Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog
Yüklə 5,76 Mb. Pdf görüntüsü
|
38 Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna u čemu je tajna italijanskog paradoksa i kako je jedno patrijarhalno društvo, zasnovano na tradicionalnim vrednostima i pod snažnim patronatom Katoličke crkve, bilo otvorenije za obrazovanje žena od slobodoumnijih država toga vremena? da li je u pitanju nastavak tradicije rimske matrone, ili to što je italija bila izvorište renesanse? da li zbog toga što je znanje u renesansnoj italiji bilo pitanje statusa i prestiža, a ne roba, kako se danas definiše? Koliko je značajna u tome bila uloga i podrška baš te patrijarhalne porodice? Po čemu se italija razlikovala do drugih evropskih država toga vremena? i šta je ova tradicija donela savremenoj italijanki? nažalost, kao što ćemo videti, ne mnogo. Nauka u salonu: žene u predvorju naučne revolucije od 16. veka iz filozofije prirode polako se izdvajaju pojedine naučne discipline. uticaj crkve slabi, naučni metod dekarta 32 i njutna prihvataju ne samo naučnici već i zvanične akademske institucije. Pronalasci mikroskopa 33 i teleskopa 34 otva- raju nove mogućnosti za istraživanje svetova van naših dimenzija. Kopernikan- ski obrt, koji je našu planetu pomerio iz centra galaksije na njenu periferiju sredi- nom 16. veka (1542) i radovi Keplera i Galileja 35 menjaju osnove našeg poimanja sveta. Žene počinju da se obrazuju čitajući ženske almanahe, u privatnim ško- lama, uz kućne učitelje, ali se u suštini ništa ne menja: naukom i dalje mogu da se bave samo žene iz dobrostojećih porodica, uz podršku njihovih muških članova. tako je i Galilejeva ćerka Virdžinija (Virginia Galilei, 1600–1634), poznata pod svojim monaškim imenom Sestra marija, zapisana kao jedna od žena koje su se na početku 17. veka bavile filozofijom prirode (harth, 1992). u engleskoj i Francuskoj žene iz aristokratskih porodica, dvorske dame, supruge i prijateljice uticajnih ličnosti, pokazuju sve veće interesovanje za nauku. među njima je svakako najpoznatija margaret Kevendiš (margaret cavendish, 1623–1673), vojvotkinja od njukasla i dvorska dama na dvoru kralja Čarlsa i. ona nije imala posebno obrazovanje u prirodnim naukama, ali je bila živog i istraživačkog duha. Za vreme građanskog rata u engleskoj (1642), sa porodicom je izbegla u Pariz i tamo se udala za Vilijama Kevendiša 32 rene dekart (rene descartes, 1596–1650), francuski matematičar, filozof i fizičar, utemeljivač moderne filozofije, tvorac kartezijanskog koordinatnog sistema, analitičke geometrije i savremene epi- stemologije. jedan je od glavnih predstavnika racionalizma u filozofiji. 33 iako je više naučnika učestvovalo u konstruisanju i usavršavanju mikroskopa, smatra se da su izu- mitelji savremenog mikroskopa engleski fizičar robert huk (robert hooke, 1635–1703) i holanđanin entoni fon Levenhuk (antony van Leeuwenhoek, 1632–1723). 34 Savremeni teleskop je usavršio i upotrebio za astronomska osmatranja italijanski fizičar Galileo Galilej, a termin „teleskop“ prvi je uveo 1611. grčki matematičar Đovani demisijan (Giovanni demi- sian). Galilej je za svoj instrument koristio naziv perispicillum. 35 Galileo Galilej (Galileo Galilei, 1564–1642), italijanski fizičar, astronom, matematičar i filozof, jedna od ključnih figura naučne revolucije. otkrio je četiri jupiterova satelita ( Galilejevi meseci), anali- zirao sunčeve pege, konstruisao kompas i usavršio teleskop. otkrio je i zakon slobodnog pada, odnosno da je brzina tela koja padaju nezavisna od njihove težine. Zbog heliocentričnog učenja Katolička crkva ga je proglasila za jeretika i osudila na kućni pritvor u kome je proveo poslednje godine života. 40 Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna (William cavendish), koji se i sam zanimao za matematiku. međutim, na njeno interesovanje za nauku najviše je uticao Vilijamov brat Čarls, koji ju je uveo u naučno društvo tzv. atomista. margaret Kevendiš nam je ostavila obimno delo Razmatranja o eksperimentalnoj filozofiji (Observation Upon Experimental Philosophy), u kome je, uz osnove humane fiziologije, iznela i svoju teoriju o atomima, predstavljajući ih kao čestice različitih oblika (kvadrate, krugove i trouglove). ove ideje razvila je u prepisci sa poznatim hemičarem robertom Bojlom 36 . iako je margaret Kevendiš nezaobilazno ime kada se govori o ženama u nauci, pitanje njenog naučnog doprinosa ostaje otvoreno. Sa aspekta savremene nauke, ona se pre svega bavila popularizacijom nauke ili, preciznije, filozofijom prirode. osim sa Bojlom, dopisivala se i sa drugim poznatim filozofima i naučnicima toga vremena, između ostalih i sa tomasom hobsom, koji je značajno uticao na njeno shvatanje filozofije prirode. Zanimljivo je da je napisala jedan od prvih naučnofantastičnih romana Usijani svet (The Blazing World), u kome glavna junakinja putuje svemirom. Značajno je to što je pisala i objavljivala pod svojim imenom, što je u to vreme bilo veoma smelo. njen obiman stvaralački opus obuhvata istorijske rasprave, eseje, poeme, pozorišne komade i autobiografiju (Farra, 2004; millar i sar., 1996). Margaret Kevendiš i naslovna strana njene knjige Usijani svet ne tako poznata, ali ne i manje značajna, svakako je još jedna engleskinja, en Konvej (ann conwey, 1621–1679). Po udaji za grofa Konveja, matematičara 36 robert Bojl (robert Boyle, 1627–1691), irski hemičar, fizičar i teolog, „otac“ moderne eksperi- mentalne hemije. uveo pojam hemijskih elemenata koji svojim kombinovanjem daju hemijska jedinje- nja i bio pobornik atomske teorije. Yüklə 5,76 Mb. Dostları ilə paylaş:
|