Sva obeležja privrednog društva mogu se izraziti njegovim bonitetom. Sva obeležja privrednog društva mogu se izraziti njegovim bonitetom

Sva obeležja privrednog društva mogu se izraziti njegovim bonitetom.

• Sva obeležja privrednog društva mogu se izraziti njegovim bonitetom.

• Bonitet potiče od latinske reči bonum što znači dobro.

• U ekonomskom smislu bonitet se izvodi iz reči bonitas što znači: valjanost; unutrašnja vrednost ili platežna sposobnost i sigurnost potraživanja.

• Bonitet predstavlja sintetizovanu ocenu o: finansijskoj stabilnosti; likvidnosti; solventnosti; adekvatnosti i strukturi kapitala; imovinskoj situaciji; profitabilnosti; riziku ostvarenja finansijskog rezultata; rentabilnosti i organizovanosti.

Bonitet se ocenjuje:

• Bonitet se ocenjuje:

• Pozitivnim (dobrim) – ako je prinos pozitivan i bolji od proseka grane,

• Zadovoljavajućim – ako je prinos pozitivan i sličan proseku grane ili

• Nezadovoljavajućim (lošim) – ako je prinos negativan, a ostali podaci su slabiji od proseka grane.

• Bonitet u užem smislu – izražava kreditnu sposobnost i likvidnost i

• Bonitet u širem smislu – ukupna pozicija privrednog društva.

Zeta model ocene kreditnog boniteta,

• Zeta model ocene kreditnog boniteta,

• Razvijen je od strane Edward-a Altman-a.

• Z = 1,2X1 + 1,4X2 + 3,3X3 + 0,6X4 + 1,0X5.

• X1 - odnos obrtnog kapitala i ukupnih sredstava,

• X2 - odnos neto dobiti (akumulirani ili neraspoređeni dobitak)i ukupnih sredstava,

• X3 - odnos dobitka pre odbitka kamate i poreza i ukupnih sredstava,

• X4 - odnos tržišne vrednosti kapitala i ukupnih obaveza i

• X5 - odnos prihoda od prodaje i ukupnih sredstava.

Zeta skor ≥ 2,99 – privredno društvo ima dobre kreditne performanse i njegovo poslovanje se ocenjuje kao zdravo;

• Zeta skor ≥ 2,99 – privredno društvo ima dobre kreditne performanse i njegovo poslovanje se ocenjuje kao zdravo;

• Zeta skor između 1,81 i 2,99 – privredno društvo ima minimalne kreditne performanse i njegovo poslovanje se ocenjuje kao rizično i

• Zeta skor < 1,81 – preduzeće nema kreditne performanse i nalazi se pred bankrotstvom.

• Vrši se projekcija bilansa stanja i uspeha za narednih pet godina kako bi se utvrdilo da li će i kada privredno društvo imati dobre kreditne performanse.

Tradicionalni model ocene kreditnog boniteta,

• Tradicionalni model ocene kreditnog boniteta,

• Finansijski položaj privrednog društva – utvrđuje se putem finansijske ravnoteže, zaduženosti, likvidnosti, solventnosti i reprodukcione sposobnosti.

• Ocenjuje se kao dobar, prihvatljiv ili loš.

Likvidnost je sposobnost imovinskih predmeta da se pretvore u likvidna sredstva.

• Likvidnost je sposobnost imovinskih predmeta da se pretvore u likvidna sredstva.

• Razlikujemo:

• Racio opšte (tekuće) likvidnosti – izračunava se stavljanjem u odnos obrtnih sredstava sa kratkoročnim obavezama;

• Racio rigorozne (ubrzane) likvidnosti – izračunava se stavljanjem u odnos obrtnih sredstava umanjenih za zalihe sa kratkoročnim obavezama i

• Racio novčane (trenutne) likvidnosti – izračunava se stavljanjem u odnos gotovine sa tekućim obavezama.

Reproduktivna sposobnost predstavlja sposobnost privrednog društva da sopstvenim sredstvima finansira obnavljanje osnovnih sredstava i stalnih zaliha na nepromenjenom fizičkom nivou ili sposobnost da povećava fizički obim poslovanja putem novih nabavki osnovnih sredstava i stalnih zaliha.

• Reproduktivna sposobnost predstavlja sposobnost privrednog društva da sopstvenim sredstvima finansira obnavljanje osnovnih sredstava i stalnih zaliha na nepromenjenom fizičkom nivou ili sposobnost da povećava fizički obim poslovanja putem novih nabavki osnovnih sredstava i stalnih zaliha.

• Stopa bruto reproduktivne sposobnosti pokazuje odnos bruto sredstava za reprodukciju (neto dobitka, amortizacije, dugoročnih rezervisanja i naplaćene glavnice dugoročnih plasmana) i prosečnih poslovnih sredstava.

Stopa neto sredstava za reprodukciju predstavlja odnos neto sredstava za reprodukciju (bruto sredstva za reprodukciju umanjena za otplaćenu glavnicu dugoročnih obaveza i otkupljene sopstvene akcije) i prosečnih ukupnih sredstava.

• Stopa neto sredstava za reprodukciju predstavlja odnos neto sredstava za reprodukciju (bruto sredstva za reprodukciju umanjena za otplaćenu glavnicu dugoročnih obaveza i otkupljene sopstvene akcije) i prosečnih ukupnih sredstava.

• Imovinski položaj obuhvata:

• Strukturu poslovne aktive,

• Strukturu operativne imovine,

• Strukturu fiksne imovine,

• Koeficijent obrta,

• Prinos na investirani kapital i

• Efikasnost imovine.

Upravljanje – organizacija svih nivoa upravljanja, tehnika i procedura kojima se donose strateške i operativne odluke.

• Upravljanje – organizacija svih nivoa upravljanja, tehnika i procedura kojima se donose strateške i operativne odluke.

• Tržišna vrednost akcija – pokazatelji:

• Neto dobitak po akciji,

• Dividendna stopa,

• Bilnsna vrednost akcija,

• Berzanski kurs akcija i

• Racio plaćanja dividendi.

Analiza novčanih tokova – kao instrumenta prinosne snage (poslovni dobitak posle oporezivanja, amortizacija i rezerve pokrića) i kao instrumenta finansijske snage (eliminišu se isplaćene dividende iz napred utvrđenog neto novčanog toka).

• Analiza novčanih tokova – kao instrumenta prinosne snage (poslovni dobitak posle oporezivanja, amortizacija i rezerve pokrića) i kao instrumenta finansijske snage (eliminišu se isplaćene dividende iz napred utvrđenog neto novčanog toka).

Strategija poboljšanja boniteta:

• Strategija poboljšanja boniteta:

• Pribavljanje dodatnog dugoročnog zajma radi otplate dela kratkoročnih kredita,

• Investiranje u stalnu imovinu,

• Prodaja dela fiksne imovine,

• Prodaja učešća u kapitalu povezanih i nepovezanih privrednih društava,

• Konverzija obaveza za poreze i doprinose u državni kapital,

• Osnivanje novih zavisnih privrednih društava i

• Segmentiranje matičnog privrednog društva.

Ekonomski koncept dobitka – očekivanja vlasnika kapitala i uključuje sve kapitalne dobitke u periodični dobitak i

• Ekonomski koncept dobitka – očekivanja vlasnika kapitala i uključuje sve kapitalne dobitke u periodični dobitak i

• Računovodstveni koncept dobitka – u periodični dobitak se uključuju samo tržišno potvrđeni prirasti kapitala. Razvojem računovodstvenog koncepta dobitka izvršeno je izdvajanje iz kapitala računa dobitka i gubitka i direktno izračunavanje dobitka sučeljavanjem nastalih prihoda i rashoda.

• Ostvareni dobitak je osnova za procenu budućih prinosa investitora i za procenu finansijske stabilnosti i solventnosti privrednog društva.

Cilj analize kvaliteta dobitka je otkrivanje upozoravajućih signala u vezi sa performansama privrednog društva u budućnosti.

• Cilj analize kvaliteta dobitka je otkrivanje upozoravajućih signala u vezi sa performansama privrednog društva u budućnosti.

• Akcionari, investitori i kreditori mogu da preduzmu odgovarajuće akcije u cilju eliminisanja rizika od stvaranja gubitka i težih finansijskih poremećaja.

• Na kvalitet dobitka utiču i: vanbilansne pozicije; profil privrednog društva u pogledu poslovnog portfolia; politike rasta i razvoja; troškovne, imovinske i finansijske strukture; informacione asimetrije menadžmenta; profil industrije i šireg okruženja u kome društvo posluje.

Precenjivanje dobitaka – dovodi korisnike finansijskih izveštaja u zabludu i navodi na donošenje pogrešnih poslovnih odluka.

• Precenjivanje dobitaka – dovodi korisnike finansijskih izveštaja u zabludu i navodi na donošenje pogrešnih poslovnih odluka.

• Iskazivanje viših prihoda je način precenjivanja dobitka koji se vezuje za:

• Ubrzano priznavanje prihoda;

• Prikazivanje nepostojećih i precenjenih prihoda i

• Uključivanje finansijskih i ostalih neposlovnih prihoda u ostale prihode.

Prikazivanje nižih rashoda u odnosu na stvarno nastale – nastaje:

• Prikazivanje nižih rashoda u odnosu na stvarno nastale – nastaje:

• Potcenjivanjem rezervisanja;

• Odustajanjem od otpisivanja sumnjivih i spornih potraživanja;

• Odustajanjem od obezvređenja stalne imovine;

• Precenjivanjem veka trajanja stalne imovine;

• Iskazivanjem rashoda tekućeg perioda kao rashoda budućih perioda; i sl.

Neto gotovinski tokovi predstavljaju efikasan instrument za sagledavanje operativnih, finansijskih i investicionih mogućnosti privrednog društva, kao i za detektovanje efekata nekih računovodstvenih politika na kvalitet dobitka u finansijskim izveštajima.

• Neto gotovinski tokovi predstavljaju efikasan instrument za sagledavanje operativnih, finansijskih i investicionih mogućnosti privrednog društva, kao i za detektovanje efekata nekih računovodstvenih politika na kvalitet dobitka u finansijskim izveštajima.

• Odstupanje dobitka i neto gotovine može se javiti u situaciji kada uplata u gotovini ne prati isporuku proizvoda i slanje odgovarajuće fakture. Prihod je realizovan pre priliva novca.

• Kod izmirenja obaveza moguće je da odlivi gotovine nastanu pre rashoda.

Kvalitet ostvarenih prihoda utvrđuje se stavljanjem u odnos novčanih priliva od prodaje sa prihodima od prodaje.

• Kvalitet ostvarenih prihoda utvrđuje se stavljanjem u odnos novčanih priliva od prodaje sa prihodima od prodaje.

• Stepen odstupanja naplate prodaje u odnosu na evidentirane prihode od prodaje ukazuje na kvalitet politike prodaje koju vodi privredno društvo i rizik povezan sa naplatom po osnovu prodaje. Potrebno je da ovaj odnos bude što bliži 1.

• Servisiranje dospelih obaveza ne zavisi od visine prikazanog dobitka, več od usklađenosti novčanih tokova.

Visina poslovnog dobitka zavisi i od primenjenih politika otpisa i politike rezervisanja, u tom smislu da dva privredna društva mogu imati isti iznos dobitka pre oporezivanja i isti iznos kapitla koji učestvuje u njegovom stvaranju, a različite poslovne dobitke koji su posledica primene različitih računovodstvenih politika.

• Visina poslovnog dobitka zavisi i od primenjenih politika otpisa i politike rezervisanja, u tom smislu da dva privredna društva mogu imati isti iznos dobitka pre oporezivanja i isti iznos kapitla koji učestvuje u njegovom stvaranju, a različite poslovne dobitke koji su posledica primene različitih računovodstvenih politika.

• Privredna društva razvijaju projektovani bilans uspeha kako bi utvrdila stepen navedenog uticaja na ostvarivanje postavljenih dugoročnih performansi privrednog društva. Prihvatljivost ostvarenja zavisi od postavljenih dugoročnih i kratkoročnih ciljeva privrednog društva.

Ostvareni kvalitet dobitka meri se odnosom poslovnog dobitka i neto gotovine iz poslovnih aktivnosti.

• Ostvareni kvalitet dobitka meri se odnosom poslovnog dobitka i neto gotovine iz poslovnih aktivnosti.

• Najčešći uzroci odstupanja ovih dvaju veličina posledica su:

• Sezonskog poslovanja;

• Konjukturnog razvoja;

• Prelaznih perioda u životnom ciklusu proizvoda i

• Specifičnostima delatnosti kojom se privredno društvo bavi.

Odstupanja poslovne dobiti od neto gotovine mogu da budu i posledica vrednovanja i prikazivanja sredstava i obaveza u bilansu po fer vrednosti. Na ovaj način dolazi do stvaranja dobitaka privrednog društva koji nisu realizovani na tržištu i nemaju odgovarajuće pokriće u novčanim tokovima.

• Odstupanja poslovne dobiti od neto gotovine mogu da budu i posledica vrednovanja i prikazivanja sredstava i obaveza u bilansu po fer vrednosti. Na ovaj način dolazi do stvaranja dobitaka privrednog društva koji nisu realizovani na tržištu i nemaju odgovarajuće pokriće u novčanim tokovima.

• Fluktuacije u odnosu poslovnog dobitka i neto gotovinskog toka mogu da ukažu i na stvaranje skrivenih gubitaka ili latentnih rezervi u bilansu. Iskazani dobitak je kvalitetniji ukoliko je praćen višim nivoom latentnih rezervi.

Stepen odstupanja stope rasta poslovnog dobitka i stope rasta neto gotovine naziva se višak gotovinske marže i izračunava se stavljanjem u odnos razlike između novčanog toka iz poslovanja i poslovnog dobitka sa poslovnim prihodima.

• Stepen odstupanja stope rasta poslovnog dobitka i stope rasta neto gotovine naziva se višak gotovinske marže i izračunava se stavljanjem u odnos razlike između novčanog toka iz poslovanja i poslovnog dobitka sa poslovnim prihodima.

• Ovaj pokazatelj podrazumeva isključivanje svih prihoda i rashoda privremenog karaktera.

• Održivi gotovinski tok predstavlja iskazani cash flow umanjen za iznos neponavljajućih ili prolaznih događaja kako bi se identifikovale obnavljajuće aktivnsoti koje su nosioci ostvarenja privrednog društva.