugenom Vignerom
90
 nobelovu nagradu za fiziku 1963. godine.
i pored svih uspeha, marija Gepert mejer često je govorila da je „bilo teško 
biti žena fizičarka, ali da je bilo skoro nemoguće biti udata žena fizičarka“ (Pycior 
i sar., 1996: 34). 
Na crnoj listi: Doroti Kroufut Hodžkin 
doroti Kroufut hodžkin (dorothy crowfoot hodgkin, 1910–1994) rođena je u 
Kairu, gde joj je otac radio kao arheolog. od detinjstva se interesovala za hemiju i 
mineralogiju. Studirala je hemiju i biohemiju na univerzitetu u oksfordu, u engle-
skoj, i već tokom studija odlučila da se posveti istraživanju strukture kristala pomoću 
difrakcije X-zraka. Smatra se utemeljivačicom kristalografske tehnike proučavanja 
strukture bioloških makromolekula, pre svega proteina. Za njenu istraživačku kari-
jeru presudan je bio susret sa džonom Bernalom
91
, profesorom sa Kembridža, koji 
se bavio proučavanjem organskih molekula. u Kembridžu je upoznala i istoričara 
tomasa hodžkina, za koga se udala i sa kojim je imala troje dece (Byers i Williams, 
2006; maisel i Smart, 1997; Ferry, 1999; apotheker and Sarkadi, 2011). 
Sa profesorom Bernalom, doroti je 1934, odredila strukturu proteina pepsina. 
treba imati na umu da je određivanje trodimenzionalne strukture kompleksnih 
biomolekula, do pronalaska elektronskih računara, bio složen matematički 
problem zbog brojnih proračuna koja su ova istraživanja zahtevala. tokom 
drugog svetskog rata doroti se posvetila istraživanju penicilina i 1944. uspela je 
da odredi njegovu strukturu. to otkriće joj je obezbedilo mesto u Londonskom 
kraljevskom društvu 1947. godine. Koristeći jedan od prvih digitalnih računara, 
88  edvard teler (edward teller, 1908–2003), američki fizičar mađarskog porekla, tvorac hidrogene 
bombe i jedan od vodećih naučnika 
Menhetn projekta; posle ii svetskog rata imao značajnu uloga u 
razvoju nuklearne fizike u Sad, posebno u oblasti vojne industrije.
89  hans jensen (hans jensen, 1907–1973), nemački nuklearni fizičar, za vreme ii svetskog rata 
radio na projektu izrade nemačke atomske bombe; dobitnik nobelove nagradu za fiziku, zajedno sa 
marijom Gepert mejer i eugenom Vignerom (1963).
90  eugen Vigner (eugene Paul Wigner, 1902–1995) američki fizičar mađarskog porekla, dao znača-
jan doprinos razvoju kvantne mehanike.
91  džon dezmond Bernal (john desmond Bernal, 1901–1971), britanski matematičar, fizičar i he-
mičar, pionir u oblasti kristalografije X–zraka.

---

99
na Vrhu: noBeLoVSKe KontroVerZe
uspela je da odredi strukturu vitamina B12 i za ovo otkriće dobila je nobelovu 
nagradu za hemiju 1964. godine. Kasnije je odredila i strukturu insulina, ovog 
puta uz pomoć računara, bez kojih to i ne bi bilo moguće, budući da molekul 
insulina ima 800 atoma (u poređenju sa vitaminom B12 koji ima 90). 
Doroti Hodžkin
doroti hodžkin je druga žena koja je dobila britanski orden za zasluge 
(1965); prva je bila Florans najtingejl. Primile su je brojne akademije nauka 
širom sveta, dobila je veliki broj počasnih doktorata, nagrada i medalja. Bila je 
aktivna u nuklearnom i mirovnom pokretu, i dugodišnja predsednica Pugwash 
konferencije (Pugwash conference of Science and World affairs, 1976–1988). 
ovu međunarodnu instituciju, koja je okupila najpoznatije naučnike i društvene 
aktiviste iz celog sveta u cilju borbe protiv oružanih sukoba i smanjenja nuklearnog 
naoružanja, osnovali su 1957. u Kanadi, poznati britanski filozof, matematičar, 
istoričar i pacifista Bertran rasel (Bertrand russell, 1872–1970) i britanski 
nuklearni fizičar poljskog porekla džozef rotblat (joseph rotblat, 1908–2005). 
rasel i rotblat su dobili nobelovu nagradu za mir 1955. godine. doroti hodžkin, 
međutim, zbog tih svojih aktivnosti nije mogla da dobije vizu za ulazak u Sad sve 
do 1990. godine. dobitnica nobelove nagrade našla se na 
crnoj listi zbog svojih 
političkih stavova. Politika je uvek bila iznad nauke.
Bez Pigmaliona: Barbara Maklintok 
Barbara maklintok (Barbara mcclintock, 1902–1992) kasno je dobila prizna-
nje za svoj dugogodišnji naučni rad. nobelovu nagradu za otkrića u genetici, do 
kojih je došla početkom pedesetih godina 20. veka, dobila je tek 1983, u svojoj 

---