Чланци и студије

Зорица Ивановић 

 

 

Eтнолошко-антропoлошке свеске 21, (н.с.) 10 (2013) 

 

191 

koja je prethodila  socijalnoj organizaciji antičke Grčke i Rima.

39

 Morga-

nova  izučavanje  srodničke  terminologije  u  Sistemima  konsangvinog  i  afi-

nalnog srodstva su na još očigledniji način bila inspirisano komparativnom 

filologijom i genealoškim modelom na kome je bila razvijena. Kako iznosi 

Trautman, ono što je karakteristično za Morganov Sistem krvnog i afinal-

nog srodstva  nije evolucionizam već "filološki dizajn njegovog argumen-

ta" i invencija analitičkih sredstava za analizu srodničke terminologije koja 

je analogna, ali na značajan način različita od filološkog upoređivanja reč-

nika.

40

  

Istraživanja  Tomasa  Trautmana,  koji  je  izneo  jednu  od  najdetaljnijih 

analiza  opšteg  konteksta  formirana  antropologije  i  studija  srodstva,  kao  i  

razvoja Morganove i naučne misli te epohe, pokazuju da su rani evolucio-

nisti kombinovali dva nepovezana i logički različita načina konceptualizo-

vanja istorijskog vremena i da su u osnovi ne-evolucionističku figuru "po-

rodičnog  stabla"  tumačili    iz  evolucionističke  perspektive.  Uopšteno  po-

smatrano, može  se reći da su teoretičari ove  epohe svoju teorijsku orijen-

taciju  konstruisali  na  vezi  koju  su  uspostavljali  između  evolucionističkog 

modela  škotskih  prosvetitelja  i  genealoškog  modela  koji  je  bio  inspirisan 

komparativnom filologijom. Kako su ova dva koncepta istorijskog razvoja 

logički nezavisna jedan od drugog i, posmatrano sa stanovišta logike nauč-

nog objašnjenja, veza među njima nije suštinska,  genealoški model istorij-

skog razvoja koji nalazimo u ranim radovima evolucionističkih teoretičara 

vremenom će biti zanemaren i u njihovim kasnijim delima i interpretacija-

ma  dominiraće  evolucionistička  perspektiva  tako  da  će  institucije  koje  su 

vezivali  za  "primitivno"/"arhaično"  društvo,  bez  obzira  na  koju  tačku  u 

vremenu su to društvo smeštali, tumačili kao manje razvijene u odnosu na 

one u "civilizovanim" antičkim društvima i društvima svog vremena.  

 

Intelektualna revolucija šezdesetih godina XIX veka: transforma-

cija pojma istorije i razvoj evolucionističke paradigme 

 

Imajuci u vidu uticaj koji je komparativna filologija, zasnovana na ge-

nealoškom modelu društvenog razvoja i kratkoj biblijskoj hronologiji, ima-

la  na razvoj  rane antropološke  misli  postavlja  se  pitanje  kako  je  došlo  do 

uspostavljanja evolucionisticke paradigme i prihvatanja teorije o stupnjevi-

ma razvoja. Čime se, dakle,  može objasniti činjenica da je u drugoj polo-

vini devetnaestog veka jednolinijski evolocionizam postao, da se poslužim 

Kuperovim rečima, "neupitna komponenta novog konsenzusa".

41

 

                                                 

39

  Johan  J.  Bahofen,  op.  cit.    Cf.  Myth,  Religion  and  Mother  Right.  Selected 

writings of J. J. Bachofen, Routledge & Kegan Paul, London, 1967. (1926) 

40

 Thomas R. Trautmmann, Lewis Henry Morgan and the Invention ... x. 

41

 Adam Kuper, op.cit. 77. 

---

192

   

Чланци и студије 

 

Eтнолошко-антрополошке свеске 21, (н.с.) 10 (2013) 

 

U odgovoru na ovo pitanje neki teoretičari  su isticali ulogu  prosveti-

teljske  filozofije  koja  je,  insistirajući  na  univerzalnosti  ljudskog  razuma  i 

napretka predstavljala "dobru osnova za jednolinijski evolucionizam".

42

 To 

je svakako tačno osobito ako imamo u vidu da je većina evolucionističkih 

teoretičara u većoj ili manjoj meri bila ispirisana škotskim prosvetiteljima 

koji su prvi konstruisali "skalu progresa". Međutim, i dalje ostaje nejasno 

zašto se formiranje antropologije kao discipine i  razvoj jednolinijske evo-

lucionističke  paradigme  vezuje  upravo  za  šezdesete    godine  devetnaestog 

veka i period koji dolazi nakon toga.  

Drugi teoretičari, puput Adama Kupera, odlučujućim za razvoj evolu-

cionističke  antropologije  smatraju  "pobedu  darvinizma"  koji  će  do  osam-

desetih godina devetnaestog  dobiti presudnu bitku tako da će poligenistič-

ko  shvatanje    konačno  biti  odbačeno.  Više  se,    kako  iznosi  Kuper,  neće 

smatrati  dostojnim  poštovanja  pretpostavljati  da  različite  rase  ljudi  imaju 

sasvim različito poreklo, što nije bilo neuobičajeno stanovište u prvoj polo-

vini  devetnaestog  veka.

43

  Međutim,  tumačeći  razvoj  evolucionističke  an-

tropologije pre svega kroz prizmu darvinizma, Kuper ostaje na poziciji ko-

ju  je  u  britanskoj  antropologiji  još  početkom  dvadesetog  veka  definisao 

Maret  -  da  je    antropologija  "dete  darvinizma".    Darvinova  misao je,  kao 

što znamo, bila od izuzetnog značaja u procesu dekonstrukcije rasističkih 

ideja  o  različitom  poreklu  ljudi  i  napuštanju  kratke,  biblijske  hronologije 

ljudske istoije.  Međutim, relativno kasna pobeda darvinizma se, kao što je 

već istaknuto, ne može smatrati dovoljnim objašnjenjem za nastanak evo-

lucionističke  antropologije.  Ukratko,  pre  se  mogu  složiti  sa  teoretičarima 

koji smatraju da socijalni evolucionizam, čiji osobit izraz predstavlja teori-

ja progresa i stupnjeva razvoja, nisu kreirali viktorijanski antropolozi koji 

su se identifikovali sa Darvinovom mišlju i koji su i sami svojim evolucio-

nističkim  interpretacijama  doprineli da darvinistička  misao postane  domi-

nantna. U tom smislu mi se objašnjenje  Tomasa  Trautman čini prihvatlji-

vijim. 

Prema  Trautmanovom  tumačenju  odlučujući  "događaj"  za  formiranje 

moderne antropologije tokom šezdesetih godina devetnaestog veka nije bio 

darvinizam,  već  "revolucija  u  etnološkom  vremenu",    kako  ovaj  autor 

označava iznenadno napuštanje kratke biblijske hronolologije ljudske isto-

rije.

44

  Naime,  dok  je  duga  hronologija  za  istoriju  Zemlje  bila  prihvaćena 

još tridesetih godina devetnaestog veka, zahvaljujući pre svega geološkim 

istraživanjima  Čarlsa  Lajela  (Principi  geologije,1830),  do  uspostavljanja 

                                                 

42

 Marshall Shalins, What is Anthropologicl Enlightement? Some Lessons of 

the Twentieth Century, Annual Rewiew of Anthropology, Vol. 28, 1999, iv. 

43

 Adam Kuper, op. cit. 40 i d. 

44

  Thomas  R.  Trautman,  The  Revolution  of  Ethnological  Time  ...  379-397  ; 

Lewis Henry Morgan and the Invetion....205-230.  

---