Logika do aristotela

LOGIKA DO ARISTOTELA
Sofisti i razvoj logike

• 
  u 5. veku pne u Atini je nastala jedna promena: od puritanske jednostavnosti ka oštroumnom i surovom cinizmu
  
• 
  sofisti: prva grupa kritički orijentisanih filozofa u istoriji
  
• 
  manje sputani tradicijom
  
• 
  razmatrali i matematičke probleme, ne radi praktične koristi, nego da bi objasnili njihovu suštinu
  
• 
  tri značajna problema antike: trisekcija ugla, duplikacija kocke (deloski problem), kvadratura kruga
  

Veština raspravljanja i sofisti

• 
  neki ljudi su postali slavni, jer su vešto raspravljali, a učili su i druge tome (za pare)
  
• 
  praktična korist (sudovi), ali su se neki sofisti ozbiljno bavili i filozofijom
  
• 
  Platon karikira i ocrnjuje sofiste
  
• 
  reč “sofist” u početku nije imala rdjavo značenje (“profesor”)
  
• 
  sofisti onda = pravnici danas
  
• 
  ponekad je teško odrediti da li su im zaključci doneti po ispravnom zaključivanju (najstariji sofizam: Epimenidov paradoks lažova “Svi Krićani lažu”)
  

Protagora

• 
  glava sofista
  
• 
  rodjen oko 500. pne u Abderi, posle dolazi u Atinu
  
• 
  putuje kroz grčke gradove, stalno učeći za platu, svakog ko je želeo praktičnu spremu i višu umnu kulturu
  
• 
  “Čovek je merilo svih stvari”
  
• 
  učenje: skeptično ali pragmatično (..nejasnost predmeta i kratkoće ljudskog života)
  
• 
  pratiti logiku tokom rasprave, ma gde nas ona dovela (ne zanima ga vrlina...)
  
• 
  Protagora i njegov student Euatus
  

Parmenid

• 
  rodjen oko 515. pne, u Eleji (južna Italija)
  
• 
  Zenonov učitelj
  
• 
  Heraklit je smatrao da se ništa ne menja, a Parmenid mu uzvraća da se ništa ne menja
  
• 
  Pitagora utiče na Parmenida, a ovaj na Platona
  
• 
  kaže se da je Parmenid pronašao logiku
  
• 
  metafizika zasovana na logici
  
• 
  zakon isključenja trećeg
  
• 
  njegovi argumenti logički slede jedan iz drugog!
  

Zenon Elejac

• 
  rodio se verovatno oko 490. pne (stariji od Sokrata 20 god)
  
• 
  Parmenidov učenik
  
• 
  Zenon je prvi put primenio dijalektiku, tj. metodu istraživanja pomoću pitanja i odgovora
  
• 
  Platonov dijalog “Parmenid” (polemika izmedju Parmenida (65), Zenona (40) i Sokrata (20)
  
• 
  Zenon dokazivao da promena ne postoji
  
• 
  Zenonovi paradoksi: Ahil i kornjača, Strela, Dihotomija, Stadion – poznati su nam zahvaljujući Aristotelu
  

Sokrat, 469-399. pne

• 
  provodio vreme u raspravljanju i učio mladiće filozofiji (ne za novac)
  
• 
  sudjeno mu je zbog bezbožnosti i kvarenja mladeži (”Apologija”, zapisao Platon)
  
• 
  učenici: Ksenofont, Platon
  
• 
  uporno tvrdio da ništa ne zna, ali ubedjen da je ispravno mišljenje najvažnije za ispravan život
  
• 
  ne smatra da je znanje nedostižno, nego da je istraživanje znanja od najveće važnosti, i da niko ne greši svesno, nego zbog neznanja
  
• 
  primenjivao dijalektiku (samo izmamljuje znanje)
  
• 
  navika slobodne diskusije je jako korisna jer razvija logičku doslednost
  

Platon, 427-347. pne

• 
  Sokratov učenik
  
• 
  na njega uticao i Pitagora, pa je smatrao da bez matematike nema prave mudrosti
  
• 
  u Atini osnovao “Akademiju” (Neka ne ulazi ovde niko ko ne zna geometriju)
  
• 
  4 nauke: aritmetika, geometrija, astronomija, harmonija
  
• 
  “Država”
  
• 
  pet pravilnih poliedara upravljaju svemirom: kocka (6), tetraedar (4), oktaedar (8), ikosaedar (20), dodekaedar (12)