Meteorološki indeksi za sušu

---

Meteorološki indeksi za sušu 

Američko meteorološko društvo definira 1997. četiri kategorije suše (Heim, 2002):

1. Meteorološka ili klimatološka suša

2. Agronomska suša

3. Hidrološka suša

4. Socijalno-ekonomska suša

Meteorološka  suša  je  uzrokovana  smanjenom  količinom  oborine  u  odnosu  na 

dugogodišnji  prosjek  ili  potpunim  izostankom  oborine  u  određenom  vremenskom 

razdoblju. Meteorološka suša se može naglo razviti i naglo prestati.

Kratkoročan  manjak  vode  (nekoliko  tjedana) u  površinskom  sloju  tla,  koji  se  događa u 

kritično  vrijeme  za  razvoj  biljaka,  može  uzrokovati  agronomsku  sušu.  Početak 

agronomske suše može zaostajati za meteorološkom sušom, ovisno o stanju površinskog 

sloja tla. Visoke temperature, niska relativna vlažnost zraka i vjetar pojačavaju negativne 

posljedice agronomske suše.

Deficit oborina u duljem vremenskom razdoblju utječe na površinske i  podzemne zalihe 

vode,  to  jest  na  protok  vode  u  rijekama  i  potocima,  na  razinu  vode  u  jezerima  i  na 

podzemne  vode.  Kada  se  to  događa,  govorimo  o  hidrološkoj  suši.  Početak  hidrološke 

suše  može  zaostajati  nekoliko  mjeseci  za  početkom  meteorološke  suše,  no  i  trajat  će 

nakon završetka meteorološke suše.

Socijalno-ekonomska  suša  povezuje  potražnju  i  opskrbu  određenog  ekonomskog  dobra 

(vrijednost) s elementima meteorološke, agronomske i hidrološke suše.

Svjetska  meteorološka organizacija (WMO, 1992) je definirala sušu  kao:

Produljeni izostanak ili naglašeni deficit oborine

Deficit oborine koji uzrokuje manjak vode za određenu djelatnost

Period  abnormalnog  suhog  vremena,  takvog  da  nedostatak  oborine  uzrokuje  ozbiljnu 

hidrološku neravnotežu

---

Potrebna je numerička mjera za sušu (indeks) da bi se mogle uspoređivati suše koje su se 

dogodile u različitim krajevima svijeta i u različitim razdobljima kroz povijest. No zbog 

raznolikosti  u  definiranju  suše  vrlo  je  teško  izraditi  univerzalni  indeks.  Također,  zbog 

složenosti  suše, niti jedan indeks nije sposoban opisati sušu u potpunosti.

Tijekom  godina  je  stvoren  i  korišten  velik  broj  indeksa.  Mnogi  od  njih  su  bili 

odgovarajući  za  određeni  prostor,  no  korišteni  su  i  u  drugim  krajevima.  Često  se  u 

stvaranju  indeksa  radi  izravno  s  podacima  i  matematičko-fizikalnom  formulacijom 

indeksa,  bez  postavljanja  nekoliko  osnovnih  pitanja.  Koja  je  svrha  indeksa?  Tko  su 

korisnici? Kakvu informaciju korisnici zahtijevaju od indeksa?

Dobar primjer razvoja indeksa za sušu je razvoj standardiziranog oborinskog  indeksa SPI 

(eng. Standardized Precipitation Index). SPI su  definirali 1993. T. McKee, N. Doesken i 

J. Kleist (Redmond, 2002), posebice zbog dva razloga : 

a)

da  prepozna  i  naglasi  da  akumulirana  oborina  može  biti  istovremeno  u  višku  i 

manjku u različitim vremenskim intervalima,

b)

za praktične svrhe da odgovori na četiri pitanja: 

1. Kolika je apsolutna količina oborine

2. Koliko je odstupanje od srednjaka (u mm)

3. Koliko je odstupanje od srednjaka (u %)

4. Kolika je vjerojatnost pojavljivanja različitih količina oborine (percentili) 

Ono  što  čini  SPI  neobičnim  jest  činjenica  da  je  prošao  opsežna  i  pažljiva  testiranja 

upotrebom  100-godišnjih  nizova  podataka  s  1200  postaja  u  Sjedinjenim  Američkim 

Državama prije formalnog predstavljanja javnosti.

Literatura 

1

Heim  R. 2002.  A review  of  twentieth-century drought  indices  used  in the  United  States.  Bulletin  of the 

American Meteorological Society 83:1149-1165

2

Redmond KT. 2002. The depiction of drought. Bulletin of the American Meteorological Society  83:1143-

1147

3

WMO. 1992: International Meteorological vocabulary. 2d ed. WMO No. 182.